„Lov“ Specijalnog suda na zastrašivače svedoka

Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog; jučerašnje izdanje)

Upadi na imanja savetnika Hašima Tačija, optužnica za ometanje sprovođenja pravde, pečaćenje presude Hisniju Gucatu i Nasimu Haradinaju, odluka na žalbu Saljihu Mustafi, saslušanje mnogih svedoka, godišnji je bilans stanja Specijalnog tužilaštva i Specijalizovanih veća za 2023. Zastrašivanje zaštićenih svedoka, nezakonito odavanje informacija, uključujući i sumnje da postoji curenje informacija od pritvorenika u Hagu, dodatno su opravdali osnivanje Specijalnog suda u Hagu.

Kuće bivših savetnika Hašima Tačija, sada optuženog u Specijalnom, satima je pretresala Kancelarija specijalizovanog tužioca, uz asistenciju Misije Evropske unije za vladavinu prava (EULEX) i kosovske policije zbog sumnje da ometaju sprovođenje pravde. Ova sumnja i druge u vezi sa zastrašivanjem i korupcijom svedoka okarakterisale su deo aktivnosti specijalizovanog tužioca i samog Suda tokom 2023. godine. Takođe je učinilo ubedljivijim razlog zašto je sedište Specijalnog suda prebačeno van Kosova.

Artan Ćerkini, advokat koji je akreditovan od strane Specijalnog suda, zastupao je prava bivših Tačijevih savetnika, odnosno Adilja Behramaja, Artana Behramita, Baškima Smakaja, Ismaila Silje i Bljerima Šalje. On kaže da je pretres njihove imovine standardna operativna procedura Specijalizovanih komora.

„Vredi napomenuti da čak i istražitelji u trenutku kada vrše raciju imaju obavezu da sve stvari koje unesu kao rezultat racije vrate na svoje mesto, osim ako lice na koje se vrši racija nema interes kao što pre da bude završen i izričito izjavljuje da nije zainteresovan za vraćanje predmeta na mesta gde su bili i za to je, naravno, potrebno vreme. Naravno, ne znamo ništa o rezultatima racija, zaplenili su uglavnom elektronsku opremu i ne znamo šta su našli, niti da li su nešto našli u tim predmetima zaplenjenim kao rezultat racije“, kaže Ćerkini.

Tužilaštvo sumnja, prema rečima advokata Ćerkinija, u krivična dela protiv sprovođenja pravde. Specijalni sud je osnovan u Hagu sa idejom da pruži zaštitu svedocima optužbe koji bi otkrili svoje optužbe protiv bivših pripadnika OVK za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. U njenu nadležnost spadaju i krivična dela protiv sprovođenja pravde, koja se u žargonu nazivaju zastrašivanje svedoka.

Vođe OVL i OVK pušteni uz kauciju

Specijalni sud na svim nivoima zapečatio je odluku o zatvaranju čelnika Organizacije boraca Oslobodilačke vojske Kosova Hisnija Gucatija i Nasima Haradinaja. Apelacioni sud, kojim je 2. februara 2023. godine predsedavao sudija Mišel Pikar, osudio ih je na četiri godine i tri meseca zatvora, čime je prvostepenu kaznu Speciale smanjio za tri meseca. Gucati i Haradinaj osuđeni su za zastrašivanje u toku krivičnog postupka, povredu tajnosti postupka neovlašćenim odavanjem tajnih podataka dobijenih u službenom postupku, kao i za povredu tajnosti postupka, neovlašćenim otkrivanjem identiteta i zaštićenih ličnih podataka svedoka. Kaznu im je ove godine potvrdio i Specijalni vrhovni sud, nakon što je utvrđeno da su imena svedoka obelodanili novinarima na konferencijama za medije 7. i 25. septembra 2020. u kancelariji OVL OVK u centru Prištine.

Hisni Gucati je pušten uz kauciju 12. oktobra 2023. odlukom predsednice Specijalnog suda Ekaterine Trendafilove. Trendafilova je u svojoj odluci utvrdila da je Gucati izdržao dve trećine kazne, a on je „izrazio izvesno kajanje i žaljenje zbog svojih postupaka”. Prema rečima Trendafilove, želeo je da ostane blizu svoje majke, koja je lošeg zdravlja. Uslov za puštanje na slobodu je bio da mu sud oduzme pasoš, jednom nedeljno se pojavljuje u policijskoj stanici, ne obraća se medijima bez dozvole Posebne uprave i dobija dozvolu ove uprave za bilo kakvo kretanje u inostranstvo.

Za Nasima Haradinaja, Trendafilova je takvu odluku donela tek 12. decembra, na osnovu prijava disciplinskih prekršaja uprave zatvora. Ali i Haradinaj je pušten uz kauciju i vratio se na Kosovo dva dana nakon odluke, 14. decembra. Razlozi za kauciju bili su slični onima kao i za Gucatija, uključujući i loše zdravstveno stanje članova porodice.

