To read the text in English or Albanian, click HERE.
Nekadašnji šef komande OVK, a potom visoki funkcioner PDK, Azem Sulja, pretio je da će "odseći glavu" uglednom albanskom novinaru Mero Bazeu, piše UNS. Kada mu je Baze pomenuo ubijenog novinara Envera Maljokua, Sulja mu je implicitno stavio do znanja da su "oni" to učinili. Ipak, podvlači da u kontekstu događaja to nije bilo priznanje ubistva, već pokušaj zastrašivanja.
Sećajući se događaja, koji se odigrao tokom druge faze razgovora u Rambujeu, Baze za Udruženje novinara Srbije ističe da bi sva ubistva novinara na Kosovu trebalo klasifikovati kao politička, dodajući da je na Kosovu tada bila "preovlađujuća percepcija da bi novinara koji se suprotstavio OVK trebalo kazniti."
Sulja je u to vreme bio blizak saradnik aktuelnog predsednika Kosova, Hašima Tačija, a u izveštaju Međunarodne krizne grupe Ko je ko na Kosovu iz 1999. označen je kao njegov ujak.
|
Serija suđenja i optužbi Za Azema Sulju, nekadašnjeg načelnika štaba "Oslobodilačke vojske Kosova", prvog ministra odbrane, bivšeg poslanika u Skupštini Kosova, mediji u Prištini u više navrata su pisali da će među prvima biti izručen Sudu za ratne zločine u Hagu zbog zločina počinjenih u slučaju poznatom kao Blaca 2. Reč je o ubistvima i napadima na Albance koji su viđeni kao saradnici srpskih vlasti i aktivisti Rugovinog Demokratskog saveza Kosova (LDK). Švajcarski Rundšau objavio je da je Sulja sumnjičen da je novac od invalidnine zbog psihičkih problema investirao u mafijaške poslove na Kosovu. List je naveo da je iz Švajcarske proteran zbog osude za prevaru. Aprila 2016. međunarodni tužilac Specijalnog tužilaštva Kosova podigao je dve optužnice za organizovani kriminal i korupciju protiv kriminalne grupe od 38 kriminalaca na čelu sa Suljom koji su stekli nekretnine u vrednosti od 30 miliona evra. Slučaj Zemlja procesuira se pred Osnovnim sudom u Prištini, a krajem februara je postavljen novi sudija za ovaj predmet. Svirepo ubistvo novinara Tokom 1999. američki mediji su pisali o nasilju nad političkim oponentima na Kosovu. Pozivajući se i na izvore među zapadnim diplomatama, Njujork tajms je u junu objavio tekst u kojem se navodi da su visokorangirani komandanti OVK "izvršili ubistva, hapšenja i čišćenja u svojim redovima kako bi sprečili potencijalne rivale". Među tim visokorangiranim komandantima navodi se i ime Azema Sulje. Njujork tajms podseća i na ubistvo novinara Alji Uke, juna 1997. godine i piše da je reč "o incidentu koji su mnogi u podzemnom gerilskom pokretu videli kao zloslutno". "Reporter, kosovski Albanac, koji je imao bliske veze sa pokretom pronađen je mrtav u svom stanu u Tirani, njegovo lice unakaženo višestrukim ubodima šrafcigerom i donjim delom razbijene flaše. Novinar, Alji Uka, podržavao je pobunjenički pokret, ali je bio dovoljno nezavisan da ga kritikuje. U vreme njegove smrti, delio je stan s Tačijem," objavio je Njujork tajms. Alji Uka je bio novinar Gazeta Šćiptare (Gazeta Shqiptare), prvi koji je objavio grb OVK u dnevnim novinama. Njegovo ubistvo takođe nikada nije rasvetljeno. |
Pretnje u hotelu
Za Dosije UNS-a, urednik novina Tema priseća se incidenta koji se dogodio 1999. godine u hotelu u Parizu.
"U to vreme radio sam kao reporter za Radio Slobodna Evropa i za neke albanske novine u Tirani, Prištini i Skoplju, gde sam kontinuirano kritikovao komunističke tendencije koje su ispoljavali neki lideri OVK, kada su naglasili važnost uklanjanja 'unutrašnjih neprijatelja' na Kosovu. Jedan kolega mi je kazao da komandant poznat kao 'Ujak' želi da me vidi. To je bio Azem Sulja. Tokom razgovora pretio je da će 'mi odseći glavu' ako nastavim da pišem o njima. Ne bih rekao da sam se osećao stvarno ugroženim, ali se pokazalo da sam bio u pravu za sve što sam napisao o njima, a to je komunistički mentalitet netrpeljivosti ne samo prema političkim protivnicima, već i prema slobodnoj štampi," svedoči.
"Kada mi tako pretite, izgleda da nagoveštavate da ste to učinili nekim mojim kolegama – rekao sam mu pominjući Envera Maljokua, koji je ubijen dva meseca ranije. Nije se zastideo, već mi je implicitno stavio do znanja da su 'oni' to učinili. Više je zvučalo kao da želi da odustane od prethodne pretnje upućene meni, koja je zvučala opasno, pre nego priznanje da je počinilac tog ubistva. Rekao sam mu da ću jednoga dana o tome pisati, kada Kosovo bude oslobođeno, što sam upravo i učinio u svojoj knjizi Rambuje: neslaganje za mir, kao i kroz novinski tekst u to vreme," seća se novinar iz Tirane.
