Kako se od komarca najlakše i najbrže pravi magarac svedoči, između ostalog, objava na portalu Alo od 9. aprila: „OČAJ U PRIŠTINI Kurtijevi mediji besne: Srbija je pridobila Francusku, čak i Makron počeo da piše na ćirilici“.
Nedavni susret predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa francuskim kolegom Emanuelom Makronom u Parizu bio je izuzetno dobro ispraćen u srpskim, ali i kosovskim medijima.
Po ustaljenoj praksi, randevu dvojice zvaničnika iskorišćen je za medijski obračun sa drugom stranom, ali i pribavljanje kojeg klika više.
U poplavi vesti koje su stizale iz grada na Seni, naslovom se izdvojila ona koju je, nakon poruke na zvaničnom Iks nalogu predsednika Francuske 9. aprila odmah iza ponoći na francuskom i srpskom – ćirilicom, objavio portal Gazeta Ekspres (Express) iz Prištine. Naslovljena sa „Makron piše ćirilicom: Francuska je posvećena evropskoj budućnosti Srbije koja se sada piše“, vest nije sadržala ništa posebno problematično niti ekskluzivno.
U svega pet rečenica prepisana je objava predsednika Makrona na popularnoj društvenoj mreži, pomenuto da je objavio i fotografiju „sebe i Vučića“, da su dvojica lidera „održala konferenciju za medije na kojoj su govorili i o dijalogu Kosovo-Srbija. Makron je zatražio primenu Briselsko-Ohridskog sporazuma“.
Dakle, ćirilica je završila samo u klik-bejt naslovu. Isticanje pisma kojim je poruka „Francuska je posvećena evropskoj budućnosti Srbije koja se sada piše“ ostavljena na Iksu, u direktnoj je vezi sa „podignutom temperaturom“ na Kosovu u vezi sa saobraćajnim znakovima na Severu oko kojih još traje nadgornjavanje.
Naime, nedavno su u tom delu Kosova uklonjeni oni sa ćiriličnim natpisima i postavljenim latinični, dvojeznični – sa nazivima mesta najpre na albanskom, pa na srpskom jeziku. Albanski nazivi su potom sprejani u crno, znakovi su naknadno očišćeni, a zatim prelepljivani nalepnicama sa imenima toponima štampanim ćirilicom, da bi i one bile uklonjene i to, verovatno, nije tačka na tu temu.
Da je Makron pisao ćirilicom preneo je i portal Zeri nešto kasnije, a objavljena je identična vest sa gotovo istim naslovom.
Osim ova dva medija, ista vest je završila i na nekoliko Fejsbuk stranica i još po kojem opskurnom portalu na Kosovu, u Albaniji i Srbiji: fax.al, demokracia.com, tittuli.com…
Da novinari ovih albanski redakcija žele da znaju da je francuski general Luj Feliks Fransoa D’Epere pre tačno jednog veka svečano dočekan u Prištini i Gračanici, te da je na jednom od stubova u manastiru Gračanica mermerna ploča koju je lično darovao monasima, a koja svedoči o prijateljstvu Srba i Francuza, možda ne bi bili toliko iznenađeni što je poruka predsednika Francuske na Iksu napisana ćirilicom.
Njihove vesti su od strane srpskog tabloidnog medija Alo vrlo brzo protumačene kao znak „očaja u Prištini“, pa se u naslovu još navodi kako „Kurtijevi mediji besne: Srbija pridobila Francusku, čak i Makron počeo da piše na ćirilici“.
Tvrdnja o „očaju“, naravno, ničim nije potkrepljena u pratećem tekstu, a kao dokaz da su u pitanju „Kurtijevi mediji“ (valjda po analogiji da su svi mediji na Kosovu – Kutijevi, kad su već gotovo svi u Srbiji – Vučićevi), objavljen je printskrin naslova sa portala Gazeta Express uz fotografiju preuzetu iz Makronove objave na Iksu.
Nepotpisani autor potom navodi da je „kratka poruka Makrona na društvenoj mreži Iks, i to – na ćirilici“ bila „dovoljan znak celom svetu da Pariz stoji uz Srbiju, što je upalilo alarme u Prištini“.
U čemu to Pariz stoji uz Srbiju – nije naveo, ali je naglasio da je „znak dovoljan celom svetu“, a alarmi u Prištini – upaljeni. Koji i kakvi, ni to se ne zna, ali Kosovskom ulicom u Beogradu očigledno danima već kruži legenda da gromoglasno zavijaju Dragodanom i Dardanijom, piše RTV Kim.
Alo potom konstatuje da se očaj „video i u Kurtijevim medijima, koji su odmah preneli da je Makron napisao poruku na ćirilici, i pobesneli zbog prijateljstva koje je demonstrirao prema Vučiću i Srbiji“.
Šalu i neozbiljnost na stranu, objavama prištinskih medija se može zameriti klik-bejt naslov u duhu aktuelnog trenutka, ali bes, očaj i alarmi – teško, jer se iz šturih činjenica navedenih u njihovim tekstovima ništa slično ne može naslutiti.
Vesti, poput ovih izvorno objavljenih na portalima Gazeta Express i Alo namenjene su, pre svega, „unutrašnjoj upotrebi“ i podilaženju mejnstrim nacionalističkim narativima na Kosovu i u Srbiji i zbog toga su posebno opasne – prema ustaljenim šemama doprinose daljoj antagonizaciji dva žestoko suprotstavljena sistema, konstatuje RTV Kim.
Između čekića i nakovnja Prištine i Beograda još uvek se nalaze mali, obični ljudi, publika kojoj se svakodnevno u medijsku čašu uliva najgori žuč i otrov. Francuski predsednik i njegova objava na društvenoj mreži uvek su dobrodošli začini. Što je „zverka“ krupnija – napitak je delotvorniji, ocenjuje ovaj medij.
D’Epere na Kosovu
Luj Feliks Fransoa D’Epere (1856-1942) bio je francuski maršal, komandant savezničkih snaga na Solunskom frontu u Prom svetskom ratu koji je izvršio proboj fronta, ali i počasni srpski vojvoda. Maršal D’Epere je tokom Prvog svetskog rata stekao posebnu empatiju i poštovanje prema srpskim seljacima, vojnicima, oficirima i kralju.
Nakon završetka Velikog rata (1914-1918), on je najmanje dva puta posetio Jugoslaviju: prvi put 1924, a drugi put 1936. godine.
Na osnovu dostupnih fotografija i razglednica, prilikom prve posete je obišao Prištinu i manastir Gračanicu. U Prištini je francuskom maršalu priređen svečani doček duž centralnih gradskih ulica koje su bile pune stanovnika i okićene francuskim i srpskim zastavama.
Prilikom posete manastiru Gračanica, D’Epere je imao srdačan susret sa meštanima i crkvenim velikodostojnicima. Tokom posete manastiru, on je domaćinima poklonio dokaz savezništva i prijateljstva – crnu mermernu ploču sa natpisom “France-Serbie 1914-1918”.
Tokom posete Kraljevini Jugoslaviji 1936. godine D’Epere je posetio Beograd, a tom prilikom je i svečano otkrivena njegova bista (spomenik). Posetu je završio obilaskom groba kralja Aleksandra Karađorđevića na Oplencu.
Srpski narod i danas poštuje zasluge maršala D’Eperea – jedan od glavnih saobraćajnih čvorova u Beogradu nosi ime Franšea (Fransoa) D’Eperea.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
