Odlazak mladih usled nefunkcionalnih institucija na Kosovu – problem je na koji su tokom prošlonedeljne debate „Unutrašnji monolog“ u Mitrovičkom društvenom klubu nevladine organizacije Aktiv, ukazali član Savetodavnog veća za zajednice Darko Dimitrijević i glavni i odgovorni urednik Radio televizije Kim, Goran Avramović. Aktiv je takođe sproveo istraživanje u srpskim sredinama južno od Ibra, koje, kako navode – ukazuje na to da svaki treći mladi čovek iz ovih sredina planira da ode sa Kosova u naredne tri godine.
Dimitrijević je, sa druge strane, naveo i da je jedan od problema to što mladi nemaju jednake šanse prilikom zapošljavanja, upisa u škole i na fakultete.
To je problem Zapadnog Balkana uopšte, navodi i ističe da je za srpsku zajednicu na Kosovu to pitanje opstanka, kao i da su potrebne promene iz korena.
„Sistem mora da se menja. Ukoliko ovakav sistem nastavi da živi, mi nećemo nastaviti da živimo ovde,“ rekao je Dimitrijević.
Avramović smatra da je sistem urušen i da je rasprostranjena korupcija jedan od najvećih problema. Ta korupcija, poručio je, svakodnevno se ogleda u našim životima na „milion primera“.
„Mislim da ljudi ovde, kao i u ostatku Zapadnog Balkana, odlaze, jer ne mogu da žive život dostojan čoveka,“ rekao je Avramović i dodao da odlaze čak i ljudi starosti 45-50 godina i da u tim godinama počinju život od početka.
„Samo u mom mestu (Goraždevac) i iz mog okruženja otišlo je barem desetak mladih ljudi i verovatno će uskoro sa sobom odvesti svoju decu i supruge,“ ukazao je Dimitrijević.
Pasivni političari u institucijama
A o učešću srpske zajednice u institucijama Kosova, za koje kaže da je važno, Dimitrijević je naveo:
„Oni učestvuju i ne učestvuju u institucijama. To je jedan pasivan odnos. Mi imamo Srpsku listu koja je već duže vreme, kako su sami rekli, u opoziciji. Međutim, imamo ministre koji sebe nazivaju ministrima u ostavci, a da zapravo učestvuju u radu Vlade i oni svakodnevno idu na posao.“
Govoreći o srpskim poslanicima u skupštini Kosova on je ukazao i na to što se ne odazivaju medijima za gostovanja.
„Koliko se njih odazvalo da gostuje u medijima kada su pozvani? Ili koliko njih uopšte poznaje naša javnost? To je ključno pitanje,“ dodao je.
„Ovi koji su na političkim funkcijama svoj posao rade ili ne rade iz tuđih glava, a za svoje džepove. Jer nema drugog objašnjenja za ove statuse fikusa, oslića ili kako su već sebi nadevali imena – zamrznuti-odmrznuti,“ naglasio je Avramović.
„Čak i neke teorije kažu – da ako vas na nekoj teritoriji ima manje od 10 procenata, vi malo toga možete da postignete za svoju zajednicu bojkotom,“ objasnio je Avramović.
Mehanizmi postoje, malo ko ih koristi
„Mehanizmi na papiru postoje, ali se u jako malom procentu koriste. Razlog za to je pasivnost ljudi koji su u izvršnoj vlasti,“ smatra Dimitrijević.
Govoreći o bezbednosnoj situaciji, učesnici Mitrovičkog društvenog kluba smatraju da je u tom smsilu važna uloga međunarodnih vojnih snaga.
„Podsetiću da Goraždevac nije stradao u martovskom nasilju zato što je imao preko 10 punktova KFOR-a te 2004. godine i da je jedino to, možda, sačuvalo taj narod. Sada kada je međunarodnih snaga sve manje, a sve više zapaljivih poruka, bilo da se one veštački stvaraju ili je to realno, mislim da to može drastično da naruši bezbednosnu situaciju,“ smatra Dimitrijević.
Kada je u pitanju osnivanje vojske Kosova Avramović smatra da je ponovo reč o simbolima istakavši da takva formacija već postoji duži niz godina i da Kosovo već ima vojsku.
„Koga će ta vojska da brani ako na terenu imamo KFOR? Znam da KFOR razmišlja o smanjenju broja, ali sam siguran da neće još dugo otići odavde. Neka vrsta međunarodnih vojnih snaga će biti ovde još dugo, dugo,“ smatra Avramović.
Debatu Mitrovičkog društvenog kluba, NVO Aktiv organizuje u sklopu projekta Centar građanske energije, koji finansijski podržava Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS). Ova nevladina organizacije je 15. maja u Prištini otvorila i Kancelariju za građanske inicijative.
Svaki treći bi da ode s Kosova
Nedavno istraživanje, koje je sproveo NVO „Aktiv“ u srpskim sredinama južno od Ibra, ukazuje na, kako navode – alarmantan položaj mladih ljudi – samo 32 odsto od 200 anketiranih mladih ljudi, uzrasta od 18 do 30 godina, namerava da ostane i svoj život gradi u mestima gde trenutno žive.
Proporcionalno isti broj ispitanika je ili čvrsto rešen da ode (35 odsto) ili ozbiljno razmišlja o tome (33 odsto). Kao glavni razlog odlaska mladi ljudi na Kosovu vide nezaposlenost (48.5 odsto) i bolje uslove za život u drugim sredinama (19.5 odsto).
Među ispitanicima koji su potvrdno odgovorili na pitanje da li žele da napuste sredine u kojima žive, čak 56 odsto to namerava da učini u naredne tri godine. Ispitanici su takođe rekli da lokalne vlasti nemaju dovoljno razumevanja za probleme mladih (66 odsto), odnosno da se generalno ne vodi dovoljno računa o potrebama mladih (74.6 odsto).
Istraživanje je deo programa Point, u okviru projekta Civic Energy Center koji je podržao KFOS.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
