Kontinuirano formalno i neformalno obrazovanje, volja, upornost, stvaranje sistema u kojem će se vrednovati trud, rad i znanje, ulaganje u sebe, ključni su faktori uspeha – zaključak je debate "Kako se obrazovati i uspeti u nestimulativnoj sredini" održane u Kosovskoj Mitrovici. Pred mladim Mitrovčanima, o svom putu ka uspehu i svoje životne priče – ispričalo je troje obrazovanih, uspešnih i mladih ljudi sa Severa Kosova i Metohije – student doktorskih studija Centralno-evropskog univerziteta, Branislav Nešović, masterant Evropskih studija koja se bavi pitanjem rodno zasnovanog nasilja, Milica Orlović, i softver developer Nikola Jevtić.
Mitrovica pruža mnogo mogućnosti
Kakvo obrazovanje pružaju postojeće škole mladima? Da li su diploma, magisterij i doktorat danas merilo obrazovanja, informisanosti, kritičkog razmišljanja i etičnosti? Kakvo obrazovanje pružaju škole u inostranstvu i šta mladi ljudi mogu da učine na razvoju sopstvenih kapaciteta i veština u nestimulativnoj sredini? – bila su neka od pitanja.
Debati koja se neposredno ticala života mladih ljudi u Kosovskoj Mitrovici i na Severu KiM-a prethodila je priča o Mitrovčaninu Đorđu Baščareviću. Za mladog dizajnera, Đorđa, rodni grad nije imao sluha i on je, otisnuvši se u drugi grad – uspeo da pronađe zaposlenje u struci.
Ipak, po rečima tridesetogodišnjeg Branislava Nešovića, Kosovska Mitrovica pruža mogućnost mladima da, kako je kazao, zadovolje svoje kulturne i obrazovne potrebe.
"Ovaj grad može mladima da omogući mnogo toga. Mene je upravo ova sredina gonila da se bavim postkonfliktnim pomirenjem koje je oblast mog interesovanja, izgradnjom društva na Kosovu, međuetničkim odnosima i bilo mi je korisno na studijama, to što sam odavde. Radio sam u Americi, uvek sam se bavio prostorom Balkana i svaki odlazak u inostranstvo uticao je na to kako percipiram svet, jer sve te mogućnosti su me izgradile kao ličnost," kazao je Branislav, politikolog, nekadašnji student Kembridža, potom i Univerziteta u Vašingtonu, dok je sada na doktorskim studijama u Budimpešti.
"Mislim da Mitrovica, kao grad, daje te prostore kao džepove u kojima možeš pronaći sebe, u kojima možeš zadovoljiti i intelektualne i kulturne potrebe," dodao je.
Ulaganje u neformalno obrazovanje
Osim u formalno, Branislav je ulagao i u svoje neformalno obrazovanje.
"Učestvovao sam u raznim programima, kako u civilnim, tako i u studentskim organizacijama. U Beogradu sam bio osnivač jedne od organizacija na Fakultetu političkih nauka, a po povratku iz Amerike sam sa prijateljem osnovao jednu organizaciju civilnog društva koja se bavila najviše radom sa studentima, u oblasti evropskih integracija, spoljne politike i organizovanja programa regionalne saradnje među studentima," objašnjava on.
Upravo kroz studiranje u inostranstvu, mlad čovek uči kako da kritički razmišlja, promišlja i donosi sopstvene zaključke, smatra on.
.jpg)
Postavlja manje ciljeve, ostvarivala ih korak po korak
Sličnog mišljenja je i tridesetčetvorogodišnja Milica Orlović iz Kosovske Mitrovice, koja je master studije završila u Belgiji. Na studije u inostranstvu otišla je preko programa koji je sprovodilo Ministarstvo za evropske integracije u Prištini, u saradnji sa British Council-om, a finansirala ga je Evropska unija. Orlović se našla među 25 studenata, a toliko mesta je bilo rezervisano za studente iz manjinskih zajednica.
"Postavljala sam sebi neke manje ciljeve i ostvarivala ih korak po korak, tako da sam na kraju i došla do toga da i ja, između ostalih, budem selektovana za dobijanje te stipendije. Moram da kažem da je taj čitav proces bio mukotrpan, naročito za nekoga ko dolazi sa Severa s obzirom na to da se odvijao u Prištini," navodi Milica.
|
"Ambasadori naše male zajednice" "Mladi ljudi koji odlaze u inostranstvo da studiraju jesu ambasadori naše male zajednice sa Severa Kosova. Uprkos tome što je ubrzani odliv mozgova akutni problem Srbije, ti mladi intelektualci su deo mreže koja trenutno predstavlja najjače diplomate koje Srbija ima u svetu i koji našu zemlju na najbolji način predstavljaju," istakla je urednica portala KoSSev, Tatjana Lazarević tokom moderiranja debatom. |
Iskustvo u inostranstvu isplativo. Studenti kreiraju sopstveno mišljenje
Milica skromno naglašava da "možda ona i nije najbolji primer za brz uspeh", s obzirom na to da je između osnovnih studija engleskog jezika i književnosti u Kosovskoj Mitrovici i master diplome napravila, kako je rekla, dužu pauzu.
