Srbija već jednim delom raspolaže dokazima, ali intenzivno prikuplja dokaze o tome da su određena lica učestvovala ili učestvuju u sistematskom kršenju ljudskih prava na Kosovu, kazao je u intervjuu za Politiku ministar pravde Srbije, Nenad Vujić.
Srbija će dodatno pojačati napore da se na efikasan način suprotstavi korišćenju svih međunarodnih, ali i domaćih pravnih mehanizama, kazao je ministar.
„Kada govorimo o međunarodnom aspektu, dodatno će uložiti napore u predstavljanju činjenica o kršenju prava Srba pred telima Ujedinjenih nacija, posebno kroz obraćanje Savetu bezbednosti UN, uz stalno podsećanje na obaveze UN koje proističu iz Rezolucije 1244“, rekao je Vujić.
Kada je domaće pravo u pitanju, ministar ukazuje na to da Krivični zakonik u modernom zakonodavstvu predviđa krivičnu odgovornost pojedinaca za krivična dela kao što su lažno svedočenje ili zloupotreba službenog položaja.
„Srbija već jednim delom raspolaže dokazima, ali i intenzivno prikuplja dokaze o tome da su određena lica učestvovala ili učestvuju u sistematskom kršenju ljudskih prava na KiM. Naglašavam da su krivična dela, kao što su lažno svedočenje, koje ostaje nekažnjeno, kao i odsustvo kažnjavanja za krivično delo zloupotreba službenog položaja, obuhvaćena definicijom sistematskog kršenja ljudskih prava, pošto ova dela dovode do kršenja prava svakog čoveka na pravično suđenje. Tužilaštva Republike Srbije ispituju sve ove slučajeve i, kada ocene da ima dovoljno dokaza, pokrenuće odgovarajuće krivične postupke u skladu sa našim Krivičnim zakonikom“, ističe ministar Vujić.
„Nećemo odustati od vođenja postupaka protiv onih koji krše ljudska prava“
On tvrdi da na Kosovu ne mogu uspešno da se koriste pravosudni mehanizmi radi zaštite Srba i pripadnika drugih naroda „izloženih progonu“.
Dodaje da se ovakvom instrumentalizacijom pravosuđa krše osnovni principi na kojima je zasnovan sistem zaštite ljudskih prava.
„Zbog protivpravnog načina uspostavljanja institucija, evidentne instrumentalizacije pravosuđa i kršenja međunarodnih principa zaštite ljudskih prava, RS ne priznaje takve optužnice, presude i druge akte. Isto tako, kada je reč o navodnim međunarodnim poternicama RS, njihovu protivpravnost uvek ističe kada je o njima obaveštena ili kada za njih sazna. Srbija ulaže dosta napora kako bi im se suprotstavila korišćenjem svih pravnih sredstava koja ima na raspolaganju“, dodao je ministar Vujić.
Sa druge strane, tvrdi da međunarodne institucije ili pojedine države stalno govore da nemaju direktan uticaj na navodne pravosudne institucije formirane na teritoriji Kosova.
„Upravo je to još jedan od elemenata koji ohrabruje zagovornike nezavisnosti tzv. Kosova i progona srpskog stanovništva da se u što većoj meri pribegava vođenju ‘sudskih’ postupaka kojima se direktno krše ljudska prava Srba“, kazao je.
Dodaje da je za sada reakcija međunarodnih institucija i pojedinih država bila „mlaka”:
„Ali to ne znači da će Srbija odustati od stalnog insistiranja na poštovanju ljudskih prava Srba, prikupljanju dokaza i vođenju postupaka protiv onih koji krše ljudska prava – naglašava.
Uzurpacija i otimanje zemljišta, kuća i crkvene imovine
Ministar Vujić ističe da je kršenje osnovnih ljudskih prava Srba na Kosovu sistematsko i kontinuirano, a uključuje i institucije i neformalna sredstva pritiska.
