Nepodnošljiva lakoća nasilja

LIČNI STAV: Tatjana Lazarević 

U noći između petka i subote, dva devetnaestogodišnjaka su u Zvečanu pištoljima zapucala na rođenu braću, devetnaestogodišnjeg Nikolu i dvadesetdvogodišnjeg Đorđa, teško ih ranivši. Nikola, koji je sada u Kragujevcu, bori se za život. Đorđe je operisan u bolnici u Kosovskoj Mitrovici. Nikola je prekjuče proslavljao rođendan.  

Noćas je, gotovo u isto vreme, na policajca koji je kontrolisao saobraćaj na ulazu u grad, bačena bomba. Početkom ovog meseca, u Kosovskoj Mitrovici osamdesetdvogodišnji starac teško je povređen kada ga je automobil udario u glavnoj ulici. I on je prebačen u Kragujevac, čula sam kasnije. Nadam se da je živ.

Krajem januara pucano je na mladića u centru grada, na popularnoj štrafti za šetače, opet iz neposredne blizine. Preživeo je. Tada je povređen još jedan mladić – slučajni prolaznik. Samo nekoliko dana kasnije, usledila je, posle svađe, nova pucnjava u blizini Doma zdravlja. Ovog puta bez povreda. Početkom februara, u Bošnjačkoj mahali, policajcu je zapaljen automobil, a nekoliko dana kasnije, u istom delu pucano je na još jedno vozilo. U aprilu je, odmah po zatvaranju birališta za srpske parlamentarne izbore, u Jagnjenici pucano na kuću kandidata za poslanika Narodne skupštine dok je sedeo sa decom, a dva dana kasnije, u dvorištu mu je pronađena i neeksplodirana bomba.

U ovo vreme prošle godine, na naše prostorije ispaljeno je 11 metaka. U novembru nam je zapaljen auto parkiran u glavnoj ulici. Nijedan od slučajeva nije rešen.

Periodična građanska empatija i povremeno roditeljstvo

Endemija nasilja za ovako malo mesto. U ovom trenutku, ipak, snažno razmišljamo o povređenim mladićima i molimo se za njihov oporavak. Naše saosećanje, zabrinutost, ljutnja na nasilnike – najjači su indikator odgovornog građanstva.

Ali kad bude prošla i ova vest, a do sledećeg ranjavanja, ili ubistva, vratićemo se svom palanačkom mrtvilu. Svoj lokal-patriotizam nećemo dalje oštriti.

Sreća pa mi se dete nije tu našlo. Jadni li im roditelji. Sreća pa nisam bio tamo! A prošla sam tuda samo pre pet minuta! Za sve je kriva droga. Dokle? Nema ničeg ovde, beži i spasavaj decu. Osetljivi smo na dobrobiti svoje dece u ovakvim situacijama i žalimo roditelje stradale dece. Deca su naše najsvetije.

Zašto nismo takvi u svakom drugom danu? Onda dok naše najsvetije sedi u školskoj klupi, dosađuje se, bahati, zbunjeno je…Tamo je sve češće i sve više onih kojima poveravamo da naše najsvetije obrazuje i vaspitava, a koji kradu minute da bi što manje radili, govore neprimereno, podučavaju nepripremljeno. Na ulici, do kafića ili do kuće, naše najsvetije se susreće sa prljavštinom – prljava je ulica, prljave su rabote, prljavi su ljudi, dočeka ih kič, treš, šund. Znači, vrh brate. Najsvetije je u kući, pored nas, na netu, na televizijskim kanalima za primitivnu zabavu, zajedno s nama; mi smo uz njih ali i sa tenderima, platama, cenama, projektima, sa Srbima, 'Šiptarima', Vučićem, prevarama. Kul. Uveče, na ulici, kod drugova, na rođendanu – trava, šmrk, tableta, alkohol. Ludilo. Haos. Legitimne reči za sjajnu zabavu našeg najsvetijeg.

Osim, što se u ovom slučaju radi o pritvornoj letargiji palanke.

Trendseteri nasilja

Godinama sam vodila svoju malu ličnu borbu protiv poruka da su Severno Kosovo i Severna Mitrovica leglo nasilja, kriminala i korupcije. Čak sam i u svojoj postdiplomskoj tezi pokušala da demontiram ovaj narativ iz zapadne štampe za koji verujem da je nasleđen spin demonizacije Srba iz devedesetih.

