Danas je međunarodni dan nekažnjivosti zločina nad novinarima. Iako je u proteklom periodu mali broj slučajeva pravosnažno okončan, novinari i novinarke ne smeju da budu obeshrabreni i treba da nastave da prijavljuju sve vrste napada nadležnim institucijama i novinarskim udruženjima, poručuju medijska udruženja.
Povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima, koji se obeležava 2. novembra, istaknuta je hitna potreba za jačanjem zaštite novinara i završetkom prakse nekažnjivosti za zločine koji se nad njima čine. Ovaj dan podseća na sve veći problem nasilja i pritisaka na novinare, koji direktno ugrožavaju slobodu medija i demokratiju.
110 novinara izgubilo živote na Zapadnom Balkanu od 90-ih
Na teritoriji Zapadnog Balkana, u poslednjih 30 godina tokom rata 110 lokalnih novinara izgubilo je živote. U vremenima bez rata, život je izgubilo pet novinara, a tri od tih pet slučajeva rešeni su pravosnažnom presudom, saopštila je regionalna Safe Journalists mreža.
U 2022. godini, SafeJournalists mreža zabeležila je u svojoj bazi ukupno 187 slučajeva povreda prava i ugrožavanja bezbednosti novinara i novinarki (što uključuje pretnje po život i fizičku bezbednost novinara/ki, druge oblike zastrašivanja, stvarne napade na novinare/ke, ubistva, kao i pretnje i napade na medijske kuće i organizacije). Od ukupnog broja slučajeva, 107 je prijavljeno nadležnim tužilaštvima i policiji. Te godine, 20 slučajeva je odbačeno od strane tužilaštva, a 21 slučaj rešen je pred sudom.
Godine 2023, u bazi SafeJournalists mreže zabeleženo je ukupno 235 slučajeva, od kojih je 115 prijavljeno nadležnim tužilaštvima i policiji. Ukupno 11 slučajeva je odbačeno, a u sudskom postupku rešeno je 26.
Do 31. oktobra 2024. godine, u bazi SafeJournalists mreže zabeleženo je 211 slučajeva. Broj slučajeva prijavljenih policiji i tužilaštvima je 89, od čega je 7 slučajeva odbačeno, a do sada su rešena svega dva.
Slučajeve za 2022, 2023. i 2024. godinu po državama pogledajte na sledećim grafikonima:
https://public.flourish.
studio/visualisation/20092037/
Najveći broj slučajeva iz sve tri godine i dalje se nalaze u istražnoj fazi. Nažalost, u većini slučajeva, počinioci krivičnih dela prema novinarima i novinarkama ostaju nepoznati i nalaze se u evidenciji nepoznatih izvršilaca do pojavljivanja novih dokaza ili zastarevanja krivičnog gonjenja.
„Regionalna SafeJournalists mreža, povodom 2. novembra, Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima i novinarkama, naglašava da bez prijavljenih pretnji i napada nema ni istraga, pa tako ni rešenih slučajeva. Samo aktivnim učešćem u mehanizmima koje imaju na raspolaganju, novinari i novinarke se mogu izboriti za bolje i bezbednije okruženje“, saopštila je ova platforma.
Ubijeni novinari u Srbiji i na Kosovu od 1994. do danas:
Radislava Dada Vujasinović, nađena mrtva u svom stanu 8. aprila 1994.
Slavko Ćuruvija, ubijen ispred ulaza u zgradu u kojoj je živeo 11. aprila 1999.
Milan Pantić, ubijen u ulazu zgrade u kojoj je živeo 11. juna 2001.
Afrim Malići, ubijen u Prištini 2. decembra 1998.
Enver Maljoku ubijen u Prištini 11. januara 1999.
Gabrijel Griner i Folker Kremer, novinari „Šterna“, i prevodilac Senolj Aljit, ubijeni kod Prizrena 13. juna 1999.
Aleksandr Simović Sima, ubijen u Prištini 21. avgusta 1999.
Krist Gegaj, ubijen u Istoku 12. septembra 1999.
Momir Stokuća, ubijen u Prištini 21. septembra 1999.
