Međunarodni dan belog štapa: Upoznajte svet našeg Nikole Jovića

Nikola Jović iz Kosovske Mitrovice, rođen je kao zdrava beba. Međutim, nepunih devet meseci nakon njegovog rođenja, roditelji su uočili promene na njegovim očima. Lekari su na oba oka otkrili maligne tumore zbog kojih su Nikoli oči amputirane. Nikola je danas učenik osmog razreda osnovne škole "Sveti Sava" u Kosovskoj Mitrovici. Vukovac je.

Njegov dan počinje u 07:30 ujutru, ali svetlost dana Nikola ne može da vidi. Majka Danijela su Nikoline oči, ona ga odvodi u školu i čeka na povratku.

"U školi ne postoji poseban program koji bi ga naučio da se orjentiše u prostoru, zbog toga ga svakog jutra pratim do škole, sačekam ga i onda ga pratim do muzičke i nazad kući i svakog dana isto," kaže Danijela.

Danijela je profesor srpskog jezika u Srednjoj ekonomskoj školi u Kosovskoj Mitrovici, a Nikola je od nje nasledio ljubav prema jeziku. Srpski i engleski jezik su mu omiljeni predmeti u školi. Obožava informatiku.

Ali tu se ovaj vredni i tihi dečak ne zaustavlja. On već šestu godinu ide i u muzičku školu "Miodrag Vasiljević", gde utorkom svira klavir, a četvrtkom pohađa solfeđo. 

Saradnja sa muzičkom školom "Miodrag Vasiljević"

Danijela kaže da su i direktor i nastavnici iz ove škole učinili sve da Nikoli olakšaju učenje.

"Verujte mi da na lepšu saradnju nikada nismo naišli nego u ovo muzičkoj školi. Predivno iskustvo nas veže za tu školu, da ja to vama ne mogu da opišem. Direktor muzičke škole David Parlić učinio je sve što je mogao za mog Nikolu, pa čak je i prilagodio koja će mu nastavnica najviše odgovarati. Direktor David je knjige koje moj Nikola koristi za solfeđo i klavir – sam platio i nije dozvolio da mi ništa platimo," raspoložena je Danijela kada govori o Nikolinom odlasku u ovu školu.

Nikola je posebno zavoleo svoju nastavnicu klavira, Sanju:

"Profesorka Sanja super radi sa mnom, opuštena je i prirodna i odlična je."

U saradnji sa muzičkom školom već je imao javne nastupe na Svetosavskoj proslavi, kao i na novogodišnjem koncertima.

"Nemam ni na šta da se požalim"

Nikola je tih, stidljiv i nežan mladić. O poznavanju engleskog jezika, informatike, kao i njegovom muzičkom talentu govori skromno.

Pitamo ga šta mu najteže pada.

"Ništa, nemam ni na šta da se požalim", mirno odgovara.

Porodica Jović danas živi u Kosovskoj Mitrovici. Pre pet godina oni su zbog Nikole boravili u Beogradu, gde je pohađao Specijalnu školu za slepe i slabovide. Međutim, starijem sinu Nemanji, beogradska sredina nije prijala, zbog čega se vratio na Kosovo – kod bake i dede. Odvojenost od ostatka porodice loše je uticala i na njega i na Nikolu. 

"Odlučili smo da se vratimo jer nismo mogli više da izdržimo da budemo odvojeni od starijeg sina, a i Nikoli Beograd nije prijao, – taj užurban način života," kaže njihova majka.

Kada je donešen zakon o inkluziji 2000. godine, Jovići odlučuju da se vrate u Kosovsku Mitrovicu, gde Nikola upisuje četvrti razred.

"Školski drugari su ga jako lepo primili, uklopio se. Nastavnici su predobri prema njemu i ja sam, kao i sa muzičkom, zadovoljna i presrećna što ne moram o tome da brinem," kaže Danijela.

Problemi porodice Jović i njihova svakodnevna borba: Opština žmuri pred problemima slepih​ 

Knjige na Brajovom pismu, kao i snimač glasa sa kojim Nikola snima nastavu, Jovići su morali sami da obezbede kako bi Nikola kvalitetnije saznavao i živeo.

