Kosovski ministar odbrane, Ejup Maćedonci, sastao se danas sa komandantom Komande združenih snaga u Napulju, admiralom Stjuartom B. Mančom (Stuart B. Munsch) i odlazećim komandantom KFOR-a Anđelom Mikele Rustućom. Sa Mančom se nešto kasnije sastala i kosovska predsednica Vjosa Osmani, kao šef kosovskog MUP-a Dželjalj Svećlja. Centralna tema razgovora bila je bezbednosna situacija na Kosovu, odnosno, bezbednosni incident koji se dogodio 24. septembra u Banjskoj.
Maćedonci se o sastanku sa ovim međunarodnim vojnim zvaničnicima oglasio na Fejsbuku, preciziravši da je tema razgovora bila o bezbednosnoj situaciji na Kosovu, odnosno o, kako kosovske vlasti kvalifikuju „agresiji i terorističkom napadu“ u Banjskoj 24. septembra.
Maćedonci je ujedno naveo da će nastaviti u pravcu razvoja i jačanja kapaciteta KBS-a.
„Između ostalog, naglasio sam da ću kao ministar nastaviti sa posvećenošću u pravcu razvoja i jačanja kapaciteta Kosovskih bezbednosih snaga za zaštitu teritorije, vojnu podršku civilnim vlastima i operacije podrške miru“, napisao je Maćedonci.
Kosovskim bezbednosnim snagama, nedavno su pridodata 302 nova pripadnika, a upravo je Ejup Maćedonci nedavno najavio da će ova formacija do 2025. godine imati tri pešadijska puka.
O ulaganju u KBS, prethodnog vikenda govorio je ponovo i kosovski premijer Aljbin Kurti, tvrdeći da je za vreme vlasti pokreta Samoopredeljenje ulaganje u KBS povećano za 200 odsto.
On je takođe istakao da je prioritet njegovog mandata „produbljivanje saradnje sa saveznicima“ u oblasti bezbednosti i odbrane:
„Jer se KBS razvija sa ciljem da garantuje bezbednost, ne samo svojim građanima, nego i davanje doprinosa bezbednosti regiona i šire, kao države koja pretenduje na članstvo u NATO“, napisao je on.
O sastanku sa admiralom Stjuartom B. Mančom, izvestila je i kosovska predsednica Vjosa Osmani.
Ona je na društvenoj mreži X kratko navela da su takođe razgovarali o incidentu u Banjskoj, o čemu se kosovska predsednica izjašnjava da je „Kosovo pod napadom Srbije“, istakavši „važnost da se Srbija smatra odgovornom“.
„Razgovarali smo o činu agresije Srbije od strane terorističkih i paravojnih grupa i važnosti da se Srbija smatra odgovornom“, napisala je Osmani.
FOTO: X/Vjosa Osmani
Svećlja: Srbija organizovala teroristički napad u Banjskoj
O sastanku sa admiralom Mančom, nešto kasnije oglasio se i kosovski ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svećlja, na kojem su takođe razgovarali o krizi posle Banjske.
Kao Maćedonci, i šef kosovskog MUP-a događaje kvalifikuje kao teroristički napad, te tvrdi da ga je organizovala Srbija.
„Zahvalio sam mu se na podršci i izgradnji kapaciteta, posebno nakon terorističkog napada koji je organizovala i logistički i finansijski podržala Srbija na Kosovu 24. septembra“, napisao je Svećlja.
Obavestio ga je i da kosovske bezbednosne institucije „intenzivno rade na analizi ovih dokaza o terorističkom napadu“:
Koji do sada jasno svedoče o umešanosti Srbije i njenih vlasti u operativnu organizaciju ovog napada
Kao u više navrata ranije, Svećlja još jednom tvrdi da je Kosovo „najdemokratskija zemlja na Zapadnom Balkanu i duboko u skladu sa zapadnim vrednostima“.
„Saradnja između naših bezbednosnih institucija, NATO-a i naših partnera je bliska i uvek će biti takva“, naveo je Svećlja.
FOTO: Fejsbuk/Dželjalj Svećlja
Sa druge strane, do objavljivanja ove vesti, misija KFOR se o ovim sastancima nije oglašavala.
KFOR/NATO ne priznaje vojni karakter KBS, ali nije takva situacija sa pojedinačnim državama članicama ove Severnoatlantske vojne alijanse.
Ristuća je prošle nedelje i na oproštajnoj konferenciji za medije govorio o saradnji sa KBS u okviru mandata civilne zaštite, kako to Ristuća ističe.
Nakon što su u Prištini doneta tri zakona o transformaciji u oružane snage, NATO je upozoravao da će preispitati svoj angažman sa KBS-om. Godinama su zvaničnici ove Alijanse na novinarska pitanja ponavljali da se i dalje preispituje odnos i da svoju podršku ovoj formaciji ograničavaju u odnosu na izvorni mandat NATO-a preko UN, bez iznošenja drugih detalja.
Takođe, KBS, prema sporazumu iz 2013. godine nema pravo da dođe na Sever, bez prethodne saglasnosti pre svega komandanta KFOR-a ali i četiri gradonačelnika sa Severa.
Među poslednjima koji je na to podsetio je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, početkom septembra a pre izbijanja sukoba u Banjskoj.
„Bilo kakvo slanje specijalnih snaga zahteva saglasnost KFOR-a i postoji potreba za koordinacijom i bliske konsultacije vlasti u Prištini i komandanta KFOR-a što se tiče bilo kakvih raspoređivanja, koja mogu da utiču na sigurnost na Kosovu. Svako slanje KBS-a na Sever Kosova zahteva saglasnost KFOR-a, očekujemo konsultacije za bilo kakve akcije KBS-a, ali i za akcije Kosovske policije koje bi mogle da utiču na bezbednosno okruženje“, poručio je generalni sekretar NATO-a na konferenciji u Briselu sa kosovskom predsednicom.
O najnovijoj krizi na Severu, čitajte na našoj tematskoj stranici: Kriza na Severu
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
