Mehaj: Zbog stalne pretnje iz Srbije i Rusije hitna potreba za povećanjem broja odbrambenih trupa NATO-a

Kosovski ministar odbrane Armend Mehaj založio se danas za organizaciju poznate vežbe NATO snaga „Defender Europe 23“ na Kosovu sledeće godine.

U Prištini je u toku 102. „Rouz-Rot“ seminar Parlamentarne skupštine NATO, ove godine na temu „Evroatlantske integracije Zapadnog Balkana: produženi izazovi, nove realnosti i buduće perspektive“.

U govoru na ovom seminaru, Mehaj je, osim pohvala Kosova kao pouzadnog partnera Zapadu, „male zemlje sa velikim srcima i vrednostima“, oštro kritikovao Srbiju. Od toga da je kriva za ratne zločine koje nije priznala do danas kako je naveo, preko njene podrške Rusiji, pokušaja „destabilizacije“ Kosova „preko ilegalnih grupa“, pretnji pripadnicima KBS-a iz srpske zajednice, održavanjem vojnih manevara u Kopnenoj zoni bezbednosti, koju Mehaj naziva „duž granice sa Republikom Kosovo“, te „nespremnosti“ Srbije da postigne dogovor sa Kosovom.

„Zbog stalne pretnje iz Srbije i Rusije postoji hitna potreba za povećanjem broja odbrambenih trupa NATO-a, čime se povećava preventivna budnost, a sa druge strane, trupe KFOR-a su te koje pomažu u daljem širenju bezbednosnih struktura i izgradnji kapaciteta“, poručio je Mehaj NATO zvaničnicima i ostaim gostima danas.

„Kosovo najbolje zna koliko je teško proći kroz patnje rata protiv hegemonije i ugnjetavanja od strane srpskog režima 98-99, kada smo se suočili sa ubistvima, masakrima i silovanjima srpskih paravojnih i vojnih snaga, akcijama koje se ponavljaju u Ukrajini“, naglasio je Mehaj više puta tokom obraćanja ono što kosovski zvaničnici opisuju kao ulogu Srbije devedesetih.

Na događaju koji danas i naredna dva dana okuplja više od od 100 učesnika, za sada nema detalja da li je neko iz Beograda prisutan. Ono što je poznato jeste to da je najavljeno da će član Dodikovog SNSD-a Obren Petrović, kao i HDZ-ovac Nikola Lovrinović, predstavljati BiH.

U nastavku objavljujemo izvorni prevod Mehajevog obraćanja na Rouz.Rot seminaru u Prištini.

Poštovani učesnici,

Gospođo Fric, hvala vam što ste me danas ugostili na Rouz-Rot seminaru.

Zadovoljstvo mi je da danas razgovaram o upravljanju bezbednosnim sektorom na Kosovu.

Nakon nedavnih dešavanja, kada su vrednosti demokratije dovedene u pitanje agresivnom doktrinom Rusije prema Ukrajini, ostajemo na oprezu da koordinišemo aktivnosti i pokažemo najveću posvećenost zajedničkom radu sa našim partnerima i saveznicima, dok očekujemo da naši partneri primenjuju integracioni pristup Zapadnog Balkana u EU, i integraciju Kosova u NATO.

Kosovo najbolje zna koliko je teško proći kroz patnje rata protiv hegemonije i ugnjetavanja od strane srpskog režima ’98-’99, kada smo se suočili sa ubistvima, masakrima i silovanjima srpskih paravojnih i vojnih snaga, akcijama koje se ponavljaju u Ukrajini.

Iako sukob Rusije i Ukrajine ima dugoročne implikacije na bezbednost u Evropi, postoji i potreba da se pozabavimo rizicima ruske agresije izvan Ukrajine, koja utiče i na Evropu i Balkan. Jer, osim invazije i napada na slobodnu zemlju i njen narod, ovo je i napad na demokratske vrednosti koje nas sve ujedinjuju. U ovim teškim vremenima moramo smoći snage da se okupimo.

