"17. Mart jedan je od najtežih zločina u novoj istoriji Evrope. Nikada ga nećemo zaboraviti" – poručeno je danas u Kosovskoj Mitrovici. Četrnaest godina od Martovskog pogroma obeleženo je polaganjem venaca i služenjem parastosa stradalima kod spomenika "Beli anđeo" u blizini glavnog Ibarskog mosta i na mestima gde su stradali Mitrovičani Jana Tučev i Borivoje Spasojević. Uz okupljene građane i porodice stradalih, prisutni su bili predstavnici Kancelarije za KiM, lokalne samouprave, kao i poslanici u Skupštini Kosova i ministri u Vladi Kosova.
"Srbija koja je postala i vojno i ekonomski osnažena i koja je lider u regionu nikada više neće dozvoliti da se ponovi 17. Mart," rekao je pomoćnik direktora Kancelarije za KiM, Petar Petković.
"Nikada nećemo odustati od insistiranja da se utvrdi puna istina, da se zadovolji pravda i da se kazne zločinci koji su odgovorni za ovaj strašan zločin kojim su želeli da zatru postojanje srpskog naroda na KiM-u," istakao je takođe.
Da stvar bude paradoksalnija sve se to, ocenio je, dogodilo u prisustvu međunarodne zajednice, međunarodnih oružanih snaga čiji je "jedini posao" bio, ističe – da zaštite Srbe.
Spirić: Ne odlazimo. Ostajemo čvrsti i jači
"Poručujemo sa današnjeg obeležavanja stradanja srpskog naroda – da sa prostora KiM-a ne odlazimo," kazao je predsednik Privremenog organa opštine Kosovska Mitrovica, Aleksandar Spirić.
"Ostajemo čvrsti i jači," naveo je takođe, dodajući:
"Ne zaboravljamo sva zlodela koja je srpski narod doživeo od albanskog naroda, a svakako u prisustvu međunarodne zajednice koja nije pokazala svoju sposobnost."
"Tražila je pomoć, nije imala ni puls, nije ni disala"
Sedamnaestog marta u Kosovskoj Mitrovici poginuli su majka dvoje maloletne dece, Jana Tučev i Borivoje Spasojević.
Na mestima gde su oni stradali, pored političkih predstavnika, danas su vence položili i zapalili sveće i članovi njihovih porodica.
Ispred zgrade u kojoj je ubijena Jana Tučev, kako se veruje – snajperskim hicem, počast su joj odali sin, kćerka, unuka, kao i komšinica Dušanka Vlahović.
Ona se, kaže, dobro seća 17. marta 2004. i kako je nastradala njena komšinica Tučev.
"Pogođena je u sobi, dok je gledala kroz prozor, preko terase. Tražeći pomoć, krenula je kroz sobu dugu četiri metra, potom kroz hodnik svog stana dug četiri metara, a onda kroz hodnik zgrade, do mojih vrata. I ispred mojih vrata je pala. Tražila je pomoć, jer sam zdravstveni radnik. Nije imala ni puls, nije disala. Nismo mogli da je ne odvedemo u bolnicu. Tamo su nam saopštili da je mrtva" – priseća se Dušanka tog dana.
Ima, kaže, pitanje i za opštinske čelnike.
"Htela sam da pitam predsednika Privremenog organa – kada su poslednji put došli da obiđu njenu familiju? Ćerka ne radi, sin i zet privatno rade, a imaju dvoje male dece. Žive u očevom stanu. Ali niko od čelnika nije došao da pruži neku podršku ovoj deci, pa barem da im pruže nekad jednokratnu pomoć. I kad će gradonačelnik Rakić odrediti dan da prima građane? Jer su ga oni i izabrali. Kad god odem, kažu – ne prima stranke" – dodaje Dušanka.
Četrnaest godina od Martovskog nasilja obeležava se i u Gračanici i u Beogradu.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