Hapšenja i nova optužnica

Dan nakon podizanja optužnice, 5. oktobra, SPK je uhapsio bivše pripadnike OVK Sabita Januzija i Ismeta Bahtjarija, zbog sumnje da su ometali sprovođenje pravde. Za zločine su optuženi Januzi i Bahtjari, bivši pripadnici OVK koji do hapšenja nisu bili poznati javnosti – za krivično „ometanje službenih lica u vršenju službene dužnosti“ i „zastrašivanje u toku krivičnog postupka“. Tužilaštvo tvrdi da su od 5. do 12. aprila 2023. Januzi i Bahtjari, u saradnji sa bivšim poslanikom Hadži Šaljom, podstrekivali zaštićenog svedoka „1” (nije identifikovano iz kog predmeta) „da ne daje izjavu, odnosno da izjava bude lažna, ili na neki drugi način, da mu ne daju istinite informacije“.

Na prvom ročištu održanom 9. novembra, Januzi i Bahtjari su se izjasnili da nisu krivi po optužbama. Pored njih, uhapšeni su i Isni Kiljaj, bivši kandidat PDK za gradonačelnika Mališeva i bivši zamenik Hadži Šalja, zbog sumnje da su ometali sprovođenje pravde.

Kiljaj je u pritvoru u Hagu od 3. novembra, čekajući drugu odluku – ili o puštanju na slobodu ili daljem suđenju po optužbama tužilaštva, dok je bivši poslanik Hadži Šalja optužen 4. decembra.

Šalja, inače komandant „Topi“, zadržan je 11. decembra u zgradi Euleksa u Prištini, da bi sutradan, kada je optužnica objavljena, bio odveden u pritvorski centar Specijalizovanih veća. U javnoj verziji optužnice protiv Januza i Bahtjarija, Šalja je označen kao „saizvršilac 1“. Optužnica protiv Januzija i Bahtjarija, kao i ona protiv Šalje, skoro su identične, ali mu se u optužnici ZPS, pripisuje organizovanje Januzija i Bahtjarija.

Pošto je optužen i da je bio koordinator u zastrašivanju svedoka 1, sud je odlučio da u januaru 2024. godine spoji postupak za Hadži Šalu, Januza i Bahtjarija, što znači suđenje u zajedničkom predmetu, uključujući i onaj protiv Kiljaja (pritvoren i sa statusom osumnjičenog) i Šalje kao poseban slučaj. Ispada da sud ima četiri predmeta za ometanje sprovođenja pravde i tri druga predmeta za ratne zločine ili zločine protiv čovečnosti.

Zatvorenici su navodno razotkrili svedoke

Trenutno u Specijalnom sudu se vode predmeti protiv lidera OVK, gde su bivši predsednik Hašim Tači, bivši poslanici Kadri Veselji i Jakup Krasnići, kao i bivši šef poslanika LVV Redžep Seljimi, optuženi za ratne zločine protiv čovečnosti, kao i dva slučaja ratnih zločina protiv Saljiha Mustafe i Pjetra Šalje. Pored pretresa kuća pet bivših Tačijevih savetnika, zaplenjena je elektronska oprema i kod brata Saljiha Mustafe (Arben Mustafa), u porodici Fadilja Fazljija, člana porodice bivših saboraca Saljiha Mustafe, kao i Mustafinog bivšeg saborca, Behara Beriše. Advokat koji akreditovan od strane Specijalnog suda Tauljant Hodaj kaže da je trenutno glavni fokus ZPS-a na krivičnim delima protiv sprovođenja pravde.

„Primarna nadležnost suda je za ratne zločine, dok je sekundarna nadležnost dodatna za krivična dela protiv sprovođenja pravde i sada imamo više predmeta za krivična dela protiv sprovođenja pravde nego za ratne zločine, ali mislim da će Tužilaštvo i sud ovim predmetima koje su otvorili, poslati poruku da sve pratimo i da ne pokušavamo da utičemo na svedoke, jer se ne ustručavamo da izađemo na kraj sa bilo kim ko može biti u suprotnosti sa zakonom koji uključuje krivična dela protiv pravosuđe“, kaže Hodaj.

Međutim, taj odnos nije neobičan za međunarodne sudove. Stefani Van Der Berg, novinarka koja prati međunarodnu pravdu u Hagu, kaže da je na Međunarodnom krivičnom sudu (MKS) sličan odnos predmeta za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti sa onima za ometanje pravde.

Da li je zastrašivanje svedoka prisutno u slučajevima koji se vode na Kosovu?

„Ne čudi me što se sud fokusira na ovo i što pokušava da se bavi ovim, ali nije retkost. Ako vidite Međunarodni krivični sud, oni imaju istu proporciju. Čak i tu moram da kažem da je većina osuda za zločine protiv sprovođenja pravde iz slučaja ratnog šefa kongoanskog Bemba, Žana Pjer-Bemba. On i njegova četiri advokata pokušali su da utiču na svedoke da kažu stvari u njegovu korist. Svi su osuđeni. Dakle, imate balans između pet osuđujućih presuda za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine i pet protiv sprovođenja pravde i vidimo da se sudovi zaista fokusiraju na to. Ako se vratimo malo dalje na Međunarodni krivični sud za Jugoslaviju, bilo je nekoliko slučajeva sprovođenja pravde, ali ne toliko onih koji su na kraju osuđeni. Bilo je veoma nesrazmerno, bio je mali broj ovih slučajeva“, kaže Van
Der Berg.

