Demokratski savez Kosova (LDK) odustaje od svih zahteva za učešće u vlasti – ministarstava, mesta predsednika Skupštine, ali i zahteva da budući predsednik Kosova bude iz ove stranke. LDK ostaje u opoziciji, ali je spreman da sa Samoopredeljenjem i drugim političkim strankama razgovara o izboru konsenzualnog, nestranačkog predsednika. „Od ovog trenutka niko nema razlog ni pravo da odlaže konstituisanje Skupštine, formiranje Vlade i početak razgovora o predsedniku“, poručio je večeras lider LDK Ljumir Abdidžiku.
Odluku je Abdidžiku saopštio nakon današnjeg sastanka poslaničke grupe LDK-a, posle četiri runde razgovora sa liderom Samoopredeljenja Aljbinom Kurtijem koje nisu dovele do političkog sporazuma.
LDK se, kako je kazao, povlači iz svih zahteva za funkcije o kojima se prethodno razgovaralo.
„Odustali smo od svih pozicija, bilo mesta predsednika Skupštine, tri ministarstva ponuđena na sastanku sa Kurtijem, bilo mesta predsednika“, kazao je Abdidžiku.
Njegova poruka Samoopredeljenju sada je da samo formira i vodi Vladu sa većinom kojom raspolaže, dok je LDK spreman da pomogne u izboru predsednika koji bi imao širu političku podršku.
„Izaberimo ga svi zajedno, sve albanske političke stranke koje žele da učestvuju – predsednika koji štiti Republiku i Ustav i koji je predsednik Republike Kosovo. LVV neka formira i vodi Vladu sa 61 poslanikom svoje koalicije, neka imaju celu izvršnu vlast“, poručio je.
„Nećemo biti dekor“
Abdidžiku je istovremeno izneo više detalja o razgovorima sa Kurtijem.
Prema njegovim rečima, Samoopredeljenje je LDK-u ponudilo tri ministarstva, dok je Abdidžiku ponudu opisao kao pokušaj da njegova stranka bude „dekor“.
„Pošto LVV smatra da mu LDK nije potreban kao partner, neće ga imati ni kao dekor“, kazao je.
LDK će, dodao je, ostati tamo gde su ga birači poslali – u opoziciji.
„LDK odustaje od svakog zahteva za učešće u Vladi. Ne želimo nijedno ministarstvo. Neka ih zadrži Pokret Samoopredeljenje. Odustajemo od zahteva za predsednika Skupštine i, što je najvažnije, od zahteva da vodimo mesto predsednika“, kazao je Abdidžiku.
Istovremeno je napravio razliku između odluke da LDK ostane u opoziciji i eventualnog blokiranja institucija.
„LDK neće političko razočaranje pretvoriti u blokadu. Spremni smo da razgovaramo o izboru predsednika koji štiti interese Republike“, poručio je.
Konsenzualni i nestranački predsednik
Upravo izbor predsednika ostaje tačka na kojoj je LDK spreman za dogovor.
Abdidžiku traži nestranačku ličnost koja bi bila prihvatljiva širem krugu političkih stranaka.
„Izaberimo predsednika koji služi Republici, nestranačkog, a ne partijskog predsednika“, poručio je, naglašavajući da su jednostrani predlozi neprihvatljivi.
Prema njegovoj poruci, Samoopredeljenje sada može da formira Vladu bez LDK-a, dok bi dve strane, zajedno sa drugim političkim partijama, otvorile razgovore o zajedničkom kandidatu za predsednika.
„LVV neka formira Vladu sa svojih 61 poslanikom. Neka ima celu izvršnu vlast. LDK neće uzeti vlast koju oni žele da zadrže, ali neće ni deliti odgovornost za vlast u kojoj mu nije omogućeno da ima dostojanstvenu ulogu“, kazao je.
Abdidžiku: Ne možemo bojkotom razgovora ponovo na izbore
Abdidžiku je odluku obrazložio nastojanjem da se izbegne još jedan izborni ciklus.
Poručio je da Kosovo „ne može biti talac partijskih ambicija“ i da izlazak iz postojeće situacije zahteva političku zrelost, poštovanje ustavnog poretka i ozbiljan angažman na vraćanju funkcionalnosti institucija.
Prema njegovim rečima, LDK je učestvovao u svakom procesu međustranačkog dijaloga sa jednim ciljem – da zemlja dobije stabilne institucije i izbegne još jedne izbore.
