„Taj dan D trajaće najmanje tri decenije. Vojska Kosova formira se od ’96, od 97 kada je albansko nacionalno pitanje prvi put internacionalizovano – od novembra 1997, kada su se tri maskirana pripadnika te nekadašnje OVK pojavili na sahrani jednog učitelja – Halita Gecaja u Drenici,“ rekla je urednica Kosovo sever portala Tatjana Lazarević u studiju TV Prva „Jutro sa Jovanom i Srđanom“, na pitanje da li je za kosovskometohijske Srbe danas Dan D, kako je najavljen u srpskoj javnosti, odnosno, kako su i Beograd i Priština najavili, svako iz svog ugla, ali slažući se u najavama – da je danas „formirana Vojska Kosova“.
„Devedesetdevete godine imate zvaničan proces demilitarizacije tadašnje OVK. Ceo projekat demilitarizacije tadašnje OVK sprovođen je nakon rata, sa zvaničnom cifrom od 26 (hiljada) – pripadnika je demilitarizovano i jedan deo je reintegrisan u tadašnji Kosovski zaštitni korpus, ali i tadašnju Kosovsku policijsku službu,“ podsetila je Lazarević.
„Dakle, mi smo imali dve bezbednosne formacije koje su formirane još nakon 1999, i ako pogledate taj fazni proces, na svakih deset godina imate po neki važan datum. Tako je 2008, u martu, prestao da postoji KZK i cela formacija je dobila novi naziv – Kosovske bezbednosne snage. Sada ćemo, kako svi najavljuju, imati još narednih deset godina,“ objasnila je.
Sam proces formiranja „Vojske Kosova“ Lazarević je uporedila sa načinom na koji se posmatra polupuna, odnosno poluprazna – (tečnošću ispunjena) čaša.
„Ovo danas što se bude dogodilo, to formalno-pravno nije zvanično vojska Kosova, to su kosovske bezbednosne snage kojima se menja mandat. Ovo što mi danas gledamo, to je takozvani plan B. Menja se mandat. Dok je mandat KBS bio reagovanje u elementarnim nepogodama, sada se prema ovim zakonima, na primer, menja njihov mandat, promenjena je njihova uloga i oni imaju pravo, kako se to navodi u jednom od zakona, da učestvuju u odbrani ‘suvereniteta’. Takođe dobijaju naoružanje, mada, nema u nacrtima zakona i šta tačno, to nije ni u jednom od nacrta zakona precizirano,“ rekla je Lazarević.
Smatra da ukoliko se ne bude promenio kosovski Ustav u narednih deset godina, odnosno na snazi ostane postojeći ustav, u nekom trenutku očekivaće se da se u kosovskom parlamentu dobije dvostruka dvotrećinska većina i da se kroz devet amandmana izglasaju ustavne promene, čime će se i zvanično promeniti naziv u „Vojsku Kosova“.
Pojavljivanje Hašima Tačija juče u uniformi na „smotri“ jedinica KBS i uopšte medijsko-politički narativ da se „formira vojska Kosova“, Lazarević vidi kao odvlačenje pažnje od, kako je navela, „najvažnije teme“ za kosovsku javnost, a to je Specijalni sud.
„Prvi put posle ogromnih destrukcija i ogromnih prepreka da profukcionišu Specijalizovana veća za zločine koji su na Kosovu počinjeni (98) ’99 i 2000, imamo neke prve pomake, a to su, sada već poznato, devet imena. Spekuliše se da će ih biti 60. To su bivši pripadnici OVK, od kojih su neki vrlo visoko pozicionirani. Najvažniji proces koji se trenutno odigrava na kosovskoj političkoj sceni i u javnosti su konkretne aktivnosti specijalizovanih veća, a sa druge strane se pažnja odvukla sa te teme. OVK je za kosovsku javnost nedodirljiva kategorija,“ navela je.
Lazarević je ipak izrazila skepsu za to da će pravda biti i zadovoljena – zbog značajnog protoka vremena od zločina, te načina na koji je sam Haški tribunal za zločine u bivšoj Jugoslaviji funkcionisao. Kaže da proces sučeljavanje sa počinjenim zločinima nije ni započeo u kosovskoj javnosti.
Za razliku od ranijih poruka pripadnika OVK, da se neće odazivati pozivima na sud, Lazarević dodaje da je sa prvim konkretnim pomacima u radu ovih veća vidljivo izvesno saglasje u izjavama lica koja su dobila pozive za sud, te da je manji broj naveo da se pozivima neće odazvati. Veruje i da se ne bi kretalo u ovaj proces sa konkretnim pozivima i obelodanjivanjem imena, a da se prethodno, barem deo kosovskog rukovodstva, kako kaže, nije dogovorio i radio u sadejstvu sa međunarodnim partnerima.
Smatra da je došlo do „interesantne pojave“, podsećajući na period u ovo vreme prošle godine:
„Da se ovo sada prilično lagano odvija – uslovno rečeno lagano, u odnosu na samo godinu dana ranije. Ko je pratio dešavanja oko specijalnog suda, mogao je da vidi jednu potpuno skandaloznu situaciju u kojoj 43 poslanika vladajuće koalicije na Kosovu traži ukidanje zakona o specijalnom sudu. Ceo proces je prošle godine zaustavljen uz neverovato jaku zapadnu diplomatiju. Imali smo posete visokih delegacija iz Amerike, zajedničke delegacije iz Nemačke, Francuske, imali smo ambasadore najjačih država koji su boravili u parlamentu Kosova i na svaki mogući način pokušavali da spreče ukidanje zakona.“
Za ocenu da je današnji dan namerno odabran da se, kako je javnosti predstavljeno, formira vojska Kosova, te ocenu Nebojše Čovića koji je u istom programu prethodno rekao da bi KFOR-u bolje bilo da štiti Srbe na KiM-u, nego da podržava vojsku, Lazarević kaže:
„Mislim da je to veoma pojednostavljen narativ. Imam određene rezerve da nije slučajan. Moram da vam kažem, Srbi od ’99 godine nemaju nijednu oružanu formaciju koja njih može da štiti a da to nisu vojnici KFOR-a, uz sve moguće zamerke, vrlo objektivne, koje Srbi imaju – na nekoliko egzodusa koji su se desili, pre svega onaj 99, pa načina na koji nisu zaštićeni 17. marta. U situaciji su u kojoj ne mogu da biraju. U svakom slučaju će pre gledati vojnika KFOR-a kao (na) svog zaštitnika, nego što će to biti vojnik neke albanske formacije.“
Podsetila je na izjavu poslanika Srpske liste Zorana Mojsilovića kada je ranije u oktobru, na Odboru za unutrašnje poslove, bezbednost i nadzor Kosovskih bezbednosnih snaga Skupštine Kosova, upravo tokom izglasavanja tri zakona za transformaciju KBS, protiv čega je glasala Srpska lista, rekao tada da Srbi i Srpska lista „jedino veruju KFOR-u“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
