Autor nekoliko drama koje su postale kultne u domaćim, ali i nizu svetskih pozorišta, prevođene na isto toliko stranih jezika, potpisnik zabranjivanih stihova, majstor pesničkih slika i nijansirane ironije koja prožima njegovu dramu, prozu, poeziju, ali i javne nastupe u kojima postavlja svetlo samospoznaje u lice svih društvenih namernih i nenamernih zabluda, obeležava na današnji dan svoj 80. rođendan. Ljubomir Simović ovim povodom za Danas govori o savremenim "urbanim uzusima", mitovima i stvarnosti…
Nema više grada onakvog u kakvom ste odrasli, nema običaja na koje ste navikli, nema ni ljudi, knjiga niti razgovora… Može li čovek da opstaje u svojoj pesmi, u sećanju?
Smem li da se zaustavim na prvom delu vašeg pitanja: "Nema više grada onakvog…", i tako dalje? Zašto se zaustaviti na tome? Zato što su gradovi rastu mehanički, nekontrolisano, mimo svih urbanističkih planova. Divlja gradnja je jača od svih planova i zakona. Davno sam rekao da je moje rodno Užice bilo urbanije onda kada je imalo osam hiljada, nego danas kada ima 80.000 stanovnika. Identitet današnjeg grada ne ugrožava samo stihija izbeglica i doseljenika, koji traže mesto na kome će podići bilo kakav krov pod koji će skloniti golu glavu. Taj identitet ugrožava i sama gradska i republička vlast. Ako ste pomislili da ciljam na projekat "Beograd na vodi", pogodili ste. Otkad se taj projekat pojavio, i otkad sam video njegovu maketu, najredovnije pratim sve što je sa tim u vezi. Tom projektu se, svakako sa svojim argumentima, protive, pre svega, arhitekte i urbanisit, inženjeri, ekonomisti, pravnici, sociolozi, novinari, akademici, profesori, reditelji, građani. Vanredni profesor arhitekture i urbanizma na Univerzitetu u Njujorku, Miodrag Mitrašinović, na primer, smatra da je taj projekat: "U najmanju ruku nepristojan. Sa profesionalne tačke gledišta. I u mnogo čemu nepismen." Bojan Kovačević upozorava na postojanje "svesnih manipulacija notornim pojmovima arhitektonske struke". Borislav Stojkov piše seriju sjajnih, bogato argumentovanih tekstova, u kojima pokazuje kako se ovim projektom Beograd urbano pretvara u "plutopolis, fizičku i socijalnu strukturu u kojoj dominiraju veliki kapital, gigantski objekti i klasna segregacija, grad bez identiteta". Džon Lempi, profesor istorije na Merilend univerzitetu, za "Beograd na vodi" i za prugu Beograd-Budimpešta, kaže da nisu investicioni projekti u proizvodnji i izvozu, nego da su to "projekti koji podsećaju na investicione planove Donalda Trampa." Kritike tog projekta pišu i Momčilo Grubač, Miodrag Zec, Milan Kovačević, pišu Mrđan Bajić i Slobodan Giša Bogunović, piše Ksenija Petovar, piše na desetine zabrinutih građana! Inicijalni odbor za arhitekturu i urbanizam Odeljenja likovne i muzičke umetnosti SANU je u oktobru prošle godine javnosti uputio "Primedbe i sugestije" povodom "Beograda na vodi". Akademija arhitekture Srbije upozorava da su "predstavnici vlasti pristali na najskandalozniji član ugovora, kojim se na prostoru Savskog amfiteatra stavljaju van snage svi važeći zakoni Srbije", i traži da se ugovor sa arapskim investitorom raskine, i da se za taj posao raspiše međunarodni konkurs.
Kako je vlast na sve to reagovala?