"Ipak, mislim da se sve to na kraju isplatilo. Iskustvo i znanje koje sam stekla u inostranstvu smatram apsolutno isplativim i opravdanim," kaže, uz objašnjenje da je najveće zadovoljstvo bilo upravo u samom procesu studiranja i boravka u inostranstvu.
Kao najpozitivniju karakteristiku školovanja u inostranstvu istakla je to da se mnogo veća pažnja na ovim fakultetima poklanja studentima, nego u Srbiji.
"Njihovo se mišljenje uvažava, profesori su uvek dostupni studentima i studenti uče kako da kreiraju sopstveno mišljenje. Ovi programi postoje zbog studenata, oni su u centru, glavni na univerzitetu, a ne obrnuto, kako smo često imali utisak na fakultetu ovde," kaže.
|
"IT sektor – Nevidljiva intelektualna sila Srbije" "IT zajednica jeste nevidljiva intelektualna sila Srbije, nezavisna zajednica rodoljuba koji su ostali u Srbiji, kojima je stalo do svoje zemlje i do toga da se zemlja promeni nabolje. To su ljudi koji imaju veliku viziju, jaku volju i ambicije, koji mukotrpno rade i poseduju ogromno znanje," istaknuto je, takođe, na debati. |
Uspeo sam jer sam imao želju da napredujem. Ni peti deo onoga što primenjujem u poslu nisam naučio na fakultetu
Softver developer Nikola Jevtić iz Sočanice, ima drugačiju priču od svojih prethodnika. Ovaj 25-godišnji mladić je, pre svega, uprkos tome što je pred samim diplomiranjem na ETF-u u Kosovskoj Mitrovici, ulagao u svoje neformalno obrazovanje.
Potiče iz, kako kaže, porodice radnika. Njegovi roditelji i brat danas vode uspešan privatni porodični biznis izrade PVC stolarije, ali se Nikola u porodičnom poslu nije pronašao.
"Odrastao sam kraj računara, ali nikada ranije nisam bio orjentisan ka programiranju. Kada sam upisao fakultet, ovde u Mitrovici, i tek kada sam napravio jedan običan prozor koji je imao obično dugme OK, koje je radilo i imalo neku akciju – tek tada sam dobio želju za ovim poslom," objašnjava i dodaje:
"To je ono najviše što sam dobio od tog fakulteta. Ni peti deo onoga što danas primenjujem na svom poslu, nisam naučio na fakultetu."
Sredina ga je, kaže, ograničavala. Rešio je da se sam edukuje.
"Radio sam na teritoriji severnog Kosova, ali sam primetio neke nedostatke. Sredina me je ograničavala na broj usluga koje ovde mogu da pružim. Onda sam krenuo da se edukujem malo na nekim drugim poljima, ne samo u polju web dizajna, nego, generalno, u razvoju softvera. Krenuo sam da se edukujem prvenstveno preko interneta, tutorijala i onda sam odlučio da posećujem IT konferencije," navodi.
"Sve se događa na IT konferencijama. Tu sam i dobio prvi ozbiljniji posao u programerstvu," dodaje.
Priznaje da u tom trenutku nije bio dovoljno stručan, ali da ga je, ipak, prihvatio, jer je znao da će radom naći odgovore. Radio je, kaže, i po 12 sati.
"Umesto nekih 4 do 5 radnih sati za koje sam bio plaćen, ja sam radio i po devet do deset, često i po 12 sati. Uspeo sam zato što sam imao želju da napredujem. Jednostavno, to je bio veliki izazov koji sam po svaku cenu želeo da realizujem," ističe.
"Budite uporni, vredni i neko će prepoznati vaš rad," poručio je uspešni mladi čovek.
|
"Promena veliki proces" "Najveći problem sa našim profesorima je to što nisu shodni promeni. Recimo, kad bih ja pitao – zašto mi ovo radimo, reklo bi se – pa profesor je tako rekao, onda ja pitam profesora zašto ne promenite ovo, on kaže – a to bi bio veliki proces," kazao je učesnik debate devetnaestogodišnji Jovan Mihajlović, student prve godine Elektrotehničkog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici. On smatra i da obrazovanje treba da bude dostupno svima, uključujući i onima koji trenutno nemaju potencijal za visoko usavršavanje i to kroz različite vidove – ne nužno kroz najviše akademsko obrazovanje. U elitističkom smeru, obrazovanje treba da bude dostupno onima koji imaju potencijala, ulažu u sopstveno obrazovanje, daju sve od sebe i trude se. Diplome svakako "ne smeju da kupuju". |
Civilni sektor, pre nego državni
Ovo troje mladih ljudi, pored toga što su obrazovani, rade i za uspešne organizacije i kompanije. Nikola trenutno iz svoje sobe u Sočanici radi za jednu od pet najuspešnijih IT kompanija u Srbiji, čije je sedište u Novom Sadu, a koja isključivo posluje na stranom tržištu. Milica je zaposlena u Programu za razvoj Ujedinjenih nacija, dok Branislav od ponedeljka počinje da radi u UNMIK-u.