A kada je od 2012. godine taj isti zapad, preko svojih administratora i predstavnika na Kosovu i u Briselu, sa svojim partnerima u Beogradu, odjednom, u prikazu novog smokvinog lista – 'normalizacije', jednodušno ocenio da je bezbednost na Severu poboljšana, da je solidna i obećavajuća, prestavši naprasno da koristi i sintagme "poslednje leglo tvrdostrujaša", "leglo kriminala", "šverceri sa Severa", moja borba lokal-patriote doživela je poraz.

Porazili su me lokalni i globalni trendseteri sveopšteg nasilja – nikogovići obučeni u odela, neznalice i etičko plebejstvo prerušeno u doktore nauka i ostale intelektualce, autokrate prerušene u demokrate, psi rata prerušeni u mirotvorce, profiteri prerušeni u milosrdnike. Šverceri i kriminalci. I to na svim stranama – sa zapada, s juga, sa severa, slivajući se u institucije i agencije, postajući disižn-mejkeri i pablik-opinion-mejkeri.

Sve se dovlači do Severne Mitrovice i sve se dokotrlja točkovima preko Severnog Kosova. S njega, međutim, odlazi onaj mladi fini svet, koji je, po nekom volšebnom, srećnom receptu i gotovo čudotvornim napitkom nevidljivih sila dobrih vila, uspeo da ostane rezistentan na mirenje s primitivnim i sa poluživotom. Nabijen emocijom za slobodom i snažnom ambicijom da uspe u pristojnosti, neki novi mladi ljudi postali su – istovremeno pozitivan i tužan trendseter iz senke – izlaska iz Proklete avlije i Tamnog vilajeta. Odlaze da se obrazuju i postanu bolji ljudi.

Na točkovima

Bila sam u autobusu na putu za Beograd. Ponoć je uveliko prošla i razmišljala sam o tome da je zapravo započeo novi dan. Godišnjica je oružanog napada na KoSSev. Jedanaest metaka, verovatno iz heklera, sasuto je u fasadu i prozore, baš u ovo vreme na današnji dan, pre godinu dana.

Treba čitaoce podsetiti na to danas, razmišljala sam, rutinski prelistavajući listu događaja za subotu – 11. jun 2016.

U busu sam srela i svoju bivšu učenicu, Tijanu. Od oktobra, svake nedelje putuje u Beograd na privatne časove kako bi se pripremila za prijemni ispit na Akademiji dramskih umetnosti. I ostale Tijanine drugarice pripremaju svoje prijemne ispite – Danica za veterinu, Jasmina za novinarstvo i Dragana za muzičku akademiju. O tome su pričale još od najranijeg detinjstva.

Bravo što sledite svoje snove, rekla sam joj. Verujem u ove devojke. Ne puće usne. Čitaju knjige i snimaju filmove. Povećavaju pamet i šire maštu.

Lepše je bilo razmišljati o njima nego o hekleru. San svakako nije hteo na oči.

"Upucali su braću pištoljima ispred Trebjese. Tuča," Igor mi nešto posle dva časa ujutru, dobacuje sa susednog sedišta. Igor je još jedan naočit mlad čovek iz Zvečana, gde se pucnjava i dogodila, koji se zaputio u Novi Sad. Poster sa njegovim likom, uz još 15 lica mladića i devojaka s prostora bivše Jugoslavije, trenutno krasi Zmaj Jovinu ulicu u ovom gradu. Šesnaestoro mladih ljudi upoznali su se prošle godine na letnjem kampu u Norveškoj, a sada su se ponovo okupili da bi promovisali mir i različitost.

Ranjenu braću operišu, čujem, dok se vozimo. Nikolu će oko četiri ujutru poslati za Kragujevac.