Vlast je reagovala u svom stilu. Kad je u Skupštini Srbije izglasan leks specijalis za "Beograd na vodi", naprednjaci su pred Skupštinu doveli demonstrante sa transparentima na kojima je pisalo: "Vučiću, sve ih uhapsi!". Uhapsi koga? Uhapsi arhitekte, urbaniste, planere, inženjere, uhapsi ekonomiste, pravnike i sociologe, uhapsi novinare, pisce, glumce, profesore, akademike, uhapsi sve pismene, sve Beograđane, ako treba uhapsi i celu Srbiju, samo usreći te demonstrante, koji ne znaju protiv čega se bune, i zaštiti one koji jedini znaju kakve su ugovore potpisali! I koji bi da na obali Save podignu Abu Dabi. Dolazim u iskušenje da se za opis ove masovne scene hapšenja poslužim jezikom Luja Ferdinanda Selina, i to, ako je moguće, u njegovom najsočnijem izdanju!
Protivnici ovog projekta okupljaju se, i protestuju, pod devizom "Ne da(vi)mo Beograd".
Ja mislim da bi bilo mnogo primerenije i efikasnije ako bismo se svi okupili pod sloganom koji bi glasio jednostavnije i tačnije: "Odbrana Beograda"!
Istini za volju, danas nema više ni zabranjenih pesnika niti njihove poezije, među kojima ste svojevremeno bili i Vi. Da li (sad tek) treba da se plašimo?
Ovo su drugačija vremena od onih u kojima su pisci progonjeni i knjige zabranjivane. Onima koji danas vladaju knjige uopšte nisu u vidnom polju. Što bi moglo da znači da ne treba da se plašimo zabrana i hapšenja, nego nečeg drugog. Jeste li primetili kako poslanici, stranački funkcioneri, ministri, šefovi poslaničkih klubova, članovi glavnih i izvršnih odbora, munjevito, i kako arogantno, i kako agresivno, i kako udvorički reaguju na svaki pokušaj kritike Premijera? Kad god ih čujem, setim se onoga što Eshilov Prometej kaže Zevsovom glasniku:
Tvoj govor dostojanstven, oholosti pun,
ko božijoj što dolikuje posluzi.
Kada zastanemo u ovoj našoj stvarnosti i osvrnemo se na dve Vaše najpoznatije drame, "Putujuće pozorište Šopalović" i "Čudo u Šarganu", stiče se utisak da su se dva zapleta slila u jedan i satkala naš život. U dramskom raspletu glumci odlaze svojim putem, sa svojom šarenom lažom, ali ostavljaju Užičane sa darom, promenjene…Šta se nama dešava?
O tome šta nam se dešava govorio sam nedavno, u rubrici "Zaveštanja", koju već nekoliko godina, uz učešće naših glumaca, pripremam za Dan Akademije. Toj rubrici sam ove godine dao naslov "Put do parodije", i u njoj je, pored ostalog, pročitana i Disova pesma "Naši dani", napisana 1912. godine. To je, setićete se, ona čuvena pesma u kojoj Dis, između ostalog, kaže:
Progledale sve jazbine i kanali,
Na visoko podigli se sutereni,
Svi podmukli, svi prokleti i svi mali
Postali su danas naši suvereni.
Progledale sve jazbine i kanali.
I kaže:
Od pandura stvorili smo velikaše,
Dostojanstva podeliše idioti,
Lopovi nam izrađuju bogataše,
Mračne duše nazvaše se patrioti.
I, u istom tonu, sve do kraja:
Svoju mudrost rastočismo na izbore,
A poraze proglasismo za pobede,
Sad svu slavu pronađosmo u partiji,
…i tako dalje. U jednoj gradaciji koja se završava grmljavinom, zaključujući da ovu pesmu možemo oceniti kao reprezentativan primer kritičke književnosti, postavio sam pitanje: "Može li se ići dalje od toga?" Evo kako sam odgovorio: Može.
Da se može ići dalje od toga ukazuje nam, u svom "Dnevniku", Vitold Gombrovič, kada, umesto "kritička književnost", neočekivano kaže: "apsolutna parodija"! "Siroti Žari, autor sjajnog 'Kralja Ibija'", kaže Gombrovič, "nikada nije zamišljao da apsolutna parodija može postati nešto ozbiljno i preko potrebno." A mi bismo, s obzirom na naša iskustva, mogli ići i korak dalje, i kazati: Postoje istine koje se ne mogu izraziti drugačije do parodijom. Apsolutnom!