Branislav i Milica nikada, kako dodaju, nisu imali ambiciju da rade u državnom sektoru, a jedan od prvih pokušaja nakon Branislavljevog povratka iz Londona da ostvari saradnju sa Filozofskim fakultetom u Kosovskoj Mitrovici, prošao je neslavno.
"Mislim da ne bih mogao da dobijem posao bez veze. Izabrao sam rad u sektoru civilnog društva, jer tako mogu sebi da kreiram vreme i da na bolji način doprinesem društvu, a zbog diploma i iskustva u inostranstvu sam konkurentan i u mogućnosti da sagledam širu sliku," naglasio je Branislav.
"Ja nikada nisam imala priliku da konkurišem u javnom sektoru, nekako me je uvek više interesovao taj međunarodni sektor. Smatram da se ta moja master diploma ne bi toliko vrednovala, zapravo ne znam ni da li bi bila priznata čak," dodaje Milica, sa druge strane.
Stvoriti sistem u kojem će se vrednovati rad i trud
Mladi su se u ovoj debati složili da kao pandan "kupovini diploma", "polaganju ispita na vezu", "zapošljavanju na vezu" i "negativnoj selekciji" u našoj zemlji treba stvoriti sistem u kojem će se vrednovati trud i rad.
"Došlo je do slobodnog moralnog pada u obrazovanju, mnoge se pojave prihvataju kao relevantne iako nisu, ljudi plagiraju svoje doktorate, master radove, polažu ispite na bubicu, a niko vas zbog toga neće kazniti, već i nagraditi. To je postalo društveno prihvatljivo kod nas, dok se u inostranstvu to smatra nemoralnim i ne gleda se na to blagonaklono," ističe Branislav.
I Milica dodaje:
"Dok je ovde plagijarizam prihvatljiv, u inostranstvu na vas neće gledati nimalo blagonaklono ukoliko varate. To jednostavno, nije prihvatljivo."
|
Mlade na debati interesovalo je i kako su regulisani putni i boravišni finansijski troškovi tokom studiranja u inostranstvu. Dvadesetsedmogodišnja Tijana Kolutac iz Kosovske Mitrovice koja se nedavno vratila iz Los Anđelesa, podelila je svoje iskustvo. "Prošle godine sam dobila stipendiju da idem na usavršavanje na tri meseca u Los Anđeles, preko PLP programa. Sada sam ovde online, još tri meseca. Oni su pokrili sve troškove, imala sam i džeparac koji mi je bio dovoljan i za putovanja po Americi i za poklone koje sam donela." |
.PNG)
Nikola smatra da nastavu na našim fakultetima treba osavremeniti.
"Veliki je problem to što na našim fakultetima nastava nije osavremenjena, stiče se utisak da je fakultetima bitan kvantitet, a ne kvalitet," dodao je, navodeći primere programerskih jezika koje je izučavao na fakultetu, a koji su u potpunosti zastareli i zamenjeni novim, ili primere teoretskog objašnjenja zadataka, umesto njihovog rešavanja.
Kontinuirano ulaganje. Nadograđivanje znanja
.jpg)
Ne odustajte od zacrtanih ciljeva, kontinuirano ulažite u svoje obrazovanje, nadograđujte svoje znanje i mnogo radite, kritički razmišljajte, želite da budete bolji, idite korak po korak i sanjajte, poruka je ovo troje uspešnih mladih intelektualaca.
Upravo mala, nestimulativna sredina može naterati mlade ljude da ostvare velike ciljeve. Odlaskom u velike gradove i velike poslovne i kulturne centre, oni imaju jasne ambicije, motivaciju i disciplinu, često mnogo izraženije, nego mladi koji domicijalno potiču iz tog prostora, jedno je takođe od zapažanja sa ove debate.
A dokaz za to je da su mnogi najuspešniji pojedinci u Srbiji i svetu u oblasti kulture, umetnosti i nauke upravo potekli iz malih sredina.
Ipak, bez obzira na mesto iz kojeg potičete potrebno je da menjate sebe nabolje. Menjajući sebe na bolje, menjate i druge i unapređujete svoj životni prostor, zaključili su mladi.
"Kada je sledeći razgovor?" – bilo je poslednje pitanje na ovom okruglom stolu.
Diskusija "Kako se obrazovati i uspeti u nestimulativnoj sredini'' održana je u prostorijama Centra za civilnu energiju, u okviru projekta "Intelektualci u dijalogu, građani u debati“ koji podržava Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS).
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