Pitamo Joviće kakvu podršku lokalnih i drugih institucija imaju u svojoj borbi za Nikolino kvalitetno detinjstvo i odrastanje. Danijela odmahuje glavom. Nezadovoljna je. Kaže da su dobili samo obećanja. Jedno od poslednjih i od Privremenog organa opštine Kosovska Mitrovica da će Nikola, kao odličan učenik, dobiti stipendiju:

"Od toga ništa nije bilo. Verujte mi, to je samo reklamna ili izborna kampanja za Međunarodni dan belog štapa. Mene su pozvali iz kancelarije Privremenog organa opštine i rekli su mi da će Nikola dobiti stipendiju, međutim, ništa se nije dogodilo. Ja sam ih pitala da li će od toga nešto biti, na šta su oni rekli da hoće, ali ništa."

Šta je sa Savezom slepih i slabovidih osoba, pitamo Danijelu. Kakvu pomoć imaju odatle?

Ne pomažu slepim licima, pogotovu kada su deca u pitanju, razočarana je Danijela.

"Oni se uvek žale kako nemaju kancelariju, ali to nije jedini problem. Ne rade ništa, nemaju nijedan program koji bi pomogao deci da se lakše orjentišu u prostoru ili učine neke druge stvari koje bi olakšale život slepim licima," odgovara i pita da li ćemo objaviti "ovako kako je rekla".

Danijela je izgubila nadu i poverenje u ove organizacije:

"Ogorčena sam na njih, sete se Nikole jedino kada im zatreba za 'reklamiranje'. Veću smo podršku dobili od republičkog Udruženja roditelja slepe i slabovide dece, nego od Saveza i opštine."

Roditelji uzeli stvar u svoje ruke da osamostale Nikolu

Ova hrabra majka dodaje da su oni, svesni nedostatka sistemske institucionalne podrške, sa izuzetkom škola, kao roditelji uzeli stvar u svoje ruke i svakodnevno se bore sa tim da Nikola nauči da se bolje orjentiše u prostoru, kako bi što manje bio zavistan od drugih. To je teška borba kroz koju prolazi cela porodica.

"Nama je tako svaki dan, svakodnevno se susrećemo sa istim problemima, svaki dan – isti način života. Stalno mislite kako ćete, uvek smo u nekom grču i strahu kako posle. Zato se trudim da Nikola nauči da se orjentiše u prostoru i da bude maksimalno samostalan, kako bih ga pripremila za samostalni život," objašnjava Danijela.

I naš tihi sagovornik, takođe, ima planove za godine koje dolaze, kao i svako drugo vredno dete:

"Nakon osnovne škole planiram da upišem gimnaziju. Nisam siguran za fakultet, ali pošto volim jezike, upisaću srpski ili engleski", skromno saopštava velike želje.

Poželeli smo Nikoli da mu se želje ostvare, jer to zaslužuje. Zaslužuje istu šansu kao i ostala deca. Pruža nam zahvalno ruku na odlasku i ustaje da nas isprati. A onda se vraća na isto mesto na koje je i sedeo. Prostor u svom domu poznaje. Nikolin prostor je i ovaj grad.

Pomoć donatora: Oni koji nisu zaboravili Nikolu

Da je bilo sluha u širem društvu za nesvakidašnje muke ovog malog junaka, dokazuje nekoliko humanitarnih akcija do sada organizovanih. Redakcija "Vesti" iz Beograda je humanitarnom akcijom na koju su se odazvali njihovi čitaoci uspela Nikoli da obezbedi mašinu za Brajevo pismo sa kojom se i danas služi. Novinari Humanitarnog mosta su Nikoli uručili 200 evra u ime dobrotvora iz Bad Homburga u Nemačkoj, koji je svoj prilog od 5.000 evra dao na raspolaganje Redakciji "Vesti". Nikola je od Republičkog saveza za slepa i slabovida lica dobio lap top sa tastaturom na Brajovom pismu kao nagradu za najboljeg učenika. Lap top mu pored učenja služi i za komunikaciju sa prijateljima na društvenim mrežama.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.