Nastavak dijaloga između Kosova i Srbije: Šta se može očekivati u narednih šest meseci?

Piše: Ljuljzim (Lulzim) Peci

Nakon brojnih napora EU i Sjedinjenih Država, dijalog između Kosova i Srbije trebalo bi da se nastavi sledećeg meseca. Zbližavanje SAD i EU uz mantru predsednika Bajdena – „Amerika se vratila, transatlantski savez se vratio“ i bezbednosni izazovi koje Rusija i Kina postavljaju na Zapadnom Balkanu, stvorili su novi zamah koji bi mogao da dovede do sveobuhvatnog dugotrajnog rešenja sporova između dve države.

Ipak, još uvek postoji više razlika po ovom pitanju između Brisela i Vašingtona koje bi trebalo premostiti. Nema sumnje da je najvažnija od njih to kako ove dve najvažnije međunarodne zainteresovane strane gledaju na to šta je cilj dijaloga. Težeći ka pravno obavezujućem sveobuhvatnom sporazumu, stav Brisela i dalje ostaje dvosmislen, dok Vašington daje prednost uzajamnom priznanju Kosova i Srbije.

Pored toga, Evropska unija je u velikoj meri izgubila uticaj na Kosovu, usled njenog neuspeha da ukine vize građanima Kosova, iako je Evropska komisija u poslednje tri godine više puta istakla da je Kosovo ispunilo sve uslove. Ovo opiranje takođe utiče i na Srbiju, budući da ona s pravom može da pretpostavi da Brisel neće učiniti ništa povodom dalje integracije ove zemlje u EU, čak i ako Srbija postigne sporazum sa Kosovom, što dodatno komplikuje okolnosti dijaloga.

Donedavno, premijer Kurti odbijao je da u javnosti gleda na dijalog sa Srbijom kao na prioritet, ali sama činjenica da je zadužio prvog zamenika premijera, Besnika Bisljimija (Bislimi) da se bavi portfeljem evropskih integracija i dijaloga govori o tome da je realnost zapravo drugačija. Pored toga, Kurti je počeo da formira tim domaćih i međunarodnih savetnika za dijalog sa Srbijom.

S druge strane, predsednik Vučić je u više navrata optužio Kosovo za sabotažu dijaloga i javno pokazao volju za nastavkom dijaloga. Međutim, svako ko je upoznat sa političkim prilikama u regionu dobro zna da postoji velika verovatnoća da on neće biti voljan da postigne dogovor pre sledećih predsedničkih izbora u Srbiji koji bi trebalo da se održe na proleće sledeće godine. Prema tome, nerealno je očekivati da će dijalog između Kosova i Srbije dovesti do velikog napretka tokom tekuće godine.

Još jedan važan razvoj događaja – koji može da utiče na napredak dijaloga – jeste stacioniranje ruske vojske, više od 100.000 vojnika, na granici sa Ukrajinom koja u bilo kom trenutku može da napadne deo zemlje, bilo iz pravca Krima ili istočne Ukrajine. To će možda skrenuti pažnju transatlantskih saveznika sa dijaloga, dok će istovremeno Vučiću biti mnogo teže da se distancira od Putina, u čijem je interesu da dugotrajni sporazum između Kosova i Srbija uopšte ne bude postignut, čime će se blokirati njihova šansa za približavanje Briselu i oslabiće uticaj Zapada u njegovom dvorištu.

Tokom predstojećeg perioda, Priština i Beograd trebalo bi, pre svega, da definišu i usaglase sve komponente sveobuhvatnog i dugotrajnog sporazuma o normalizaciji njihovih odnosa. Međutim, to neće biti dovoljno za njihovu integraciju sa Zapadom. Takođe, transatlantski saveznici moraju da ulože dosta truda kako bi se, nakon eventualnog sporazuma, otvorio put ka integraciji Kosova u NATO i Evropsku uniju i ekonomskom osnaživanju obe zemlje na osnovu Vašingtonskog sporazuma potpisanog 4. septembra 2020. koji će takođe oživeti četiri slobode EU na Zapadnom Balkanu.

Kosovo i Srbija trebalo bi da iskoriste ovu priliku da transformišu svoje odnose iz trenutnih okolnosti hladnog mira u okolnosti normalnog mira, kada će mogućnost nastanka sukoba između njih postati krajnje nezamisliva. Pravi izbor koji strane moraju da naprave u ovom dijalogu odnosi se na to da li će živeti u okolnostima sličnim onima izraženim u priči o škorpiji i žabi, ili da li će gledati jedna na drugu kao na buduće saveznike u okviru Evropske unije. Vreme ne leči sve rane iz prošlosti, ali dela zrelih ljudi i državnika mogu pomoći u izlečenju velike većine njih.



Ljuljzim (Lulzim) Peci je rođen je u Prištini 1966, gde je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao je na Teničkom Fakultetu  u „Ortega y Gasset“ u Madridu. Doktorirao je političke nauke na Univerzitetu Južno-istočne Evrope u Makedoniji. On je izvršni direktor Kosovskog instituta za politička istraživanja i razvoj (KIPRED).



 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.