Piše: Nenad Radosavljević
To si ti
Gledao sam te.
Kako si tiho
išao putem,
ne vređajući nikog.
I tvoj sin je išao za tobom.
Mali, nejak,
nikome kriv.
I isto ne vređajući nikog.
Kupio si mu,
taman toliko
koliko si mogao.
Sveske, čitanku
i čokoladu.
Manju, ali
toliko si imao.
Gledao sam te i posle,
kako si štafetu Titu nosio.
Postao si pojam.
Oličenje.
Video sam te,
kada su protesti bili.
Da se ništa ne menja
je bila namera.
Tebi su u poverenju
rekli to isto.
Sećam se.
isto si tiho išao.
Pod šlemom,
ne vređajući nikog.
Tvoj sin je bio pred školom.
Ponosan na tebe.
Sa zastavicom.
I isto nejak.
Dobio si nagradu za vaš dan rudara.
I orden.
I sada ti stoji.
Pokažeš ga ponosno,
nekad, nekad.
Video sam te juče.
Možda nisi ti.
Liči na tebe.
Mnogo je godina prošlo.
Istim putem.
Maskirna uniforma.
Sa torbom u ruci.
Sa terena.
Iz voza.
Gde je tvoj sin?
Gde si ti?
Gde sam ja?
KoSSev nije autor teksta.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