Mi smo mala zemlja, ali naša srca i vrednosti su velike, a sve što želimo i želimo je mir i stvaranje ambijenta u kome se svaki građanin Republike Kosovo oseća bezbedno. Džon Kenedi je rekao: „Najbolji put ka slobodi je put ka slobodi“.

Bezbednosni sektor je od velikog značaja, pa se ovim pristupom rukovodimo jer želimo da svet bude mirniji i bezbedniji za sve.

Američka spisateljica Helen Keler rekla je: „Sami, možemo malo, a zajedno možemo mnogo“. Ovom prilikom želim da se zahvalim našim saveznicima koji su stali uz nas i koji su uz nas i doprinose jačanju KBS-a, kao i uspešnom procesu implementacije sveobuhvatnog desetogodišnjeg plana tranzicije.

Ovaj plan će se razvijati u tri faze, dok smo mi u drugoj fazi implementacije. Savetnici NALT-a, predstavnici 17 zemalja članica NATO-a, sa kojima Ministarstvo odbrane (MO) i KBS imaju odlične odnose, dali su veliki doprinos svakom koraku za razvoj KBS. Pored saradnje sa NALT-om, MM i KBS imaju odlične odnose sa KFOR-om, čiji mandat i ulogu u svakom procesu cenimo i poštujemo. Naši najveći saveznici su Sjedinjene Američke Države i evropske partnerske države, čiji je doprinos jačanju KBS-a izvanredan.

Kosovske bezbednosne snage su posvećene izgradnji profesionalnih i operativnih kapaciteta, dok sam kao ministar odbrane ispunio svoja obećanja, gde smo nedavno usvojili zakonski paket koji se fokusira na civilni i demokratski nadzor vojske, a posebno se fokusira na usklađivanje zakona kao pripremu za proces integracije Kosova u NATO.

Jedno od mnogih dostignuća u 2021. je zajedničko sletanje zajedno sa američkom vojskom u prvu istorijsku mirovnu misiju u Kuvajtu. To je bio proces koji je zahtevao mnogo posvećenosti, koordinacije i multilateralnih partnera da bi sproveli procedure i procese koji su bili potrebni, dok je KBS pokazao svoje kapacitete ispunjavajući zadatke dostojanstveno i profesionalno.

Takođe tokom ovog perioda, Kosovo je po prvi put učestvovalo kao zemlja domaćin u najvećoj međunarodnoj vežbi ‘DEFENDER EUROPE 21’, organizovanoj u regionu Balkana i zajedno sa našim strateškim partnerima smo u procesu planiranja da bude domaćin zemlja terenske vežbe ‘DEFENDER EUROPE 23’, gde će Republika Kosovo učestvovati sa oko 1300 pripadnika KSB-a, angažovanih kako na Kosovu, tako i u nekim drugim zemljama.

Godinu dana kasnije nakon razvoja Defender ’21, demokratija je bila dovedena u pitanje u Avganistanu i mnoge izbeglice su morale da napuste svoje domove radi bezbednijeg i boljeg života u ovom izazovnom vremenu. I sa ponosom vas obaveštavam da je KBS pružio podršku i koordinisao u ovoj operaciji koju su predvodili SAD-NATO, dajući vredan doprinos njihovom prilagođavanju.

Što se tiče ruske okupacije Ukrajine, Republika Kosovo je bila među prvim državama u ovom delu Evrope koja je osudila ovu okupaciju i svrstala se sa zapadnim demokratijama u podršci ukrajinskom narodu. Pored pomoći Vlade Ukrajine, u oblasti vojne podrške, Ministarstvo odbrane je deo Kontakt grupe za odbranu Ukrajine. Kao ministar odbrane i zajedno sa komandantom KBS učestvovali smo na svim sastancima ove grupe i iznosili smo svoje kapacitete za podršku ukrajinskoj vojsci obukom u razminiranju, traganju i spasavanju itd.

