Teško je odgovoriti na prošlu kolumnu mog uvaženog sagovornika. Ne zato što ima tu nekih argumenata koje je teško osporiti, ili pobiti, nego zato što su to zapravo sve subjektivne, proizvoljne konstatacije, neka vrsta svađe mog sagovornika sa samim sobom, jedan čudan pokušaj mog sagovornika da prošlost “pregrupiše” u skladu sa interesima sadašnjeg klero-nacionalizma u ime neke Srbije koja, zapravo, po mom ubeđenju, više ne postoji, osim možda kao jedna ideja “pravoslavnog fundamentalizma” pod čijom bi zastavom opet zaživelo srednjovekovno carstvo “Srba, Bugara, Grka, i Arbanasa”… u nekom drugom obliku!
Moj sagovornik u svojoj literarno-religijsko-propagandnoj besedi mi zapravo daje ideju da ne živi sve vreme u sadašnjosti, nego intelektualno, u prošlosti, više živi ideju neke don-kihotovske borbe sa vetrenjačama imperijalizma u kojoj se, zna se, mrze Srbi, želi da se unište srpstvo i Srbi, i ne samo to, već i ideja pan-slavenstva koja će uz pomoć Boga i Rusije opet Balkan izbaviti od imperijalista. Ni u jednom slučaju ne sumnja da su zapravo takve srednjovekovne ideje – da svi mrze Srbe, doprinele da se Srbi okrenu protiv celog sveta, naročito da zarate sa svojom “braćom” i komšijama na Balkanu, jer nemaju kapaciteta da idu dalje od regije.
Zapravo, ta kolumna je trebalo da bude manje-više jedan eksplicitni odgovor na moje pitanje – “da li se Slobodan Antonić zalaže za srednjovekovnu, ili modernu Srbiju?” Nisam dobio direktan i jasan odgovor, ali indirektno se može razumeti kakav san “sniva” moj sagovornik. Da li je to (ne)svesno čačkanje, to jest, nesvesno buđenje (pod)svesti, ili šta je već to?
Tako Slobodan Antonić, moj uvaženi sagovornik, u ovoj debati svoju najnoviju kolumnu počinje sa priznanjem da ne razume “opsednutost intelektualaca iz Prištine nastojanjem da dokažu kako su Albanci oduvek većina na Kosovu”. Iz sadržine se ne mogu oteti utisku da mi pričamo ne samo iz različitih gradova i kultura, već se bojim, uz to, i iz različitih vremena. On kao da živi u prošlosti, kao da je prošlost, po svaku cenu, putokaz budućnosti.
Time bi, naravno, “intelektualci iz Prištine” trebalo odmah da pređu u defanzivu i počnu da se pravdaju zašto su bili većina, zašto su i sada većina, i zašto su preživeli sve genocidne projekte tokom čitavog XX veka, kada su Srbi vladali na ovim prostorima, pa i u dve Jugoslavije. “Intelektualci iz Prištine” treba da zaborave sve državne projekte prve i druge Jugoslavije, kojima je pokušano da se ta etnička struktura promeni silom autoritarne države, i što je sve to kulminiralo 1999. proterivanjem više od milion Albanaca sa Kosova. Naravno, umesto svađe o prošlosti, ja sam ponudio uvaženom sagovorniku da se bar malo pozabavi srpskim arhivama, ili konsultuje nekog srpskog istoričara koji će mu nešto više reći o svemu tome.
Ali, uvaženi sagovornik sve to preskače. Preskače sve što se može stopostotno dokumentovati i dokazati, i da bi sačuvao ideju srpske dominacije na Kosovu, te ulogu žrtve po svaku cenu, uvek se iznova vraća u spekulativni srednjovekovni teren gde se uglavnom svađa se samim sobom, a usput ruži i mene. No, tu se ne da ništa uraditi. Do njega je na kojem će terenu “plesati”!