„Bili smo jedina stranka koja se odazvala svakom pozivu na razgovore i koja je još juče kontaktirala svaku političku partiju, ne zbog potrebe za vlašću, već zbog odgovornosti prema zemlji“, kazao je.
Odbijanje razgovora o izboru predsednika, prema njegovoj oceni, nije samo politička pozicija.
„To je svesna odluka da se zemlja odvede na nove izbore, proces koji naši građani niti žele, niti traže, niti ga, verujem, zaslužuju“, naveo je Abdidžiku.
Zbog toga, kaže, LDK ne može da prihvati „bojkot razgovora i tako odlazak na nove izbore“.
„Od ovog trenutka niko nema pravo da odlaže“
Nekoliko sati nakon konferencije, Abdidžiku se građanima obratio i posebnom video-porukom.
„Ne tražimo vlast ni pod kojim uslovima. Republiku nećemo ostaviti“, poručio je.
Ponovio je da LDK ostaje u opoziciji, ali da je spreman da razgovara o nestranačkom predsedniku, bez zahteva za bilo šta zauzvrat.
Potom je odgovornost za naredni potez prebacio na Samoopredeljenje:
„Od ovog trenutka niko nema razlog ni pravo da odlaže konstituisanje Skupštine, formiranje Vlade i početak razgovora o predsedniku.“
Tako LDK posle neuspešnih pregovora sa Samoopredeljenjem više ne traži ni deo Vlade, ni predsednika Skupštine, niti insistira da mesto predsednika pripadne ovoj stranci.
Abdidžikuova nova ponuda svodi se na jedno: Samoopredeljenje neka sa većinom kojom raspolaže konstituiše Skupštinu i formira Vladu, dok je LDK spreman da bez ulaska u vlast učestvuje u dogovoru o konsenzualnom, nestranačkom predsedniku.
Iz LDK-a poruka LVV-u: Sazovite sednicu, sada imate otvoren put
Novi stav LDK-a ubrzo su dodatno obrazložili i drugi predstavnici ove stranke, uz zajedničku poruku Samoopredeljenju da, nakon povlačenja LDK-a iz zahteva za funkcije, više nema razloga za odlaganje formiranja institucija.
Poslanica Jehona Ljušaku-Sadriju kazala je da je LDK u razgovore sa Samoopredeljenjem ušao sa namerom da Kosovo dobije institucije, ali da dogovor nije postignut jer, prema njenim rečima, nije bilo spremnosti za proporcionalnu podelu vlasti.
Ponudu koju je LDK dobio opisala je kao „nedostojnu“.
„Suočili smo se sa ponudom koja je bila nedostojna LDK-a, sve dok ona nije predstavljala, niti bila u skladu sa procentom glasova koji je dobila naša stranka“, kazala je.
Istovremeno je naglasila da Samoopredeljenje sada ima broj poslanika potreban za formiranje Vlade i da druge stranke tu mogućnost nemaju.
U drugom večerašnjem nastupu poručila je da će LDK dati svoj doprinos pitanju predsednika, „sa najboljom voljom da konstituišemo institucije“, ali i ocenila da Samoopredeljenje „mora da sazri kao stranka i nauči pravila demokratije“.
Još direktniji bio je poslanik LDK Besijan Mustafa, koji je pozvao LVV da sednicu sazove odmah.
„Ne, ne tražimo nijedno [ministarstvo], uzmite sva ministarstva i predsednika Skupštine. Konstituišite Skupštinu i Vladu, imate dovoljno glasova. Zajedno ćemo potom izabrati i jednog nestranačkog predsednika, ni našeg, ni njihovog, ni nekog trećeg, već predsednika svih“, poručio je Mustafa.
Zatražio je da se više ne čeka.
„Sazovite sednicu večeras, hitno, konstituišite Skupštinu i Vladu odmah. Nema važnijeg posla i zadatka danas“, naveo je.
Potpredsednik LDK Ljutfi Haziri novi stav stranke sažeo je porukom da ona „ne traži ništa osim svoje državničke uloge u konstituisanju Skupštine i izboru predsednika“.
On se istovremeno osvrnuo i na jučerašnje burne događaje u parlamentu, optužujući LVV da je skupštinsku salu pretvorio u „zbrku“.