Šefki Popova, ubijen u Vučitrnu 10. septembra 2000.
Džemailj Mustafa, ubijen u Prištini 23. novembra 2000.
Bekim Kastrati, ubijen kod Prištine 19. oktobra 2001.
Bardulj Ajeti, atentat izvršen kod Gnjilana 3. juna 2005, preminuo 25. juna 2005. u Italiji
Nestali novinari na Kosovu između 1998. i 2000. godine:
Ismailj Berbatovci, 23. jula 1998. godine kada je otišao na novinarski zadatak
Đura Slavuj i Ranko Perenić, novinarska ekipa Radio Prištine, 21. avgusta 1998. na novinarskom zadatku kod Velike Hoče
Ljubomir Knežević, dopisnik srpskog nacionalnog dnevnika „Politika“ i novinar „Jedinstva“ iz Prištine, 6. maja 1999. u Vučitrnu
Marjan Melonaši, novinar srpske redakcije Radio Kosova, 9. septembra 2000. godine u Prištini
ANEM: Nekažnjivost nije opcija
Na skupu koji je održan 1. novembra u Beogradu, predstavnici medijske i pravne zajednice ukazali su na zabrinjavajuće stanje slobode medija u Srbiji.
Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, Emanuele Žiofre, naglasio je da je sigurnost novinara od ključnog značaja za javni interes i istakao da nekažnjivost zločina nad novinarima ne sme biti tolerisana.
„Ne možemo dozvoliti da ubistva novinara ostanu bez kazne. Potrebna nam je nulta tolerancija prema nasilju i pretnjama“, rekao je Žiofre.
Veran Matić, predsednik ANEM-a, otvorio je diskusiju o alarmantnoj stopi nekažnjivosti zločina nad novinarima u Srbiji, ističući da su mnogi slučajevi ubistava iz prošlih decenija i dalje nerazrešeni.
„Nažalost, Srbija ima dugu istoriju nerazrešenih zločina protiv novinara. To šalje strašnu poruku da se može ubijati novinare bez straha od posledica“, rekao je Matić.
On je takođe naglasio značaj međunarodne saradnje u istraživanju ovih zločina i pozvao na osnivanje komisije koja bi se fokusirala na slučajeve ubistava i kidnapovanja novinara.
Pored glavnih tema, održan je i sastanak na kojem su razmatrani predlozi za poboljšanje krivično-pravne zaštite novinara, kao i rezultati medijskog monitoringa. Ovi izveštaji prikazuju stanje sloboda medija, slobodu izražavanja i pretnje s kojima se novinari suočavaju. U izveštajima se analiziraju brojni slučajevi napada i pretnji, kao i neki od ključnih izazova u implementaciji postojećih zakona o medijima.
Advokatica Kruna Savović predstavila je rezultate monitoringa, naglašavajući da se medijske slobode neprekidno narušavaju, dok su SLAPP tužbe (strateške tužbe protiv učešća javnosti) postale sve učestalije kao sredstvo zastrašivanja novinara i aktivista. Veljko Milić iz NDNV-a predstavio je predlog za jačanje zakonskih okvira koji bi poboljšali zaštitu novinara i omogućili im sigurniji rad.
Na kraju skupa, učesnici su se složili da je ključno da se pozabave trenutnim izazovima s kojima se suočavaju novinari, kao što su direktne pretnje na društvenim mrežama i pritisci iz političkih krugova.
Inače, događaj je bio deo ANEM-ovog projekta „Sistem prevencije nasilja i zaštite novinara“, koji se realizuje uz podršku Evropske komisije, Misije OEBS-a i Ministarstva informisanja i telekomunikacija Republike Srbije.
Podsetimo, Odbor za zaštitu ljudskih prava Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 18. decembra 2013. godine usvojio je predlog da 2. novembar bude Međunarodni dan zaštite novinara. Na taj dan, 2013. godine, novinari francuskog Radija Frans internešnal (Radio France International) Žislen Dipon i Klod Verlon, ubijeni su u Maliju.
UNS, EFJ: Decenije bez kazni odgovornima za ubistva i otmice novinara i medijskih radnika
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