Naravno, Antonić priča o “opsednutosti intelektualaca iz Prištine, priča i o “nečistoj savesti”, zaboravljajući da on sve vreme (i ne samo on, nego uopšte srpski intelektualci koji su postrojeni iza slogana “Prošlost je naša budućnost”) panično kopa po prošlosti ne bi li našao makar neku mrvicu od dokaza da su Srbi ikada bili većina na Kosovu. Svestan da su spisi srednjovekovnih popova ili samih careva, ili carskih činovnika nejasni i zapravo ne mogu biti uverljivi dokazi, jer su, naravno, oni bili u službi tadašnje borbe “za pravoverje” i slavenizaciju lokalnog stanovništva, onda on, nekim čudom, nalazi tamo neku tablicu Svetske banke…! To čudo je naravno “google”, gde se može naći verovatno puno takvih dokaza, naročito po forumima, ili stranicama raznoraznih organizacija. Toliko o svesti i savesti!
Naravno, ja prihvatam tu tablicu, ako ne kao dokaz, onda bar kao argument mog sagovornika, pa makar on bio u najmanju ruku “nedovoljan”. Naravno, ne mogu prihvatiti i proizvoljne interpretacije kad već debatujemo o tome.
Ako Antonić ne razume “opsednutost intelektualaca iz Prištine”, onda se nadam da razume bar sopstvenu opsednutost time da je važno, super važno da, ako stvarno ne pronađe, onda, bar, iz mađioničarskog šešira, izvuče nešto što bi bilo prihvatljivo, makar za one koji su podložni klero-nacionalističkoj hipnozi, a koji su po mojim “predrasudama”, jedan veliki deo intelektualaca iz Beograda i drugih gradova Republike Srbije, i ostalih srpskih “republika” i “zajednica” po Balkanu. To “nešto” trebalo bi da, po svaku cenu, dokaže da su Srbi nekada bili većina. A sad su žrtve.
Naime, to Antonićevo “srpstvo” je u paničnom nastojanju do očuva dominaciju na ovim prostorima, pod bilo kojom i bilo kakvom ideologijom. Pa, kako je propala ideja južnog slavenstva, onda srpstvo i srbovanje treba na bilo koji način učiniti prihvatljivim za “belosvetske” moćnike, a kako drugačije, nego do napraviti je žrtvom? Po svaku cenu. A na žrtve smo osetljivi svi.
Ali vratimo se kolumni, onoj zadnjoj, u kojoj, najmanje što sam očekivao, jeste to da mi moj kolega eksplicitno odgovori na moje pitanje “da li se on zalaže za srednjovekovnu Srbiju, ili modernu Srbiju?”.
Uz mog uvaženog sagovornika koji potpuno veruje u kraj Evropske zajednice, koji misli da je naša sloboda tu, ne zato što to svaki čovek i zajednica to zaslužuju, nego zato što je to bio američki interes, i koji prikriveno preti da Amerika neće zauvek biti velesila (razume se, uz nadu da Rusi dolaze), ne zaboravimo tu i onu bugarsku baku, proročicu koja je “predvidela” propast Evropske zajednice, to jest, da će Evropa potpasti pod islam”, i eto srpstvo već ima dovoljno razloga da krene u sveti rat i da opet spasi…svet.
Na kraju, koji je zapravo smisao ove debate o kulturnom nasleđu, ako je tretiramo kao robu, svojinu, a ne kao kulturu? Kome pripada kultura? Zašto ste uvaženi kolega opsednuti time da Srbija mora “politički” to da unovči?
Pa jeste li Vi, moj uvaženi sagovorniče, za srednjovekovnu, ili modernu Srbiju? Da li Vi, zapravo, mislite da u sadašnjem “sukobu civilizacija”, svetu treba bilo kakva politička tvorevina na temeljima srednjovekovnih carevina, kao tampon zona između Evrope i Azije na Balkanu, kao zamena za ostale, već istrošene integrativne ideje? Za mene je sasvim razumljiva Vaša briga za kulturno nasleđe na Kosovu. Sasvim mi je razumljiva i ideja o zajedničkoj brizi, zašto da ne i Pravoslavne crkve Srbije, pa čak privremeno i uz pomoć Republike Srbije, ali ne mogu shvatiti ratoborno insistiranje o svojinskom, profiterskom, političkom odnosu prema kulturi i tradiciji, bar ne o onoj koju su naši preci manje više zajednički stvorili, bez obzira u kavom su odnosu međusobno bili…
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
