Nedeljković o transformaciji medija: Ljudi imaju potrebu da se okrenu onima u koje imaju poverenje

Transformacija medija – od finansijske zavisnosti do poverenja i samoodrživosti pretplatom čitalaca… Ljudi imaju potrebu da se okrenu onima u koje imaju poverenje…

Da li su publika i mediji zamenili uloge? Kako to da ljudi ne veruju medijima, dok istovremeno proizvode sopstvene vesti? I kako će mediji, bolje reći novinari, preživeti ako se vesti proizvode upravo na onoj strani, koju bi oni trebalo da informišu.

Gde je održivo novinarsko mesto pod ovim digitalnim, virtuelnim nebom? Da li je rešenje u poverenju i kredibilitetu izvora koji nas informiše? I kako se ono obezbeđuje? O tome je u podkastu KoSSev portala govorio docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, Marko Nedeljković.

Novinarstvo nije odumiruća profesija, poručuje naš sagovornik, navodeći da je zapravo neophodno prilagoditi se promenama u svetu.

„Odumiru možda neki delovi, aspekti novinarstva, odnosno postaju manje bitni, ali novinarstvo mora da se transformiše poput drugih profesija. Ranije je informativa bila u fokusu, danas se to menja“, navodi Nedeljković.

Izvor kojem se može verovati

Govoreći o svetski poznatim, velikim medijima, docent na FPN kaže da su upravo oni prošli kroz takav vid transformacije, odnosno promenili fokus i težište rada.

„Sve više izlaze iz informative, odnosno toga da što pre prenesu neku informaciju, a mnogo više se bave analizama, interpretacijama, istraživačkim novinarstvom – to je nešto za šta ne postoji alternativa“, kaže Nedeljković, navodeći da je ovo jedan od dva bitna aspekta uspešnog poslovanja, odnosno opstajanja medija u savremenom svetu.

„Drugi aspekt koji je za novinarstvo presudan jeste kredibilitet. Više nije problem doći do informacije i vesti, problem je zapravo doći do kredibilne vesti“, objašnjava.

Nedeljković naglašava da je upravo to jedan od aduta medijskih kuća – „da se pozicioniraju kao izvor kojem se može verovati“.

Marko Nedeljković podkast KoSSev Tatjana Lazarević
FOTO: KoSSev
Ne veruju medijima pa sami sebi postaju izvori informisanja

Sa druge strane, istraživanja pokazuju tendenciju ka suprotnom. Prošlogodišnja analiza Centra za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost, pokazala je da nešto manje od 50 odsto građana u Srbiji ne veruje medijima.

Razlozi su – veliki uticaj politike na medije, ali i preuzimanje karakteristika i kopiranje društvenih mreža od strane medija.

„Pokušavamo da privučemo pažnju, da manipulišemo, imamo klik bejt naslove i time stvaramo ogromno nepoverenje kod publike“, ocenjuje Nedeljković.

I dok publika nema poverenje u medije, ona samostalno proizvodi svoje sadržaje koje plasira putem društvenih mreža, a koji su neretko nepotpuni, jednostrani, a ponekad čak i netačni.

„Traže alternativu zato što smatraju da svi mediji lažu… To je zapravo posledica lošeg medijskog izveštavanja“, objašava Nedeljković stavove dela građana.

Marko Nedeljković podkast KoSSev
FOTO: KoSSev
Od poverenja do finansiranja

Govoreći o pojedinim medijima širom sveta, Nedeljković naglašava da su oni godinama radili na kredibilnosti, sve s ciljem kako bi dobili poverenje publike.

Poverenje publike dovelo je do mogućnosti naplaćivanja za sadržaje koji se nude.

„Zašto građani plaćaju za sadržaj određenih medija? Zato što veruju tim informacijama i zato što im to štedi vreme. Ukoliko želite da dođete do kredibilne informacije, vi u ovim našim redovnim okolnostima treba da posetite verovatno na desetine različitih medija, izvora, da ukrštate podatke. To oduzima mnogo vremena i na kraju opet niste sigurni da ste potpuno informisani. S druge strane, mediji koji uspešno naplaćuju svoj sadržaj od publike daju ljudima osećaj da ukoliko dođu na taj medij i nešto pročitaju, to mogu da uzmu kao kredibilnu informaciju bez daljeg istraživanja i drugih izvora, a to ima svoju cenu“, navodi Nedeljković.