ZPS je 17. novembra podneo zahtev za ograničenje komunikacije van zatvora za Tačija, Seljimija i Veselija, na osnovu prisluškivanja, gde tvrdi da su trojica pritvorenika prekršila uslove pritvora – slanjem poruka građanima preko svojih posetilaca i drugih koji isporučuju poruke zaštićenim svedocima kako bi uticali na njihovo svedočenje na suđenju. Prvog  decembra, panel kojim je predsedavao Čarls Smit odlučio je da odobri velika ograničenja, uključujući kontinuirano presretanje razgovora (glasovnih, video ćaskanja i poseta) trojke, pored razgovora sa advokatima i konzularnih poseta, ograničavajući broj fizičkih poseta na pet mesečno. Ovom odlukom zabranjeni su šifrovani jezik i uzdasi – kako Tačiju, Seljimiju i Veseljiju, tako i njihovim posetiocima. Iz Specijalizovanog tužilaštva nisu naveli kada očekuju podizanje optužnice protiv Tačija, Seljimija, Veseljija i Kiljaja za ometanje sprovođenja pravde, niti su odgovorili na komentare da se više bave zločinima protiv sprovođenja pravde, nego ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti.

Odluka za Mustafu i velika presuda

Posebnom žalbom kazna Saljihu Mustafi smanjena je sa 26 godina zatvora za ratne zločine u selu Zlaš u Prištini, na 22 godine zatvora. Mustafa je osuđen za proizvoljno zatvaranje, mučenje i protivpravno ubistvo u zatočeničkom kompleksu Zlaš. Mustafina odbrana najavila je žalbu Specijalnom vrhovnom sudu.

U Specijalizovanim većima privodi se kraju i suđenje Pjeteru Šalji, čije se prvostepeno okončanje očekuje u prva četiri meseca 2024. godine.

U međuvremenu, situacija je drugačija u velikom slučaju, gde su Tači, Veselji, Krasnići i Seljimi optuženi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Čak ni sud ne zna kada će se ovo suđenje završiti. Tužilaštvo predviđa zaključivanje svedočenja do 1. aprila 2025. godine – i tek tada se očekuje da počne saslušanje svedoka odbrane.

Suđenja za ratne zločine često su duga. Stefani Van Der Berg, novinarka koja je pratila međunarodne tribunale za ratne zločine od 2001. godine, kaže da je dinamika ovog suđenja otprilike prosečna za druge slučajeve.

„Veliki slučajevi traju dugo u međunarodnom pravosuđu, dok se 5 ili 6 godina (sa saslušanjima) retko dešava. Pogledala sam i druge slučajeve: za predmet (Radovan) Karadžića je prošlo 7 godina od početka suđenja do prve presude. Suđenje drugom šefu države, Čarlsu Tejloru iz Liberije, trajalo je pet godina, tako da je u određenoj prosečnoj dužini, ali ovi slučajevi dugo traju. Pratila sam i najduži slučaj, upravo su (Jovica) Stanišić i (Franko) Simatović u MKSJ-u (Haški tribunal za Jugoslaviju) uhapšeni 2003. godine a letos im je objavljena pravosnažna presuda. Dakle, od hapšenja do pravosnažne presude prošlo je više od 20 godina“, kaže Van Der Berg.

Od aprila do decembra 2023. u ovom velikom slučaju pojavilo se 39 svedoka. Tužilaštvo planira njih oko 300.

Da li je zastrašivanje svedoka prisutno u slučajevima koji se vode na Kosovu?

Pretragom presuda na sajtu Sudskog saveta može se pronaći mali broj presuda za krivična dela protiv pravosuđa. Od pet presuda za krivično delo „Ometanje dokazivanja ili službenog postupka“, četiri se odnose na krivične iskaze oštećenih ili svedoka. U međuvremenu, u vezi sa krivičnim delom „Zastrašivanje u toku krivičnog postupka“, na sajtu SSK-a postoji pet presuda, od kojih su tri osuđujuće i dve oslobađajuće. Još manje, u ovom registru se nalazi samo jedna presuda za krivično delo „Povreda tajne postupka”.

Ehat Miftaraj, direktor Kosovskog instituta za pravosuđe, kaže da odredbe Krivičnog zakonika koje se odnose na krivična dela protiv sprovođenja pravde više liče na ukras koji retko koriste tužioci.

„Sam činjenica da danas nemamo slučajeve, ne identifikujemo ih tokom monitoringa, na neki način govori da se ti slučajevi u praksi uopšte ne dešavaju. A ako za osnovu uzmemo Specijalni sud, iako je to konkretan slučaj, i vidimo koliko je radnji tužilaštvo preduzelo samo u poslednje dve-tri godine, onda razumem da se te stvari dešavaju i na Kosovu baš kao što se dešavaju u drugim državama. Ali kada imamo tužilaštvo koje nije aktivno, onda je moguće da se ti slučajevi dešavaju u praksi, a da se ne istražuju i ne procesuiraju“, kaže Miftaraj.