Kurti i Osmani za Gardijan: Rusija će preko Zapadnog Balkana da destabiliše Evropu, Rusija hoće nova ratišta

Izvor: Guardian (Tekst je izvorno preveden sa engleskog, originalni naslov: Rusija bi mogla da pritisne Srbiju da potkopa Zapadni Balkan, upozoravaju lideri)

Kosovo i Bosna i Hercegovina pozvali su zapadne lidere da se „aktivnije i snažnije angažuju“ u regionu.

Rusija će verovatno proširiti svoj sukob sa zapadom pritiskom na Srbiju da podriva nezavisnost Kosova i drugih država zapadnog Balkana, upozorili su regionalni lideri u intervjuima za Gardijan.

Oni su takođe pozvali EU i NATO da ubrzaju pristup zahtevima za članstvo balkanskih zemalja i pojačaju odbranu od ruskog mešanja.

Kosovski premijer, Aljbin Kurti, upozorio je da je „u interesu Ruske Federacije da ima nova ratišta jer ne žele da se vrate miru“.

Predsednica Kosova, Vjosa Osmani, predvidela je da će „Rusija, destabilizacijom Zapadnog Balkana, nastojati da destabilizuje celu Evropu“ i navela da Moskva koristi Srbiju kako bi ugrozila demokratske vrednosti.

Šefik Džaferović, bošnjački član tročlanog Predsedništva Bosne i Hercegovine, upozorio je da je njegova zemlja posebno ranjiva na rusko mešanje, jer Milorad Dodik, srpski član Predsedništva koji ima bliske veze sa Kremljom, preti da će  povući učešće bosanskih Srba iz nacionalne armije, pravosuđa i poreskog sistema – što zapravo predstavlja kidanje Dejtonskog mirovnog sporazuma kojim je rat okončan 1995. godine.

„Dodik pokušava da iskoristi činjenicu da je pažnja Zapada fokusirana na Ukrajinu“, rekao je Džaferović za Gardijan.

„Njegovo ponašanje u tome svakako podstiče i ohrabruje Rusija, koja uvek željna da pokaže da može da destabilizuje meko podnožje EU i NATO-a. Zapadne vlade bi to trebale mnogo ozbiljnije da razmotre i da se aktivnije i snažnije angažuju u Bosni i Hercegovini i celom regionu“.

„Ovo su mračni dani za Evropu i ceo svet. Svedoci smo nečemu užasnom. Sličan užas smo videli i ovde u Bosni i Hercegovini 1990-tih godina“, rekao je Džaferović.

Osmani je istakla kako se u Ukrajini pokazalo da smirivanje autokrata poput Vladimira Putina i predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, ne funkcioniše. „Rusija će verovatno koristiti ili Baltik ili Zapadni Balkan – ili oboje – kako bi podigla tenzije i proširila krizu na međunarodnom planu“, upozorila je Osmani.

„Bojim se da što duže traje rat u Ukrajini, veće su šanse za prelivanje na Zapadni Balkan. A to je zato što je u interesu Ruske Federacije da ima nova ratišta“, rekao je Kurti.

„Putin i dalje smatra intervenciju NATO-a na Kosovu najvažnijim nedavnim pojedinačnim događajem“, navodi Kurti. „On želi da Kosovo propadne kako bi pokazao da je uspeh NATO-a bio privremen, baš kao u Iraku i Avganistanu“.

Njihove primedbe usledile su nakon što je ministarka spoljnih poslova nemačke vlade, Analena Berbok, započela turneju po zapadnom Balkanu, uključujući Kosovo i Srbiju, navodeći da je odlučna da pošalje poruku da Evropa neće dozvoliti da region padne pod uticaj Rusije.

Albanija, Severna Makedonija i Crna Gora, koje su već članice NATO-a, udvostručile su svoje pozive da se postigne ozbiljan napredak u vezi sa zaustavljenim aplikacijama za pridruživanje EU.

Kosovo takođe aplicira za članstvo u Savetu Evrope – iz kojeg Rusija istupa. „Sve što vidimo u Ukrajini budi sećanja na visoku cenu koju smo morali da platimo da bismo ostvarili slobodu. Dakle, možda smo mala zemlja, ali se nadamo da imamo veliki glas da kažemo da nema previsoke cene za odbranu demokratije“, rekla je Osmani.

Kurti i Osmani, članovi različitih partija, ali partneri u vladi, suočavaju se sa posebnom preprekom, pošto pet zemalja EU još uvek nije priznalo Kosovo.

Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008. godine, skoro deceniju nakon krvave oslobodilačke borbe u kojoj su NATO vazdušne snage bombardovale Beograd pošto se alijansa približila direktnoj konfrontaciji sa Rusijom – nešto što nije bila spremna da uradi u Ukrajini.

Srbija, koja i sama teži ka članstvu u EU, održava delikatan balans između svojih evropskih težnji i bliskih kulturnih i političkih veza sa Rusijom. Ranije ovog meseca, hiljade ljudi mahalo je ruskim zastavama i slikama Putina na promoskovskim demonstracijama nakon invazije na Ukrajinu.

Vučić je više puta isticao da je Srbija na nedavnom ključnom glasanju na Generalnoj skupštini UN glasala protiv Rusije – i da je nije podržala.

„Beograd je jedino mesto u Evropi sa protestima podrške Putinu, a čiji političari podržavaju agresiju. Oni su jedina zemlja u Evropi koja se nije uskladila sa sankcijama EU. Upravo suprotno – povećali su broj letova iz Beograda za Rusiju“, kaže Osmani.

„Neutralnost znači zauzimati stranu agresora. To je nešto najgore što možete učiniti. Ne možete biti neutralni između vatre i vatrogasca“, navodi Kurti.