Iako je ovom incidentu pisao, Baze za UNS dodaje da ga nijedna institucija koja se bavila istragom ubistva novinara nije kontaktirala u vezi sa ovom događajem.
"Imao sam samo kontakt sa ćerkom gospodina Envera Maljokua kojoj sam poslao kopiju moje knjige, a koja sadrži detaljan opis ove epizode. Želeo bih da naglasim da se ovaj konkretni incident ne sme shvatiti kao priznanje ubistva, već kao svedočanstvo o opasnom političkom mentalitetu u pogledu ubistva 'unutrašnjih neprijatelja', koji je u to vreme prevladao među nekim pripadnicima OVK," dodaje.
On navodi da su mu kao dugogodišnjem kritičaru nekolicine lidera OVK više puta pretili.
"Ne bih sve to pripisivao ovom konkretnom incidentu. Takođe sam bio javno prozvan tokom intervjua koji su neki od njihovih lidera dali javnom servisu u Tirani 1999. Međutim, s obzirom na to da živim u Tirani bio sam na sigurnom rastojanju koje je ublažilo takve pretnje," navodi dalje.
Stvaranje straha i nasilja
Baze kaže da je mnogo onih koje je kritikovao sada promenilo stavove i želi da se predstavi umerenijima, "ali se još suočavaju sa mračnim delom svoje političke istorije".
Ubistvo novinara Envera Maljokua je jedno od 14 ubistava i kidnapovanja novinara i medijskih radnika tokom i nakon rata na Kosovu. Do danas se ne zna ko su ubice i kidnaperi naših kolega, piše dalje UNS.
"Sva ova ubistva treba klasifikovati kao politička ubistva isključivo zbog svoje profesije koju su obavljali. Na Kosovu je bila preovlađujuća percepcija da bi novinara koji se suprotstavio OVK trebalo kazniti kako bi se potencijalno odvratili i drugi koji bi im se mogli suprotstaviti. Bilo je ubistava visoko cenjenih novinara, kao i manje poznatih lokalnih novinara, što dokazuje da ove metode nisu bile toliko selektivne, već su se koristile da se izvrši i nametne određeni mentalitet prema slobodnoj štampi. Takođe, nije bilo eliminacije novinara ili političara koji su podržavali ili su bili deo 'političke frakcije' unutar OVK, osim nekih najnovijih koji se uglavnom mogu pripisati koruptivnim pitanjima," navodi.
Ovo pokazuje da je OVK podržavala stvaranje straha i nasilnog okruženja prema slobodi štampe. Danas stvari postaju bolje, ali nesrećne liste ubijenih novinara koji su kružile u to vreme trebalo bi definitivno razjasniti jednom i zauvek – ističe sagovornik UNS-a.
Enver Maljoku ubijen je 11. januara 1999. dok se vraćao sa posla, u popodnevnim satima, nekoliko metara od stana u prizemlju bloka u Sunčevom bregu u kom je živeo. Ubistvo ove uticajne ličnosti odmah je povezano sa njegovim profesionalnim radom i političkim angažmanom.
"Nisam lično poznavao gospodina Envera Maljokua, iako smo obojica radili za novine Rilindja. Pokrivao je Kosovo dok sam ja izveštavao iz Tirane. Iako ga nikada nisam upoznao, uvek sam ga shvatao kao izuzetnog, iskusnog i produktivnog novinara, koji je takođe bio čvrst pristalica gospodina Ibrahima Rugove i njegove politike. Lično mislim da je ovo drugo dovelo do njegovog kasnijeg ubistva," zaključuje Baze.
Mero Baze se ubraja u prvu generaciju novinara sa početaka višestranačja u Albaniji. Bio je direktor vesti ATŠ (Albanske telegrafske agencije), predsednik Udruženja novinara Albanije, politički komentator lista Rilindja, reporter Glasa Amerike, osnivač je novinske agencije Enter. Autor je knjige Albansko-američke stvarnosti, pregleda delikatnih izveštaja vlade tadašnjeg predsednika Salija Beriše o saradnji sa američkom administracijom, što je dovelo do Berišine ostavke. Nakon Rambujea objavio je knjigu o uticaju Albanije u kosovskom ratu Albanija i rat na Kosovu i Rambuje, neslaganje za mir. Jula 1999. osnovao je novine Tema koje su, između ostalog, žesto kritikovale Socijalističku partiju i vlast Edija Rame. Godine 2008. objavio je Suočavanje sa anti-opozicionizmom, analizu anti-opozicione političke kulture u Albaniji u periodu od 1997 do 2002. Godine 2010. objavio je svoju najpopularniju knjigu Godina 97, analizu haosa događaja iz 1997. To je bila najprodavanija knjiga 2010. Na televiziji Vizion plus autor je emisije Factor Plus do 2010. godine. Danas nastavlja da vodi novine Tema, najčitaniji online list u zemlji.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
