Nerasvetljeni zločin: 17 godina od bombaškog napada na Niš Ekspres

Danas se navršava 17 godina od bombaškog napada na autobus Niš ekspresa, u mestu Livadice kod Podujeva. U napadu je poginulo 12, a povređeno 43 Srba. Najmlađa žrtva bio je dvogodišnji Danilo Cokić.​ Oni su iz centralne Srbije, gde su kao raseljena lica sa Kosova i Metohije bili smešteni, putovali na zadušnice u Gračanicu. Zločin je do danas ostao nerasvetljen. Tokom godina istragu su, umesto rezultata, obeležile snažne afere. Uz pokušaje zataškavanja, jedna od afera je bila i beg iz američke baze Bondstil 2001. godine jednog od četvorice uhapšenih, osumnjičenih za ovaj napad – Fljorima Ejupija, a potom i sudsko oslobađanje ostale trojice uhapšenih – tadašnjeg pukovnika KZK-a, Celja Gašija, oficira Avdi Behljuljija i Jusuf Veliua. Uhapšeni su imali povlašćen tretman tokom pritvaranja, nakon oslobađanja su dočekani kao heroji u tadašnjem KZK-u i neki od njih su nastavili nesmetanu karijeru, sve do sudskog oslobađanja usled navodnog nedostatka dokaza uhvaćenog Fljorima Ejupija 2009. godine. Tokom godina broj istražitelja se smanjivao, a istraga je slabila. EULEX je potom pokrenuo novu istragu kojom je jedino utvrđeno da iza onog što se dogodilo u Livadicama nije mogla stajati samo jedna osoba.

Aktiviranjem nagazne mine na magistralnom putu Niš – Priština, 16. februara 2001. godine, u selu Livadice kod Podujeva, dignut je u vazduh prvi iz konvoja od sedam autobusa, u kojima su raseljeni Srbi sa Kosova i Metohije u pratnji švedskih i britanskih jedinica KFOR-a putovali na zadušnice.

U napadu je na licu mesta poginulo desetoro ljudi, dok je kasnije još dvoje podleglo povredama. U napadu su, pored porodice Cokić – Nebojše, Snežane i malog Danila, poginuli i Sunčica Pejčić, Živana Tokić, Slobodan Stojanović, Nenad Stojanović, Mirjana Dragović, Veljko Stakić, Milinko Kragović, Lazar Milkić i Dragan Vukotić.

Izveštaji da je krivicu snosio i sam britanski KFOR zbog ignorisanja izveštaja obaveštajaca NATO-a

U više medijskih izveštaja iz tog vremena, ostale su zabeležene potresne scene stravičnog prizora, šok preživelih, ali i vojnika KFOR-a, a pojavili su se i izveštaji o tome kako je krivicu za ovaj napad snosio i sam britanski KFOR, usled ignorisanja prethodnih preciznih izveštaja obaveštajaca NATO-a da se ovakav napad planirao – na putu, sa nagaznom minom, i u britanskoj zoni odgovornosti.

Uhapšeni pripadnici tadašnjeg KZK-a i jedan sa kriminalnim dosijeom u Nemačkoj​

Nešto više od mesec dana nakon napada, 19. marta 2001., neuobičajeno za sve etnički motivisane zločine koji su se na Kosovu dogodili pre i posle napada u Livadicama, uhapšena su četvorica Albanaca, osumnjičena za napad – trojica pripadnika tadašnjeg KZK-a, od kojih je jedan bio pukovnik, i jedan sa kriminalnim dosijeom u Nemačkoj. Svi su kasnije sudski oslobođeni.

Pobegao iz "najbolje čuvanog mesta"

Fljorim Ejupi, kao četvrti uhapšeni Albanac, osumnjičen za ovaj napad, a kasnije i kao glavni osumnjičeni, pod i danas nerazjašnjenim okolnostima 3. maja 2001. godine pobegao je iz baze Bondstil, u koju je prethodno smešten upravo zbog razloga da će biti u "najbolje čuvanom mestu". U medijima su se tada provlačile spekulacije i vesti o mogućim scenarijima ovog bega, od toga da je Ejupi sam pobegao, do toga da su mu američki vojnici u tome pomogli.

Za razliku od trojice visokih oficira KZK, a ranije boraca OVK, ovaj kosovski Albanac nije imao neposredno vojničko iskustvo, već samo kriminalni dosije u vezi sa trgovinom droge, ubistvima u pokušaju, provalama i ostalim napadima, a rat je proveo u Nemačkoj. Doveden je u vezu kao neposredan izvršilac ovog zločina, jer su pronađeni materijalni dokazi na licu nesreće, uključujući i opušak od cigarete, kao i delove ambalaže upotrebljenog eksploziva sa tragovima Ejupijeve DNK, kasnije potvrđene u Nemačkoj.

Ejupi ponovo uhapšen u Tirani

Tri godine kasnije biće uhvaćen u Tirani, zajedno sa Faikom Šaćirijem i Džavitom Kasumijem, koji su se u trenutku ponovnog hapšenja Ejupija nalazili sa njim i bili osumnjičeni kao pomagači u ubistvu, ali i za izvršenje drugih krivičnih dela.

U saopštenju policije UNMIK-a, koja je tada izvela ovo hapšenje, 2004. godine, navedeno je: "Ova hapšenja označavaju značajan uspeh za institucije koje sprovode zakon na Kosovu, jer je policija UNMIK-a aktivno tragala za Ejupijem nekoliko godina. Ovo je dobar primer kako regionalna policijska saradnja donosi efikasne i pozitivne rezultate u identifikaciji i hapšenju kriminalaca."

Oslobođeni "usled nedostatka dokaza"

Vrhovni sud Kosova je, međutim, Ejupija 2009. godine, oslobodio usled nedostatka dokaza, iako je u prvostepenom postupku osuđen na 40 godina zatvora, dok su trojica pripadnika KZK-a, pukovnik Celj Gaši, kao i Avdi Behljuljij i Jusuf Veliu, oslobođeni još 2001. godine, nastavivši svoju karijeru u KZK-u.

Ejupi je ponovo uhapšen u vezi sa slučajem ubistva policajca UNMIK-a i kosovskog policajca 2004.

U maju 2014., Ejupi je ponovo uhapšen u EULEX-ovoj akciji hapšenja, a na zahtev tužioca Kancelarije specijalnog tužilaštva Kosova i određen mu je sudski pritvor u trajanju od 30 dana, tada zbog optužbi u vezi sa terorizmom. Međutim, on nije odležao ni pritvor jer je u istom mesecu i oslobođen ponovo. Apelacioni sud je odluku pritvora okarakterisao "nezakonitom". Ejupi je tada uhapšen u vezi sa slučajem ubistva policajca UNMIK-a i kosovskog policajca 2004.

17 godina posle – bez rezultata istrage

Sedamnaest godina kasnije, nema rezultata istrage. Tokom godina, međunarodni predstavnici ponavljali su da je "veoma važno da počinioci budu privedeni pravdi i da porodice žrtava saznaju istinu". Na 12. godišnjicu od ovog zločina, kada je istraga već bila obustavljena, tadašnja portparolka EULEX-a Irina Gudeljević izjavila je da je EULEX "spreman" da obnovi istragu, ukoliko "bude novih dokaza".