„Plenarna sala Skupštine Republike ne sme da se pretvori u han u kojem ključaju psovke i pozivi na ubistvo“, poručio je Haziri.
Većina ovih poslanika saopštavala je svoje stavove prkeo društvenih mreža.
Osmani: Izbeći nove izbore
Novi stav LDK-a podržala je i bivša predsednica Vjosa Osmani, koja ga je direktno povezala sa pokušajem da se izbegne još jedan izborni ciklus.
„Demokratski savez Kosova ne traži nijednu poziciju niti učešće u vlasti, sa ciljem da se izbegnu novi izbori i da zemlji damo predsednika Republike koji štiti Ustav i zemlju“, napisala je Osmani, koja je upravo viđena kao dosadašnji kandidat LDK za novi predsednički mandat.
„Nismo ovde samo zbog danas. Pre svega smo ovde zbog generacija koje će doći posle nas i koje ne treba da nam sude po vlasti koju smo uzeli, već po državi koju smo im ostavili“, dodala je.
Đini pozdravio potez LDK-a, ponovo optužio Kurtija
Reakcija je stigla i iz Alijanse za budućnost Kosova.
Predsednik AAK Ardijan Đini ocenio je odluku LDK-a da ne ulazi u vlast sa Kurtijem kao „ispravnu i principijelnu“.
„Alijansa već duže vreme uporno ukazuje na nepoštenu igru Kurtija i njegove stranke“, naveo je Đini.
Prema njegovoj oceni, Kurti „teži da ima potpunu kontrolu nad svim institucijama i celom državom, koju svakodnevno degradira“.
Đini je istovremeno ponovio zahteve AAK-a za podršku budućoj vlasti – američki gas, izgradnju energetskih kapaciteta, završetak ključne infrastrukture, podizanje praga PDV-a za mala preduzeća, oslobađanje poljoprivrednika od poreza na imovinu i ulaganja u Prištinu.
PDK ostaje opozicija, sutra ponovo u Skupštini
Za razliku od LDK-a, koji večeras nudi konkretan model saradnje oko izbora predsednika, PDK nastavlja sa pritiskom za nastavak rada Skupštine.
Poslanica Bljerta Deljiu-Kodra najavila je da će poslanici ove stranke sutra u 11 časova ponovo biti u parlamentu, kao i da će uslediti „druge akcije“.
Ona odbacuje kvalifikacije da su dosadašnji potezi PDK-a „pučistički“, tvrdeći da je njihov cilj da se izabranim poslanicima omogući vršenje mandata.
„PDK je već opredeljen, bićemo opozicija. Nećemo dozvoliti da nas zaustavi neko ko pokušava da ugasi opoziciju“, kazala je.
Prema njenim rečima, nema važnijeg političkog pitanja od vraćanja ustavnosti i zakonitosti „na pravi kolosek“.
„Zato će naši potezi biti ustavni, ali će biti i akcije“, najavila je Deljiu-Kodra.
Posle jučerašnjeg haosa u skupštini n– sutra ponovo u 11
Sve ove poruke stižu nakon jučerašnjeg izuzetno burnog dana u Skupštini, kada su poslanici PDK-a i AAK-a došli zahtevajući nastavak konstitutivne sednice, dok su predstavnici LVV-a insistirali da konstituisanju institucija mora da prethodi politički dogovor.
Usledili su verbalni sukobi, polivanje vodom i papirima i koškanja, dok je tokom otvorenih vrata Skupštine jedan od posetilaca pozvao na „streljanje“ Ramuša Haradinaja. Osumnjičeni je kasnije uhapšen i određeno mu je zadržavanje do 48 sati.
Sada se, međutim, posle večerašnjeg poteza LDK-a, politička računica dodatno menja.
LDK više ne traži učešće u Vladi, predsednika Skupštine niti da mesto predsednika Kosova pripadne ovoj stranci. Samoopredeljenju ostavlja da sa većinom kojom tvrdi da raspolaže formira institucije, a zauzvrat ne traži funkciju – već dogovor o zajedničkom, nestranačkom kandidatu za predsednika.
Već sutra u 11 časova poslanici bi ponovo trebalo da budu u Skupštini. Posle večerašnje poruke LDK-a, pitanje je sada još direktnije: da li će Samoopredeljenje prihvatiti ponuđeni izlaz i krenuti u konstituisanje institucija, ili će blokada biti nastavljena.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
