Na prvi dan ustavnog roka za konstituisanje novog saziva Skupštine, vršilac dužnosti premijera i lider Pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti pozvao je lidere tri najveće opozicione stranke na razgovore o formiranju novih institucija. Predsednici Demokratske partije Kosova (PDK) Bedri Hamza i Demokratskog saveza Kosova (LDK) Ljumir Abdidžiku prihvatili su poziv, dok je predsednik Alijanse za budućnost Kosova (AAK) Ardijan Đini poručio da za sastankom ne vidi potrebu.
Kurti je danas uputio poziv liderima PDK-a, LDK-a i AAK-a na sastanak o formiranju novih institucija, istog dana kada je počeo da teče ustavni rok za konstituisanje Skupštine nakon potvrđivanja konačnih rezultata vanrednih parlamentarnih izbora održanih 7. juna.
Prvi je odgovorio predsednik PDK-a Bedri Hamza, potvrdivši da će prisustvovati sastanku zakazanom za petak u 9 časova.
Međutim, naglasio je da njegova stranka nije zainteresovana za razgovore o podeli funkcija, već o rešavanju ključnih pitanja sa kojima se Kosovo suočava.
„Ponašaću se odgovorno i institucionalno. Nisam protiv sastanaka, ali pre nego što govorimo o pozicijama, mnogo je važnije razgovarati o prioritetima, viziji budućnosti, programu i izazovima koje Kosovo ima. Ako o tome nema saglasnosti, cilj PDK nije određeni broj ministarstava, predsednik Skupštine ili predsednik države“, rekao je Hamza, javila je Koha.
Iz PDK-a su nakon sednice Predsedništva saopštili da će saslušati Kurtijev predlog za prevazilaženje institucionalne krize, ali su istovremeno poručili da ustavna i politička odgovornost za formiranje novih institucija pripada stranci koja je pobedila na izborima.
Pozitivno je odgovorio i predsednik LDK-a Ljumir Abdidžiku.
Kako je naveo, prihvata Kurtijev poziv kao prvi razgovor i nakon toga planira sastanke i sa liderima ostalih stranaka kako bi sagledao njihove stavove.
„Odgovoriću pozitivno na poziv. Neka ovo bude prvi sastanak. Pokušaću da se sastanem i sa liderima drugih partija kako bih razumeo njihove pozicije. LDK izražava spremnost da, u skladu sa principima i vrednostima koje zastupa, bude aktivan učesnik u procesu formiranja novih institucija“, rekao je Abdidžiku, prenose mediji u Prištini.
Paralelna tema već nekoliko dana jeste pokušaj pojedinih članova LDK da smene Abdžikua, odnosno pokretanje peticije nakon još jednog, kako se ocenjuje u stranci, lošijeg izbornog rezultata ove stranke. Među zamerkama, pojedini članovi stranke izneli su i to što se Vjosa Osmani vratila u stranku i to nakon što je Aljbin Kurti, odnosno Samoopredeljenje, nije podržalo za novu predsedničku kandidaturu, što je i izazvalo izbore 7. juna. Zahteva se održavanje vanredne skupštine
Za razliku od njih, predsednik AAK-a Ardijan Đini odbio je Kurtijev poziv.
U javnom pismu naveo je da njegova stranka ne vidi potrebu za sastankom, podsećajući da je još 26. juna predstavila ponudu prema kojoj je spremna da obezbedi kvorum za izbor predsednika ukoliko budu prihvaćene šest tačaka koje je predložila AAK.
Kako je naveo, te tačke imaju za cilj podsticanje ekonomskog razvoja, jačanje međunarodnog položaja Kosova i izbegavanje novih izbora.
„S obzirom na naš jasan i principijelan stav, ne vidimo potrebu za sastankom“, poručio je Đini.
Među predlozima AAK-a nalaze se prihvatanje američkog gasnog projekta, pokretanje izgradnje nove termoelektrane, povećanje praga za PDV za mala preduzeća, poreske olakšice za obrađivano poljoprivredno zemljište i obezbeđivanje budžetskih sredstava za infrastrukturne projekte.
Današnjim danom počeo je da teče ustavni rok za konstituisanje novog saziva Skupštine, koji ističe 7. avgusta.
Pokret Samoopredeljenje osvojio je na izborima 53 poslanička mandata, PDK 22, LDK 18, a AAK sedam. Za izbor nove vlade potrebno je najmanje 61 glas, dok je za izbor predsednika Kosova neophodno prisustvo najmanje 80 poslanika u glasanju, što znači da će za taj proces biti potrebna i podrška dela opozicije.
Centralna izborna komisija juče je jednoglasno potvrdila konačne rezultate vanrednih parlamentarnih izbora održanih 7. juna, čime je formalno okončan izborni proces i otvoren put za konstituisanje novih institucija.
Istovremeno, organizacija Demokratija na delu (DnD), koja je pratila izbore, ocenila je da je izborni proces protekao mirno, konkurentno i regularno, uz profesionalnu izbornu administraciju i bez nepravilnosti koje bi ugrozile njegov integritet.
Međutim, DnD upozorava da su ponovo uočeni problemi koji se prenose iz jednog izbornog ciklusa u drugi, među kojima su neregulisan period pre zvanične kampanje, narušavanje ravnopravnosti izborne trke, nedovoljna transparentnost finansiranja kampanja, posebno u digitalnom prostoru, otežano pronalaženje biračkih mesta, ograničena pristupačnost osobama sa invaliditetom, kao i izazovi u vezi sa preferencijalnim glasanjem i glasanjem izvan Kosova.
Iz ove organizacije pozvali su budući saziv Skupštine da izbornu reformu uvrsti među prve prioritete nakon konstituisanja parlamenta, ocenjujući da ona treba da bude sveobuhvatna i zasnovana na iskustvima iz poslednjih izbornih ciklusa.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
