Nastava na daljinu je lošija varijanta klasične predavačke nastave, jer nema dvostrane komunikacije, ali je u ovom trenutku jedina moguća, kaže Dobrinka Kuzmanović sa Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Naglašava da ne treba u prvi plan stavljati savladavanje nastavnog sadržaja, već preporučuje roditeljima da „sačuvaju svoje i mentalno zdravlje dece“ i da „uče životne lekcije“.
U utorak je počela nastava na daljinu. Dok bude trajala obustava nastave, đaci osnovnih i srednjih škola imaće lekcije na kanalima javnog servisa, studenti predavanja putem interneta. Prvi dan primene, uz hvatanje rasporeda i načina rada, pratila je i roditeljska koordinacija sa učiteljima. I sam ministar prosvete naglasio je da roditelji u ovom trenutku predstavljaju značajnu pomoć prosvetnom sistemu.
Kakvi su efekti nastave na daljinu i uloge roditelja dok deca usvajaju lekcije kod kuće?
Za sada se svi prilagođavaju okolnostima, i deca, i roditelji, i nastavnici, kaže Kuzmanović.
„Imamo ranija istraživanja koje pokazuje da veliki broj nastavnika ima potrebu za profesonalnim razvojem, ali to nije samo naš slučaj, rezultati poslednjeg TALIS istraživanja, u kojem je učestvovalo 50 zemalja, pokazuje da nastavnici i u drugim zemljama imaju potrebu kada je reč o profesionalnom razvoju u ovom domenu“, rekla je.
Kako je dodala – „uskočili smo u nešto, a rezultate ćemo videti“.
Na pitanje koja je razlika u kvalitetu nastave na daljinu, Kuzmanović je rekla da je ovo „lošija varijanta klasične predavačke nastave“.
„Znamo da to nije efikasan način, jer je ovo jednosmeran proces, gde imate učenika ispred ekrana koji sluša i nemate dvosmernu interakciju. Dobra strana je to što je koliko-toliko uspostavlja neki kontinuitet, nastavlja se nastava i to je važno, da deca imaju osećanje sigurnosti, regularnosti. Nije lako ni roditeljima, ni deci, nikome“, kazala je.
Kako je rekla, važno je da deca budu okupirana, ali dodaje – ne bi u prvi plan stavila savladavanje nastavnog sadržaja.
„Dobro je što deca koja imaju pristup internetu, a nemaju ga sva, što mogu da pogledaju ponovo te časove, mogu s roditeljima, sa starijim bratom ili sestrom, tako da to jeste olakšavajuća okolnost. Ja bih preporučila roditeljima da budu u toku, ali je važnije da očuvaju svoje i mentalno zdravlje svoje dece, da osluškuju njihove potrebe, jer deca osećaju strah…Učimo iz života, iz iskustva, sada recimo deca mogu da nauče šta je virus, zašto je važno prati ruke, šta su lažne vesti. Učenje je životna stvar, hajde da ne insistiramo na nekim znanjima i praćenju nastave, nego da hvatamo korak sa životom“, naglasila je Kuzmanović.
Digitalna nastava je, kaže, izazov za sve.
„Mnogi nastavnici nisu koristili digitalne tehnologije u nastavi, prvi put se suočavaju sa ovim, prinuđeni su da uče. Ja, iako sam koristila neke alate digitalne, na ovaj način nismo radili, onlajn, tako da jeste veliki izazov. Potrebna je velika podrška nastavnicima, nije strašno ako se u počeku ne uhodaju, važno je da su u kontaktu s decom i roditeljima, da osećaju da su povezani i umreženi, da imaju podršku, pa naučiće“, rekla je sagovornica N1.
Filozofski fakultet je među prvima najavio nastavu na daljinu.
„Da, a sada su gotovo svi fakulteti prešli na taj vid učenja. Kada su fakulteti u pitanju, to je nekako lakše, studenti brže uče, snalaze se bolje, umeju sa digitalnim aparatima, a videćemo kakva će iskustva biti. Važno je da razumemo da ovi časovi na TV nisu jedini vid učenja i da je važna podrška koju dobijaju od nastavnika“, zaključila je Kuzmanović.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
