Bivši pripadnik „OVK“ Rustem Mustafa, potvrdio je juče, na haškom procesu bivšem komandantu „OVK“ Hašimu Tačiju i saoptuženima za zločine na Kosovu i u Albaniji, 1998-99, da je u to vreme od Glavnog štaba (GŠ) „OVK“ dobijao instrukcije za pritvaranje „kolaboranata“, kao i brojna druga naređenja.
Zajedno s Tačijem, za zločine nad Albancima, Srbima i Romima u više od 40 pritvora „OVK“, optuženi su članovi tog štaba Kadri Veselji (Veseli), Redžep Seljimi (Rexhep Selimi) i Jakup Krasnići (Krasniqi).
Mustafa, zvani Remi, koji je tokom rata na Kosovu bio pripadnik u operativnoj zoni Lab kod Podujeva, juče je izjavio da je „OVK“ pritvarala sve „koji su se protivili njenoj oslobodilačkoj misiji“.
Potvrdio je i da je GŠ „OVK“ dao „instrukcije“ za pritvaranje svih „kolaboranata“ sa srpskim vlastima.
Tokom iskaza, Mustafa je tvrdio da su njegovi pripadnici, u leto 1998, zarobili i pritvorili šumara Milovana Stankovića pod sumnjom da je „radio u Resoru javne bezbednosti“ MUP-a Srbije.
„Srbi su ga poslali blizu naših položaja da osmatra naše jedinice“, tvrdio je Mustafa.
Stanković je, međutim, u ranijem svedočenju negirao da je imao bilo kakvu vezu sa srpskom policijom i vojskom.
On je posvedočio da je u pritvoru „OVK“ bio teško prebijan i zlostavljan, zajedno sa Albancima od kojih je jedan bio ubijen.
Mustafa je kao tačno prihvatio i da je među „manje od 100“ osoba pritvorenih u njegovoj zoni bila i jedna žena.
O svemu u vezi sa pritvorenicima, Mustafu je, kako je rekao, izveštavao „komandir vojne policije“ Nazif Mehmeti.
Svedok je izjavio da je „kad je god mogao“ prisustvovao sastancima GŠ „OVK“ na planini Beriša na kojima su bii i optuženi.
„Raportirali smo kratko i usmeno“, rekao je Mustafa o zapovednicima operativnih zona.
Oni su na tim sastancima, ali i posle njih, dobijali brojna pismena naređenja GŠ „OVK“, potvrdio je Mustafa.
On je izjavio i da su Tači, Krasnići i drugi članovi GŠ, tokom posete zoni Lab u novembru 1998, odredili ko će biti gradonačelnici u tom području posle rata.
Mustafa je posvedočio i da je „OVK“ u njegovoj zoni oružje dobijala iz Albanije, BiH, ali i iz Srbije preko „poslovnih linija snabdevanja“.
Svedok je kazao i da se početkom 1999. protivio da „OVK“ prihvati sporazum u Rambujeu, ali da je promenio stav posle sastanka s Tačijem u pauzi pregovora.
Mustafu će danas unakrsno ispitivati zastupnik žrtava Sajmon Loz (Simon Laws), a potom i Tačijeva odbrana.
Mustafa je 2015. na Kosovu bio pravosnažno osuđen na četiri godine zatvora zbog ratnog zločina nad kosovskim Albancima.
Optužnica Tačija (54), Veseljija (55), Seljimija (52) i Krasnićija (72) tereti za zlodela počinjena u 42 nelegalna pritvora „OVK“ na Kosovu i u Albaniji nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.
Tužioci su objavili identitete 75 žrtava, od kojih je 51 bila srpske nacionalnosti. U pritvorima „OVK“ stradala su i 23 Albanca i jedan Rom.
Identiteti još 25 žrtava biće obelodanjeni tokom procesa.
U 10 tačaka, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Ta krivična dela kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke kao ratni zločini.
Za te zločine, prema optužnici, Tači i saoptuženi snose i individualnu i komandnu odgovornost.
Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je „OVK“ smatrala protivnicima – Srbima, Romima i Albancima proglašenim za „izdajnike“, „špijune“ i „kolaborante“ sa srpskim vlastima.
Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i: Azem Sulja (Syla), Ljah Brahimaj (Lahi), Fatmir Ljimaj (Limaj), Sujelman Seljimi (Sylejman), Rustem Mustafa (Rrustem), Šukri Buja (Shukri), Ljatif Gaši (Latif Gashi) i Sabit Geci.
Optuženi su, u vreme obuhvaćeno optužnicom, bili članovi Glavnog štaba „OVK“: Tači kao politički komesar, kasnije i zapovednik, Veselji kao šef obaveštajne službe, Seljimi kao glavni operativac, a Krasnići kao zamenik komandanta i portparol.
U privremenoj kosovskoj vladi, proglašenoj u martu 1999, Tači je bio premijer, Veselji ministar za obaveštajne poslove, Seljimi ministar unutrašnjih poslova, a Krasnići portparol.
Svi optuženi, koji su uhapšeni na Kosovu 4. i 5. novembra 2020, u prvom pojavljivanju pred sudom, od 9. do 11. novembra te godine, izjavili su da nisu krivi za zločine iz optužnice.
Tači i saoptuženi su od hapšenja u sudskom pritvoru u Ševeningenu, a sud je više puta odbio njihov zahtev da budu privremeno oslobođeni.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
