Netransparentnost briselskog procesa: Mediji prosta transmisija, ako pitaš – neprijatelj si

"Ono što se iz Brisela ne vidi, a ne vidi se ni iz Beograda su posledice na terenu. Mitrovica, Sever Kosova se ne vidi uopšte ni iz Brisela, ni iz Beograda. Niti u Beogradu ljudi znaju mnogo, iskreno rečeno, mislim da ih mnogo i ne interesuje, osim one koji su poslom, ili rodbinskim vezama, vezani pa moraju da putuju; niti javnost naročito pažljivo prati taj dijalog. Jedino pitanje koje u javnosti može da pokrene to interesovanje jeste da li će Srbija priznati Kosovo, a svi ovi tehnički detalji su potpuno van dosega beogradskih medija," rekao je u Kosovskoj Mitrovici novinar iz Beograda – Dejan Anastasijević. Glavni i odgovorni urednik Kohe Ditore Agron Bajrami i urednica KoSSeva Tatjana Lazarević su zajedno sa Anastasijevićem u prvoj emisiji nove sezone Sporazuma govorili o razlozima za visoku netransparentnost briselskog procesa i kakav je doprinos medija u tome.

Anastasijević kaže da su u njegovoj novinarskoj karijeri dugoj 30 godina briselski razgovori imali najčudniji format koji nikada nije do tada video.

"Takvi su, jer ih je tako zamislila bivša visoka predstavnica Ketrin Ešton, a cilj zašto je to urađeno tako jeste jer je EU htela da izbegne situaciju u kojoj bi ona bila neprestano uvlačena u to šta je dogovoreno, a šta nije," rekao je Anastasijević, objašnjavajući i da sami evropski  predstavnici koji učestvuju u ovom razgovorima sebe ne nazivaju posrednicima,  već 'olakšivačima' (fasilitatorima), kako ne bi imali obavezu da odgovaraju na pitanja o tome šta su se sami pregovarači iz Beograda i Prištine dogovorili.

Lazarević: Inicijativa za tajnovitost razgovora u Briselu potekla i iz Srbije uz podršku EU jer je početni korak bio ukidanje srpskih institucija na Severu

Govoreći o razlozima za visoku netransparentnost briselskih razloga, Lazarević je rekla da je u značajnoj meri tome doprinela i sama inicijativa iz Srbije, uz podršku EU.

"Ne treba zaboraviti 2011. godinu. Mislim da je dobar deo te tajnovitosti potekao kao inicijativa iz Srbije, uz, naravno saučestvovanje EU, iako će i jedni i drugi to demantovati. Ne zaboravite da je u istoj godini, zapravo za samo šest meseci, došlo do potpunog zaokreta politike tadašnje vlade Srbije prema kosovskometohijskom  pitanju i prema Srbima na KiM-u, konkretno sa Severa – da od jedne bezrezervne podrške barikadama u leto 2011, mi smo do kraja te godine, u kasnu jesen, a znamo  – i nakon posete kancelarke Merkel – imali podršku integraciji u ostatak kosovskog sistema i raspuštanje institucija na Severu," rekla je urednica KoSSeva.

Upravo se integracija Severa u ostatak kosovskog sistema, smatra dalje Lazarević, nalazi u korenu briselskog procesa, a sa druge strane, odolevanje Severa da se to desi, kao višegodišnji "kamen spoticanja", uslovio je formulu  tajnovitosti briselskog procesa sa kojom se nastavilo uz, kako je dalje istakla, nesebičnu podršku EU.

"Sa tom formulom se nastavilo kasnije, jer je svim političkim elitama mnogo lakše kada pregovaraju o nepopularnim rešenjima za sve narode – da se što manje o tome razgovara, a u ovom slučaju imali su nesebičnu podršku EU i oni su to podveli pod eufemizam 'konstruktivna dvosmilenost' koja, evo vidimo sada, daje kontra-efekte samim stranama u ovom procesu," zaključila je Lazarević.

Bajrami: "Konstruktivna nejasnoća" dovela do sukoba interpretacija na terenu, sporazumi u stvarnosti zato ne mogu da zažive

Glavni i odgovorni urednik Kohe Ditore Agron Bajrami smatra da je upravo dogovor o konstruktivnoj nejasnoći stvorio probleme na terenu, jer je doveo do sukoba interpretacija.

"Mislim da je problem upravo u tome. Ako mi na Kosovu mislimo da je dogovor nešto, a Srbija kaže da je to nešto sasvim drugo, kada dođe do implementacije, onda postoji sukob interpretacija i to u realnosti ne može da zaživi," rekao je Bajrami, a kao primer naveo sporazum o Asocijaciji/ZSO koji, iako je postignut i čije je osnivanje dogovoreno još pre tri godine, stranama još uvek nije jasno da li se radi o nevladinoj organizaciji, kako to i dalje navodi kosovska strana, ili novom nivou vlasti, kakva je beogradska interpretacija, kaže Bajrami.

Bajrami: Političarima nije do dogovora već da nedostatak dogovora ne bude njima na račun

"Mislim da i političarima nije važno da li će ovo da prođe, ili neće da prođe. Mislim da je njima važnije i to je možda glavna stvar, problem sa dijalogom – važnije je političarima i u Beogradu i na Kosovu da oni budu viđeni od strane Brisela pozitivno, kao voljni da nešto urade, ali ne i da to stvarno urade. Njima nije do dogovora. Njima je samo da nedostatak dogovora njima ne bude na račun, da u Briselu kažu – oni su hteli ali im nisu ovi drugi dali."