Pitali ste me: Šta nam se dešava?… Jeste li videli najnovije performanse naših političara, "Hidžab" i "Tri poljupca"?
U kojoj meri se današnja politika bazira na mitovima, i koji su dometi takve politike?
Tu imate celu seriju pogrešnih poteza. Prvi pogrešan potez je – zasnivati politiku na mitu. Drugi pogrešan potez je – zasnivati je na pogrešno pročitanom mitu. I treći – zasnivati je na svesno falsifikovanom mitu. Mi smo prolazili kroz sve te tri faze.
Kako tumačite izjavu predsednika SANU Vladimira Kostića da je Kosovo za Srbiju izgubljeno, kao i političku hajku nastalu tim povodom?
Pre svega, trebalo je čuti, ili pročitati Kostićev intervju u celini. Političari to u celini nisu ni čuli, ni pročitali, nego su reagovali na ono što su im njihovi, za to zaduženi, službenici iz te celine izabrali i preneli. Kostić je, između ostalog, rekao da Kosovo "de facto i iure više nije u našim rukama", i da "to neko ovom narodu mora da kaže". Što znači da to – tu istinu, neko ovom narodu izbegava da kaže. Političari misle da je dovoljno izjaviti "Kosovo je Srbija", kazati "Nikada nećemo priznati nezavisnost Kosova", i da su tim završili posao. A Srbima na Kosovu je svakog dana sve teže i sve gore. Sve teže i sve gore. I ono najmanje što se u Briselu isposlovalo, Zajednica srpskih opština, svakim danom je sve neizvesnije. Bojim se da Srbima na Kosovu niko, ni Brisel, ni Srbija, ni vlada nezavisnog Kosova, ništa ne garantuju.
Oporavljena i konsolidovana SANU
* Dugogodišnji ste član jedne od najvažnijih ustanova posvećenih nauci i umetnosti. Kako uticaj SANU vidite u vreme kada ste Vi postali njen član, 1988, i kako ga vidite danas – više od četvrt veka kasnije? Da li su se njena uloga i njen uticaj danas promenili?
SANU je tokom proteklih decenija, prolazila, bukvalno, kroz "toplog zeca". Napadana je zbog Memoranduma, koji nikada nije usvojen kao njen zvaničan dokument, jer je ukraden i objavljen pre nego što je njegov tekst predstavljen Skupštini Akademije. Pa je rad i stav Akademije posmatran i cenjen kroz delatnost onih akademika bliskih SPS-u, koji su podržavali Miloševića, ali se zanemarivala ona ogromna većina koja je, već 1992. od Miloševića tražila da se povuče sa političke scene – da podnese ostavku. I da sada ne ulazimo u "sitna crevca", što bi rekao Basara. Posle udaraca koje eventualno jeste, i posle onih koje nije zaslužila, SANU je morala da se oporavi i konsoliduje. I ona se, u mandatima Nikole Hajdina, oporavila i konsolidovala. Sad su na čelo kuće došli mlađi ljudi, koji će se, oslobođeni nasleđenih i isfabrikovanih hipoteka, zalagati za to da ova kuća, vidljivije i otvorenije, bude ono kako je definiše njeno ime – Srpska akademija nauka i umetnosti.
Glose:
*Uhapsi arhitekte, urbaniste, planere, inženjere, uhapsi ekonomiste, pravnike i sociologe, uhapsi novinare, pisce, glumce, profesore, akademike, uhapsi sve pismene, sve Beograđane, ako treba uhapsi i celu Srbiju…
*"Siroti Žari, autor sjajnog 'Kralja Ibija'", kaže Gombrovič, "nikada nije zamišljao da apsolutna parodija može postati nešto ozbiljno i preko potrebno"
*Postoje istine koje se ne mogu izraziti drugačije do parodijom. Apsolutnom!
*Bojim se da Srbima na Kosovu niko, ni Brisel, ni Srbija, ni vlada nezavisnog Kosova, ništa ne garantuju.
* Pitali ste me: Šta nam se dešava?"… Jeste li videli najnovije performanse naših političara, "Hidžab" i "Tri poljupca"?
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
