„Neprihvatljiva kampanja protiv Rašića kao Srbina koji se ‘ne razlikuje od ostalih'“

„Protiv populističkog blebetanja“

Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog; jučerašnje izdanje)

Piše: Enver Robeli (Robelli)

U zemlji sa preko 90 odsto stanovnika Albanaca, debate se vrte čas oko Dude Balje, čas oko Nenada Rašića i uvek oko Srpske liste. Ovo je podao način da se izbegne rasprava o nesposobnosti albanskih političkih partija da formiraju koaliciju i vladaju za dobrobit zemlje. Potpuno neprihvatljiva je kampanja protiv Nenada Rašića, stigmatizujući ga kao „Srbina koji se ne razlikuje od ostalih“ i drugim primitivizmima albanskog populističkog blebetanja.

Pitanje je političkih partija (i njihovih niskih izbornih kalkulacija) koga će izabrati za potpredsednika iz redova predstavnika srpske manjine u Skupštini Republike Kosovo. Može biti validnih argumenata zašto Nenad Rašić ne bi trebalo da bude izabran za potpredsednika (ili zašto bi trebalo). Ovo je sada pravna bitka s elementima verske prirode. Možda na kraju Ustavni sud razjasni ovu zbrku.

Ali potpuno neprihvatljiva je kampanja protiv Nenada Rašića, stigmatizujući ga kao „Srbina koji se ne razlikuje od ostalih“ i drugim primitivizmima albanskog populističkog blebetanja. Ovakav pristup je rasistički. Čovek se ne može izjednačiti sa narodom, niti obrnuto.

Devedesetih godina prošlog veka srpski nacionalisti sanjali su Kosovo bez Albanaca i znamo kako se ta avantura Beograda završila. San svakog Albanca na Kosovu danas trebalo bi da bude društvo ravnopravnih građana, daleko od međuetničke mržnje. Prošlo je više od 25 godina, četvrt veka, od rata. Zločini ne smeju biti zaboravljeni, krivci moraju biti gonjeni pravdom, ali paušalna osuđivanja ne vode nikuda (ili vode u ponor za sve).

Ovih dana vidim i osuđene za ratne zločine, koji su odslužili kazne po konačnim presudama međunarodne pravde, kako osporavaju Nenadu Rašiću suštinu lojalnog građanina Kosova. Nije zadatak političkih partija albanske većine na Kosovu da „prevaspitavaju“ pripadnike srpske manjine. Ako njihovo delovanje ne krši zakone Kosova, saradnja je neizbežna. Opsesivno bavljenje svakim Srbinom sa pozicija albanskog kvazipatriotizma pokazuje veliki nedostatak političke scene Kosova.

U zemlji sa preko 90 odsto stanovnika Albanaca, debate se vrte čas oko Dude Balje, čas oko Nenada Rašića i uvek oko Srpske liste. Ovo je podao način da se izbegne rasprava o nesposobnosti albanskih političkih partija da formiraju koaliciju i vladaju za dobrobit zemlje. Uskoro ćemo videti ko će platiti najveću cenu ove maskarade. Očigledno je da višemesečna kriza očajava mnoge ljude, toliko da vide spas samo u odlasku sa Kosova. Iza javne buke, ovo je najveći zločin koji se čini kosovskom društvu: gubitak vere u izvodljivu budućnost.

Nenad Rašić godinama sarađuje sa političkim partijama albanske većine. Zbog toga je bio i ostaje meta propagande režima u Srbiji, nekada stigmatizovan kao „Srbin Hašima Tačija“ i „Srbin Ise Mustafe“, danas etiketiran kao „Srbin Albina Kurtija“. Represiju Srbije trpi godinama i porodica Nenada Rašića.

U parlamentu Srbije poslanik iz Preševske doline, Šaip Kamberi, etiketira se kao predstavnik albanskog nacionalizma Kosova. Javno mnjenje na Kosovu ne bi trebalo da se ponaša i blebeće kao politički huligani na vlasti u Srbiji – u ovom slučaju protiv Nenada Rašića. Srbi na Kosovu moraju da uživaju sva prava zagarantovana Ustavom, moraju da žive bez straha u svojim domovima i ne mogu niti smeju da budu „stalni krivci“ za svaku nesposobnost, ludost, podlost i nepravdu albanskih političara na Kosovu.

Ovu političku krizu nije izazvao Nenad Rašić, već nezrelost političkih partija albanske većine. Svaka od njih pokušava da prebaci vruć krompir političkom rivalu, kako bi se to isplatilo na lokalnim izborima, a posebno na očekivanim i vanrednim parlamentarnim izborima.

Bahtiri: Srpska lista zaslužuje da bude u zatvoru, a ne u Skupštini