"Tako da, dokle god postoji tako kontradiktorna i konfliktna interpretacija, mislim da je nemoguće da se tako nešto stvori," dodao je.

Ocenio je da je najveća greška briselskog procesa upravo to što su pregovaračke strane zajedno sa EU dijalog učinile zatvorenim:

"I kada sada bi možda mogli da naprave nešto dobro, svi će da sumnjaju da je loše, jer smo došli dotle da njima niko ništa ne veruje."

Građanin odgovorniji od premijera

"Najodgovorniji u svakom društvenom procesu je građanin. Građanin je odgovorniji od premijera države jer premijer je čovek kojeg je birao građanin i on ispostavlja račune građanima. To što mi živimo u paranormalnoj stvarnosti, potpuno suprotnom modelu od demokratija za koje se zalažemo je druga stvar," rekla je Lazarević, dodajući da bi građanin moralo da bude najodgovorniji prema sebi, te da bi se onda i političari ponašali drugačije.

"Političari i vlade su upravo onakvi kakva su biračka tela," istakla je ona.

 

Svima jasno šta se dešava – uslovljeno priznanje Kosova od strane Srbije u zamenu za neku vrstu autonomije na Severu

"Ovo su samo međurešenja. To se sada radi da se ne bi ispostavilo da je dijalog propao, da se nešto postiže, da imamo uspeh, a glavni je cilj da se na kraju stvori situacija u kojoj će i Srbi na Kosovu i na Severu da prihvate nešto što je nezavisno Kosovo, iako ga oni ne priznaju kao takvo, i s druge strane – da to nezavisno Kosovo prihvati da je ta nezavisnost još uvek uslovljena time što moraju da stvaraju neke nove okolnosti za Srbe na Kosovu, neku vrstu autonomije, Ahtisarija," istakao je Bajrami, odgovarajući na pitanja o očekivanju primene sporazuma o registarskim oznakama.

Bajrami smatra da, uprkos teškoćama, javnost sazna šta se iza zatvorenih vrata razgovara, ne može se, kako je rekao, reći da se ne zna šta se događa:

"Ne možemo da kažemo da ne znamo šta se događa. Ja mislim da svi znamo šta se dešava, a događa se uslovljen proces priznanja Kosova od strane Srbije, uz zamenu za određene koncesije unutar Kosova  za srpsku zajednicu."

Na repliku Anastasijevića da je to ideja, ali da se ne može tvrditi da se to i dešava, Bajrami je odgovorio:

Srpski medijski Titanik

"Prisustvujemo sunovratu novinarstva u Srbiji, potpunom potonuću medijske scene i sa tog medijskog Titanika ne vidim putnika koji se spasava. Ono što vidimo kod medija u Srbiji, u čemu su dobri jeste to da liče na jednu visoku disciplinovanu vojsku koja radi za interese političkih nomenklatura, u ovom slučaju opcije koja je na vlasti," ovako je Lazarević opisala rad medija u Srbiji, a što je emitovano u najavi emisije.

To je uz tajnovitost razgovora drugi razlog zašto javnost nije u dovoljnoj meri informisana o detaljima sporazuma, objasnila je.

"Jeste situacija grozna, ali još uvek mrdamo ručicama i nožicama. Nismo još uvek otegli papke," Anastasijević je replicirao.

"Prema tome se ide, možda ne sasvim namerno sa svakim od ovih manjih odgovora,  ali da je kao neka reka koja ide prema svom toku, i da je to neka neminovnost, i da bi se prekinula, mora da se desi neka velika tragedija."

Nama je jasno šta se dešava, a koliko će to biti, videćemo.  Nijedan od rezultata nas ne može iznenaditi, jer ima jako malo mogućih opcija, zaključio je na kraju dela o tome koliko javnost zna šta se tačno dogovara u Briselu.

Mediji su prosta transmisija. Ako pitaš – neprijatelj si naroda i stabilnosti na Balkanu

Govoreći o ulozi medija u izveštavanju o briselskom procesu, Bajrami je objasnio da postoje mediji koji pokušavaju da rade odgovorno – "koliko god je to moguće", ali postoje i oni koji "rade u službi nekoga ili nečega". Bajrami je ocenio da je takav slučaj i sa medijima na Kosovu.

Dejan Anastasijević je rekao da se mediji uopšteno nalaze u teškom stanju, a da se u procesu izveštavanja o briselskom dijalogu od njih očekuje da bez pitanja i istraživanja samo prenesu šture i kontradiktorne izjave strana u dijalogu.

"Ono što je sa obe strane tendencija, i u Prištini, i u Beogradu – jeste da se mediji vide kao prosta transmisija. Mediji su tu da oni drže mikrofon ili kameru ili beležnicu i to što je rekao Alek ili Hašim, to ima da se prenese kako je rečeno; i ko tu nešto dodaje, zvoca, pita, taj je očigledno neprijatelj naroda, bezbednosti, stabilnosti na Balkanu, itd," rekao je Anastasijević, dodajući da "busanje u grudi patriotske" je najčešće "maska" koja treba da "pokrije raznorazne nepodopštine".

Emisija "Sporazum" je projekat Kosovske fondacije za otvoreno društvo. Realizuje se u saradnji sa NVO "Aktiv" i NVO "Nezavisna TV Mreža". 

SPORAZOOM – 26.10.2016 from RTV PULS on Vimeo.

(Priča je podržana od strane Misije OEBS-a  na Kosovu. Izražena mišljenja i stavovi  predstavljaju mišljenja i stavove  samih učesnika i ne odražavaju nužno stavove OEBS-a)

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.