„Ovo se odnosi na kršenja prava, prvenstveno garantovanih Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima UN i ljudskim pravima garantovanim Rezolucijom SB UN 1244“, naveo je.
Kaže da se ova kršenja mogu grupisati u nekoliko grupa:
„Kada govorimo o kršenju prava na bezbednost i život, ono se ogleda u nezakonitom hapšenju po optužbama za ratne zločine bez dokaza ili zasnovanim na lažnim svedočenjima, izricanju kazni zatvora Srbima na osnovu izjava lažnih svedoka. Ugrožavanje prava na bezbednost i život Srba opravdava se intenzivnom političkom i medijskom kampanjom, a Srbi se kriminalizuju, dok pribavljanje lažnih dokaza i lažno svedočenje protiv Srba predstavljaju kao ‘patriotski’ čin kako za policiju i lažne svedoke, tako i za sudije i tužioce“.
Ministar Vujić dalje kaže da se, dodatno, pravo na život ugrožava „stalnim i sistematskim ometanjem zdravstvenih ustanova, zabranama rada zdravstvenih ustanova i sprečavanjem dostavljanja lekova i medicinske opreme zdravstvenim ustanovama u srpskim sredinama“.
„Kada govorimo o kršenju prava na imovinu, ono se ogleda u uzurpaciji i otimanju zemljišta, kuća i crkvene imovine Srpske pravoslavne crkve, ali i u nelegalnom knjiženju u zemljišnim knjigama. Sve ovo se još dodatno ‘legalizuje’ neizbacivanjem uzurpatora i potom donošenjem presuda bez ikakvih dokaza, izuzev lažnog svedočenja, kojim se ova imovina oduzima Srbima ili SPC“, dodao je.
Kako objašnjava, grupa ljudskih prava, kada je u pitanju pravo na jezik, obrazovanje i kulturu, ogleda se u stalnom sprečavanju upotrebe jezika, ometanju rada obrazovnih institucija i zabranama ispoljavanja kulturnog identiteta.
Po 300.000 dinara licima protiv kojih se vode „montirani“ procesi na Kosovu
Vlada Republike Srbije odlučila je krajem prošlog meseca da dodeli jednokratnu finansijsku pomoć od po 300.000 dinara licima koja su procesuirana na Kosovu, a protiv kojih se vode, kako su naveli – „montirani krivični postupci“.
U pitanju su lica koja se nalaze u zatvorima na Kosovu, a protiv kojih se vode postupci za navodno počinjene zločine 1998-1999. nad Albancima na Kosovu, ali i, kako su naveli, za druge „montirane krivične postupke koji su pokrenuti u cilju političkog progona“.
Šta se desilo sa zakonima o Kosovu?
I dok Vlada usvaja nove odluke, nije poznato šta je sa Zakonima o proglašavanju Kosova za područje socijalne zaštite i uspostavljanju organa za procesuiranje krivičnih dela na Kosovu.
Ove zakone je usvojila prethodna Vlada Srbije još oktobra prošle godine. Oni i dalje nisu prošli kroz skupštinsku proceduru i ne samo to, već su, kako je KoSSev nezvanično izvestio krajem aprila, zajedno sa još 41 pravnim aktom povučeni iz iste i to odlukom nove Vlade Srbije.
Poslanica Zeleno-levog fronta Biljana Đorđević tada je za KoSSev objasnila da je povlačenje deo procedure koja se primenjuje pri formiranju nove vlade, te da postoji mogućnost da će se mnogi od ovih predloga zakona ponovo naći u proceduri, ali nakon što se prethodno usvoje na sednici nove Vlade.
Sa druge strane, ona je kazala da do izbora nove vlade ovi predlozi uopšte nisu bili na dnevnom redu na sednicama Skupštine, ali i da su mogli biti da je vlast to želela.
Od „najhitnijih“ do zaboravljenih: Šta se desilo sa zakonima o Kosovu?
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