Objašnjava da pojedini inostrani mediji čak veći deo svojih prihoda dobijaju upravo od građana.

Sa druge strane, naglašava da ova pojava i kultura pretplate nije zaživela u Srbiji, upravo zbog odsustva poverenja.

Tumačenje ekskluziviteta

Osim što cene kredibilnu i sveobuhvatnu informaciju, čitaoci koji su spremni da plate za čitanje tekstvova, žele ekskluzivu, međutim, ne nužno u smislu da određeni medij prvi objavi  informaciju, već ekskluzivu u interpretaciji iste.

„Nama u Srbiji nedostaje ta ekskluzivnost tumačenja. Šta to konkretno znači? Oni mediji koji uspešno razvijaju pretplate su fokus celokupnog medijskog sadržaja prebacili sa informative na kvalitetno tumačenje koje na medijskom tržištu postaje ekskluzivno jer ga niko ili retko ko nudi. To ne znači da ti mediji nemaju informativu, već da su svesni da im ona neće doneti neki benefit“, poručio je.

Nedeljković naglašava da je upravo to početna tačka transformacije medija, ali i objašnjava da ceo proces, od zadobijanja poverenja – do zarade od publike, može da potraje više godina.

Ipak, konstatuje da neplaćivanje sadržaja jača finansijsku nezavisnost medija, a posledično, unapređuje kredibilitet i privlači novu publiku.

„Kada su oglašivači okosnica prihoda, kao i projektno finansiranje od strane države, nezavisnost je problematična. Jedina situacija u kojoj ona nije problematična, je ukoliko vam publika plaća za vaš rad“, poručio je.

Marko Nedeljković podkast KoSSev
FOTO: KoSSev
Kosovo – najteže podneblje za samoodrživost

I dok veliki mediji na zapadu napreduju ka finansijskoj samoodrživosti, lokalni mediji na Kosovu koji izveštavaju na srpskom nemaju tržište, te se finansiraju projektno u formi nevladine organizacije.

Nedeljković ocenjuje da je Kosovo „najteže podneblje“ kada je reč o samoodrživosti medija.

Ipak, naglašava da je nepohodno započeti sa „eksperimentisanjem“.

„Traženje kanala, inovativnih načina je neophodno kako bi otkrili nešto što u tom procesu uopšte nije funkcionisalo u tim velikim medijima, ali možda može vama da donese određen prihod. Mediji poput KoSSev-a moraju da rade na takvim stvarima, razvijaju, traže načine, uče iz procesa i u nekom trenutku, ubeđen sam da će deo prihoda početi da dolazi na taj način“, optimističan je docent na FPN.

Veštačka inteligencija – prijatelj ili neprijatelj novinara

Osim finansiranja, kao jedan od novih strahova koji mori medije, odnosno novinare, je i to da će ih zameniti sve aktuelnija i u novinarskoj struci prisutnija veštačka inteligencija. Nedeljkovć, međutim, ne vidi veštačku inteligenciju samo iz negativnog ugla kada je novinarstvo u pitanju.

„Mislim da može da olakša mnoge stvari. Znamo mnogo konstruktivnih načina kako mediji već koriste veštačku inteligenciju, ali znamo takođe i mnogo negativnih. Tako da ipak zavisi od nas“.

Veštačku inteligenciju vidi i kao alat koji će pomoći medijima da se „rasterete“ šablonskog i „najmanje vrednog“ rada u novinarstvu, te poručuje:

„Veštačka inteligencija ne može da vodi intervjue, interpretira, vrši selekciju sagovornika, postavlja dobra pitanja, priprema reportaže, sve ono što su najvredniji aspekti novinarstva – ta originalnost, autentičnost“.

Mislim da je preambiciozno očekivati od veštačke inteligencije da zameni sve aspekte novinarstva

Ipak, smatra da će veštačka inteligencija primorati medije da se prilagode novonastalim okolnostima, pogotovu zbog uticaja koji ima na percepciju i očekivanja same publike.

„Moramo da se prilagođavamo i da vidimo šta je to što u takvim okolnostima mi kao novinari možemo da ponudimo, a što ne može veštačka inteligencija“, naveo je.

Uprkos značaju veštačke inteligencije, Nedeljković veruje da će se ljudi i u budućnosti ipak radije okretati drugim ljudima i njima više verovati. Upravo u tome vidi šansu za budućnost medija i novinarske profesije.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.