Autobus na relaciji Kosovska Mitrovica – Beograd je paradigma života na Severu od '99. Svi smo tu. Putnici s dvostrukim životima i identitetima, oni u potrazi za boljim životima, noćobdije i na povratku iz druge smene, ili oni na putu za treću, sa tajnama i švercovanom robom, sa namirisanom garderobom za put i sa svežim manikirom, oni koji vonjaju i s masnim kosama. Svi udišemo ustajao vazduh i nosimo smartfonove i torbe. Na Fejsbuku smo ili hrčemo. I penzioneri iz Srbije sa napunjenim džepom kosovskog minimalca. Informacije i ćufte, sve se kotrlja na točkovima Kolašin prevoza i trpa u rasklimana sedišta.

Tu sam čula i da će policija "da popije bombu".

Ne rade ništa… Haos… Koji su slučaj otkrili… Omladina  drogirana…ma ja popijem moju bombonicu i sve mi ravno do Vojvodine…, prikupljam informacije od putnika sa sedišta, Fejsbuka, vraćaju mi se poruke poznanika.

U Beogradu me je stvarno jutros i zatekla naredna vest: Na policiju bačena bomba; tik ispred kuće mojih roditelja. Povređen je policajac koji je kontrolisao saobraćaj.

Ljutim se na majku što mi nije javila. Taman posla, da te u Beogradu uznemiravam, kaže. Nisam sigurna da uopšte zna čime se bavim, a živimo jedna do druge.

Ljudi sa višestrukim identitetom

Stalno se prisećam popularne engleske serije iz detinjstva o strašilu Korjenku koji je imao super moći – menjao je glave za razne prilike i tako se izvlačio iz neugodnih situacija i rešavao probleme. Imao je svoju glavu za polje, ali je imao i glavu za grad, glavu za razmišljanje i sve su bile njegove.

Razmišljam da u Kosovskoj Mitrovici živi mnogo Korjenka Gumića, ali i o tome da to i nije tako pozitivna pedagoška priča.

Danas je nedelja. U crkvi smo se prekrstili i zapalili sveću, na svadbi smo zapucali i napili se. U ponedeljak ćemo na poslu zapušiti i zabušavati, odmeravati i ogovarati, na telefonu slagati, 'na granici' prošvercovati, na pijaci zakinuti, u prodavnici prodati robu s isteklim rokom, u kafiću se ogrepsti za piće ili folirati, na Severu Kosova srbovati, u Prištini i Južnoj Mitrovici se integrisati, plate iz više institucija sakriti, za socijalu moljakati. Proći ćemo s Moninom tašnom, u uštirkanoj košulji i sa kravatom, pored istovarene turšije na ulici, u oblaku parfema spustiti kesu sa smećem u ulaz, uzeti tuđ rad i potpisati kao svoj, na Fejsbuku pokazivati čari vikenda i od kamera pobeći.

Palanačka filozofija

Višestruki identiteti su jedna od paradigmi palanačke filozofije, ali su nas oni, i tako mali, uz trendove Velike braće iz Globalnog sela, doveli u ovu meta-količinu nasilja i primitivizma sa kojim se nosimo upravo letargijom palanke. Samo u situaciji kada metak prosvira mozak mladom čoveku, naši organi pravilno daju simptome da količinu tog nasilja ne možemo više da izdržimo.

Crno-bele pečurke iz Hirošime i Nagasakija, sa izlizanog filma iz '45 prošlog veka su i dalje – u mom sećanju, uz Jasenovac i Aušvic, najsnažnije slike mojih horor filmova, ali sve više mislim da svet neće ubiti atomska bomba, već pandemija upravo palanačkog nasilja. Ono, kao globalna atrakcija akrobata, klovnova, nakaza i ostalih cirkuzanata, putuje svetom i zabavlja plebejstvo – Od Njujorka, preko Azije, Afrike do Pariza i Brisela, od prašuma Vijetnama i Kula bliznakinja, do Evropskog prvenstva u fudbalu 2016. u srcu Evrope.

I sada, ovde iz Beograda, dok moje najsvetije sprema ispite, moleći se za život mladog Nikole, oporavak Đorđa i ranjenog policajca, maštam kako bi točkovi mogli da jednog dana, na Severno Kosovo vrate sve ove pametne mlade ljude koji sa njega beže – da oni postanu trendseteri sveopšte obnove, a nas, stare Korjenke Gumiće pošalju na strnjišta, da plašimo vrane, gde nam je i mesto.

Tatjana Lazarević, urednica portala "KoSSev"

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.