Moralna hitnja

milan radonjić

Piše: Milan Radonjić

Iskustvo protoka vremena je subjektivna kategorija. Neki sati, dani i godine prolete, a neki pak nikako da prođu, kako je to potresno i istinito zapisao Žarko Laušević. Različiti ljudi, isti vremenski period provedu kao na iglama, a drugi ga prate sa emocionalnom distancom i filozofskim mirom. Na primer onakvim, kakav je nedavno demonstrirao predsednik Republike, na svojoj deset-hiljaditoj konferenciji protiv novinara, oslanjajući se šakom na pedantno ukoričene tomove izveštaja o istrazi ubistva Olivera Ivanovića.

Bilo je za očekivati da će se tada ili u narednim danima obratiti javnosti sa nekom važnom informacijom koja se nalazi na tim stranicama. To očekivanje uvek postoji kada su u pitanju događaji koji u sebi nose dozu urgencije, moralne hitnje, imperativ da se deluje odmah. Naravno, za one koji takav moralni kompas poseduju.

Bilo je to istom prilikom kada je predsednik odbio da odgovori na pitanje novinarke KRIK, u pogledu kontakata njegovih bliskih saradnika sa Veljkom Belivukom, a već narednog dana provladini tabloidi obrušili se na redakciju KRIK, lavinom bezočnih laži.

Zatim je javnost saznala da je Vladimir Cvijan mrtav već tri godine, a predsednik tim povodom našao za shodno da objasni, da je Belivuk bio pod nadzorom policije u vreme smrti Vladimira Cvijana, te da nije odgovoran za njegovu smrt, baš kao što je znao gde se u trenutku ubistva Olivera Ivanovića nalazio Milan Radoičić.

Ali srpska javnost to ne zna predsedniče. Nije dovoljno da znate vi. To je zbog toga što vi niste ni srpska država, niti srpsko društvo. Vi ste državni službenik i to vrlo nenadležan da ta saznanja poseduje. To je posao za državnog tužioca, tu mitsku ličnost, ugroženu vrstu za koju više niko nije siguran da i dalje postoji u Srbiji ili je istrebljena.

Nejasno je odakle dolazi to predsednikovo osećanje obilja vremena, taj luksuz da se posle više od tri godine od političkog ubistva koje je potreslo Srbiju, ponovo oglasi po tom pitanju i ponovo bez i jedne konkretne činjenice.

On to čini kao da žonglira, bacajući u vazduh s vremena na vreme ta teška nerešena pitanja koja su obeležila prethodnu deceniju, zlatno doba srpske demokratije. Vadi ih iz šešira i zatim ponovo uklanja, kao iluzionista.

Šta ste želeli da poručite predsedniče? Da se po tom pitanju vredno radi?

Kao da je svejedno da li ćemo rezultate istrage imati za tri, pet ili dvadeset godina. Ili se čeka da i ovo političko ubistvo postane deo predanja, da izbledi ta urgencija koji dolazi od kolektivnog osećanja velike nepravde.

Da li želite da kažete da moramo da sačekamo da odete sa tog mesta da bi dobili odgovor na pitanje ko je ubio Olivera Ivanovića?

Ako je vama tri godine treptaj oka, ogromnoj većini građana nije.

Ukoliko nećete, u obavezi ste prema javnosti da objasnite zbog čega je konkretno ta istraga oglašena kao tajna? Da li zbog toga što je za srpska tužilaštva svaka istraga na teritoriji Kosova nemoguća, jer je po Briselskom sporazumu izvan naših nadležnosti ? Ili zbog toga što će bilo kakva informacija o tom zločinu izazvati posledice po državu? Kakve su prirode te posledice? Da li je to državna ili politička tajna?

Ova stvar ne tiče se više politike, već osnovnih ljudskih prava. Ni sam Oliver se u političkim vodama nije snalazio najbolje i nikada nije pronašao političku organizaciju koja je imala razumevanja za njegovu slobodu u delovanju. Ili je bio prinuđen da ih napušta, a onu koju je sam pokrenuo, razbili su mu drugi.

Ko predsedniče? Ko je razbio Građansku inicijativu Sloboda Demokratija Pravda? I kojim sredstvima? Ucenom, nasiljem, novcem? Ili je i to tajna?

Bolje od političara, Oliverovu tragediju, razumeju građani ove zemlje – kako oni na Kosovu, tako i u Srbiji, njima dugujete odgovore, jer se zbog njih nalazite na tom mestu, gde vreme tako brzo teče.



Milan Radonjić, novinar NIN-a i autor knjige „Oliver, kao brat za brata“



 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.