Lična dokumenta veliki problem za slobodu kretanja na Kosovu

Na Kosovu trenutno postoji oko 200.000 punoletnih osoba, rođenih na Kosovu i Metohiji, koji ne mogu da dobiju kosovsko državljanstvo, podaci su NVO sektora. Preduslov da dobiju ovo državljanstvo je posedovanje ličnog broja. Da bi to ostvarili, potrebno im je oko 12 do 13 dokumenata kojima dokazuju da su rođeni na Kosovu i Metohiji, ali i prebivalište.

Jedan od mnogobrojnih mladih ljudi koji imaju problem da izvade lična dokumenta je Borislav Krstić; i njegova porodica, takođe. On je odrastao i završio školu u Velikoj Hoči gde je proveo većinu svog života. Radio je dugo i u manastiru Visoki Dečani. Od kako se oženio, živi sa porodicom u povratničkom selu Ljevoša.

“Sad imamo problem za kosovska dokumenta za mene i ženu, jer je bilo baš problema  pre dva meseca otprilike. Dolazila je policija i htela je da nas raseli odavde. Nemamo kosovska dokumenta i lične karte. Pošto sam ja rođen u Srbiji, nemam prava na ličnu kartu, a žena je iz Albanije pa je još teže za nju,“ kaže Borislav Krstić.

Civilno društvo intenzivno radi da se ovaj problem reši. Razgovara se sa svima koji mogu da pronađu rešenje ovog problema, kaže izvršni direktor Centra za zastupanje demokratske kulture Dušan Radaković.

“Najbolje rešenje je, jednostavno, da se prihvate dokazi koje ljudi daju da su ovde živeli. Zakon je izričit da su ljudi koji dokažu i pre devedeset devete i posle devedeset devete ovde živeli. Zar nije jedan ozbiljan dokaz da si ovde završio školu osam godina, da si se rodio ovde, da imaš izvod iz bolnice, da si rođen ovde i tako dalje,” kaže Radaković.

Problemom nemogućnosti dobijanja kosovskog državljanstva bavili su se i u Savetodavnom veću za zajednice pri kabinetu predsednika Kosova, koje ovog meseca završava svoj mandat. Sada već odlazeći predsedavajući, Gazmend Salijević, kaže da se na ovom pitanju intenzivno radilo.

“Mi smo imali ozbiljne probleme i ozbiljno kršenje tih ljudskih prava. Veće je pokušalo da apeluje na relevantne institucije da razjasne, pojasne i omoguće ljudima slobodu kretanja, takođe smo dali i preporuku,” kaže Salijević.

Ova generacija mladih ljudi, prema trenutnom zakonu o kosovskom državljanstvu ne ispunjava nikakve uslove za dobijanje državljanstva. Međutim, šef civilne službe u opštini Peć, Šefćet Tači, kaže da će se pronaći rešenje za ovakve slučajeve.

“U poslednje vreme doneta je jedna odluka ministra unutrašnjih poslova da se sve činjenice o osobama koje se upisuju u nelegalne strukture na teritoriji Kosova stave u sistem civilnog stanja. Ovo je politički sporazum iz Brisela da bi se i oni integrisali. Odluka je razmatrana na centralnom nivou i očekuje se da se usvoji u elektronskom sistemu i da sve te podatke koje imaju stanovnici Peći ubacimo u sistem, zato što je to odluka centralnog nivoa i organa Vlade, a mi samo izvršavamo te odluke. Bez obzira na to da li je zakonito ili ne, politički sporazum i odluke, mi kao lokalni nivo moramo da ispoštujemo,” rekao je Šefćet Tači.

Problem sa državljanstvom i ličnim kartama nije jedini. Miljan Srbljak nedavno je ostao bez vozačke dozvole koju su mu izdale srpske vlasti.

“Dobio sam papir ali na njemu piše da sam vozio bez vozačke dozvole, koju je on uzeo i da je ta vozačka izdata od strane paralelne strukture Peć, koja na Kosovu ne važi. Tada sam mu postavio pitanje šta sam ja u svemu tome kriv,” rekao je Srbljak.

Trenutno imamo jednu generaciju mladih ljudi, rođenih nakon 1999. i njih ne možete da nađete u kopijama matičnih knjiga koje je Republika Srbija predala kosovskim vlastima. Sa druge strane, dokumenta koja oni poseduju, izdata nakon 1999., kosovska vlada je proglasila nevažećim i onemogućila im je dobijanje državljanstva.

Naši sagovornici se nadaju da će uredba koja će rešiti ovaj problem, na snagu stupiti u septembru. Dok se to ne reši i dalje ćemo imati čitave generacije mladih ljudi kojima će svakodnevni život biti otežan zbog prepreka u administraciji.