Kao što je gore pomenuto, Kosovo je mala zemlja, ali sa velikim vrednostima, i ništa to ne ilustruje bolje od izreke naše dragocene Majke Tereze „Ne možemo svi da uradimo velike stvari. Ali možemo činiti male stvari sa velikom ljubavlju i predanošću“.

Kosovske bezbednosne snage sa neuporedivom odlučnošću nastavljaju da služe zemlji garantujući bezbednost za sve građane Republike Kosovo, bez ikakve razlike, suočavajući se sa svakom teškom situacijom; unapređenju civilne i vojne saradnje, a posebno posvećenost unapređenju međunarodne saradnje radi doprinosa međunarodnom miru i bezbednosti.

Pravilno poravnanje Kosova, u trenutnoj geopolitičkoj situaciji i aktivno učešće KBS-a u misijama NATO-a, pokazuje našu lojalnost kao države i profesionalizam KBS-a, što je važan pokazatelj za prijem KBS-a u NATO, ovaj veoma važan strateški element za jačanje bezbednosti u ovom delu Balkana, koji je uvek meta ruske destabilizacije preko Srbije, s obzirom na to da se Srbija i u ovoj geopolitičkoj situaciji zalaže za Rusiju tako što ne uvodi sankcije Rusiji i kupuje oružje od Kine.

Srbija ostaje praktično odvojena zbog stava prema Rusiji, a o tome svedoči i nespremnost da se suoči sa prošlošću, da prihvati počinjene zločine, da odustane od težnje da se Kosovo destabilizuje preko ilegalnih grupa, preteći pripadnicima KBS-a iz srpske zajednice, zatim preko čelnika Republike Srpske u Bosni i nespremnosti da se postigne dogovor sa Republikom Kosovo.

Da se ​​Srbija opredeljuje za saradnju sa Rusijom pre bilo koje druge zemlje, svedoče i mnoge druge akcije, poput zajedničkih operacija u „Humanitarnom” centru u Nišu, koji je otvoren 2012. godine, kao rezultat sporazuma sa Ruskom Federacijom. Misija i status zaposlenih u ovom centru je misterija, ali vidljiva prema obaveštajnim službama mnogih zemalja, čiji se centar smatra špijunskim. A ovu sumnju je 2016. godine potvrdila i američka državna administracija.

Takođe, dodavanje oružanih snaga na 48 baza duž granice sa Republikom Kosovo, realizacija 104 manevra i vojne aktivnosti sa Rusijom tokom 2021. godine i odbijanje zahteva NATO-a za inspekciju ovih baza pokazatelj je tendencije destabilizacije od strane Srbije, što predstavlja direktnu pretnju za Republiku Kosovo i za 3.800 vojnika NATO-a i KFOR-a koji su u misiji u Republici Kosovo.

Zbog stalne pretnje iz Srbije i Rusije postoji hitna potreba za povećanjem broja odbrambenih trupa NATO-a, čime se povećava preventivna budnost, a sa druge strane, trupe KFOR-a su te koje pomažu u daljem širenju bezbednosnih struktura i izgradnji kapaciteta.

U okolnostima rasta nacionalizma, migracija i sajber pretnji, koje su se u poslednje vreme proširile i predstavljaju pretnju širenju bezbednosnih institucija u zemlji i regionu, potrebna nam je zajednička artikulacija, da se sa njima suočimo angažovanjem u borbi protiv bilo kakvog destabilizujućeg faktora koji ugrožava međunarodni demokratski poredak.

Budućnost Republike Kosovo je u okviru velike porodice Evropske unije, gde smo geografski locirani i čiju politiku kontinuirano sledimo.

Sve ovo zaključujem čuvenim citatom Tomasa Džefersona „Za muškarce koji su slobodni i žele to da ostanu, dobro organizovana i naoružana snaga je njihova najbolja sigurnost“.

Hvala vam!