Milo za drago

Autorski tekst Krenara Gašija izvorno je objavljen na Internet stranici New perspektiva. 

Sporazum je postignut. Kao i svi drugi sporazumi iz briselskog dijaloga i ovaj zadnji o Zajednici srpskih opština na Kosovu je napisan u duhu Žana Monea i koncepta kreativne dvosmislenosti.

Dok je ovaj duh odlično funkcionisao za evropske integracije, nije se pokazao tako funkcionalan tokom dosadašnjih razgovora između Kosova i Srbije. Ovo se desilo zato što on nije bio prihvaćen kao takav od samih strana koje, umesto da prihvate dvosmislenu prirodu postignutih sporazuma, čim su se vratili u svoje glavne gradove, vratili su se u svoje početne položaje pregovaranja. Sporazum je postignut, ali sve zavisi od njegovog sprovođenja. Prema tome, moji sugrađani Srbi, lopta je sada na vašoj polovini i shodno tome vaša budućnost u našoj zajedničkoj zemlji sada zavisi od vas samih.  

Zadnji sporazum sadrži dve karakteristike: sa jedne strane stvara jednu široku autonomiju lokalne samouprave za Srbe, a sa druge strane, čuva ustavni i pravni poredak Kosova, poredak gde su Srbi sastavna zajednica. U funkcionalnom smislu, uprkos poteškoćama, suživot ove dve karakteristike je ostvarljiv. Ipak, zavisiće od vas, od predstavnika koje ste izabrali i koje ćete izabrati ubuduće i prioriteta koji će oni izabrati za vas.  

Potpisivanje sporazuma od strane kosovskih institucija treba da se vidi kao jedan njihov veliki korak, iz razloga što sporazum izlazi van odredba Ahtisarija koje akademski svet smatra nekim od najboljih mogućih odredba  za položaj nevećinskih zajednica. Formiranje Zajednice je jedan veliki korak napred ka ovom prilagođavanju. Zajednica predstavlja sve što jedna konsocijalna zajednica može da pruži, pa čak i ugrožavajući samo njeno funkcionisanje. Prema tome sada je lopta na vašoj polovini.

Ako vaši predstavnici odluče da rade za vas, dakle da daju prednost vašim zabrinutostima vezanim za bezbednost, blagostanje i razvoj, onda će Zajednica odlično funkcionisati. Ona može ovo da odradi čak i ako ignoriše osetljiva politička pitanja kao što je pitanje nezavisnosti same države u kojoj će funkcionisati. Ako oni pak izaberu da rade za uske interese svojih šefova u Beogradu, pokušavajući da Zajednicu i celokupnu lokalnu samoupravu okrenu u borbu protiv same državnosti Kosova, onda ništa neće funkcionisati, zato što će zbog kreativne dvosmislenosti sporazuma kosovskim institucijama, počevši od Vlade pa do Ustavnog suda, biti lakše da zaustave takav jedan pokušaj iz srednjeg veka, uvek u sklopu postignutog sporazuma.

Nastala situacija je kao dilema zatvorenika koju teorija igre objašnjava veoma dobro. Sa proširenjem samouprave koje su kosovske institucije uradile putem zadnjeg sporazuma, učinjen je jedan veliki korak ka izgradnji poverenja sa vama – Srbima sa Kosova. Vratiti milo za drago sa vaše strane biće najsnažniji razlog da ove institucije, kao i celokupno kosovsko društvo prihvati konsocijalnu demokratiju koju gradimo, kao i da je i dalje unapređujemo. To će biti jedan veliki korak ka zajedničkom životu. I povrh svega, dajući prednost razvojnim politikama i zaboravljajući prkose srednjeg veka, biće od glave do pete za vaše dobro. 

Suprotno bi vodilo ka blokadi, a od blokada ima koristi šaka ljudi koji se isključivo bave političkim blokadama, bilo da su oni Srbi, ili Albanci. I verujem da ste razumeli da koliko god vam se činilo da zamrzavanje služi vašim interesima, da bi porekli Kosovo kao državu – sve što je ono učinilo je to da vam je poreklo vaše pravo na jedan bolji život.