Zbog složenosti, primena Sporazuma o energetici, za razliku od Sporazuma o telekomunikacijama, može naići na velike izazove. Za sada nisu ispunjeni preduslovi za njegovu realizaciju, navedeno je u studiji "Mrak i tišina nakon Briselskog sporazuma", koja je predstavljena u Prištini.
Studija se bavi sporazumima o telekomunikacijama i energetici, koji se, prema rečima autora, tiču velikog broja građana. Cilj je da se građani informišu o tome kako će se ovi sporazumi odraziti na njihov svakodnevni život.
|
Izvor: Zeri (Tekst je izvorno preveden sa albanskog) U Informativnom i kulturnom centru EU u Prištini predstavljena je politička studija "Mrak i tišina nakon Briselskog sporazuma – Analiza implementacije sporazuma o telekomunikacijama i energetici", prenosi Zeri. Na ovoj prezentaciji, Snežana Đapić, rekla je da polovina građana ne plaća struju. "Podaci pokazuju da više od polovine građana ne plaća račune, a polovina njih ima dugove. Samo 10% građana plaća troškove električne energije. Tokom 2015. godine započela je aktivnost plaćanja struje, međutim, taj proces je prekinut," rekla je ona, prenosi Zeri. Što se tiče pregovora između Kosova i Srbije, gde se razgovaralo o energetici, ona je rekla da su pregovori bili bez konkretnog naglaska na regulisanje ove oblasti. "Ništa se nije dogodilo. Tri puta je podnet zahtev za registraciju preduzeća u Prištini, ali su odbijeni. Maja 2017. godine ponovo je odbijen zahtev i srpska strana je podnela žalbu nadležnim organima," rekla je ona. Prema njenim rečima, preporuke građana su da se na početku sprovede informativna kampanja kako bi se objasnio tok procesa. Sa druge strane, Sanja Sovrlić je rekla da nema dokaza da građani Kosova plaćaju struju za Srbe sa Severa. Prema njenim rečima, Srbi sa Severa su spremni da plaćaju struju, prenosi Zeri. "Nemamo dokaza ko pokriva energetske usluge na Severu. Građani su spremni da plate struju pod određenim uslovima. Oni (troškovi) sada stižu u paušalu. Oni ne žele da plaćaju za one koji su nezakonito priključeni," rekla je ona. |
"Studija je nazvana 'Mrak i tišina nakon Briselskog sporazuma', jer je jako teško doći do informacija o ovim sporazumima. Donosioci odluka su nedostupni za bilo kakve informacije, a oni koji su zaposleni u preduzećima koja se bave distribucijom električne energije i telekomunikacijama takođe su zatvoreni. Ta netransparentnost briselskih pregovora o telekomunikacijama i energetici nas je navela da projektu damo takav naziv, da bi se skrenula pažnja na to da o tome treba više da se priča, kako bi građani znali šta ih čeka nakon dalje primene tih sporazuma," kazala je istraživač na projektu Sanja Sovrlić.
U izveštaju se navodi da je sporazum o telekomunikacijama više nego bilo koji drugi naišao na značajne reakcije građana na Severu Kosova. Među najvažnijim rezultatima sporazuma je, kako se dodaje, osnivanje kompanije "MTS DOO".
"Videli smo, na primer, kada je u pitanju sporazum o telekomunikacijama da je samo odjednom uspostavljena firma 'MTS DOO' i da čak i sami zaposleni nisu blagovremeno bili upućeni u sve korake u primeni tih sporazuma. Ovom prilikom želimo da skrenemo pažnju na to da ne bi trebalo da se slično desi sa sporazumom o energetici, kojim je predviđeno osnivanje kompanija 'EPS Trgovina' i 'Elektosever'. To je kompleksnija oblast i ne bi trebalo da se promeni tokom noći," navela je Sovrlićeva.
"Kada je u pitanju energetika, naš glavni rezultat i preporuka je da mora da se sprovede jedna temeljna kampanja u kojoj će građani biti obavešteni o tome i šta su neki naredni koraci," dodala je Snežana Đapić, istraživač na projektu.
Među opštim preporukama predstavljenog izveštaja su informacione kampanje, definisanje prava zaposlenih u novoformiranim preduzećima i postizanje rešenja o pitanju imovine u okviru briselskih pregovora.
Studija je rađena u okviru projekta "Da li vidimo i kako se čujemo nakon briselskog sporazuma", koji finansira Kosovska fondacija za otvoreno društvo, a primenjuje organizacija "Radio Mir", u partnerstvu sa "RTV Mir".
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
