Kurti i Osmani u SAD – između sećanja, lobiranja i narušenih odnosa sa Vašingtonom

Kosovski zvaničnici – predsednica Vjosa Osmani i premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti – borave ove nedelje u Sjedinjenim Američkim Državama. Dok Kurti posetu za sada koristi za poruke sećanja i evociranja ratne prošlosti, Osmani vodi aktivnu diplomatsku ofanzivu – učestvujući na brojnim prijemima, sastancima i međunarodnim forumima. Njihova poseta odvija se u trenutku ozbiljno narušenih odnosa Prištine i Vašingtona – nakon što su SAD početkom septembra suspendovale Strateški dijalog sa Kosovom. Ipak, oboje posetu koriste da se sastanu sa osvedočenim podržavaocima osamostaljivanja Kosova.

Dio Gardi

Kurti se sinoć sastao sa onima sa kojima odnosi nisu narušeni. Amerikanac albanskog porekla, bivši kongresmen i njegova supruga – Džo i Širli DioGuardi, proslavili su 85. i 75. rođendan, a toj proslavi prisustvovao je privremeni kosovski premijer.

„Svaki albansko-američki glas, bez obzira na političke stavove, priznaje da je Džo DioGuardi igrao centralnu ulogu u zastupanju interesa Albanaca u američkoj politici u ključnom trenutku za Kosovo. On je otvorio vrata američke politike za Albance u vreme kada malo ko je obraćao pažnju na naše patnje u bivšoj Jugoslaviji“, naveo je Kurti.

Podsetivši da su „Džo i Širli“ lobirali kod predsednika Klintona da se „zaustavi genocid“ na Kosovu, osigurali da se ne ponovi scenario iz BiH, branili „Oslobodilačku vojsku Kosova“ kao „pravednu silu“ i ubedili administraciju Buša da „nezavisnost Kosova ne treba odlagati“, što je 2008. godine „postalo stvarnost“.

„Njihove akcije su primer šta dvoje Amerikanaca vođeni savesti i prijateljstvom mogu učiniti za narod koji se bori za slobodu“, dodao je Kurti, naglašavajući da Džo i Širli i danas neumorno rade u Vašingtonu kako bi odgovornost bila postavljena tamo gde pripada – na one koji ugrožavaju mir i bezbednost.

Kurti: Poruke o braći Bitići i 11. septembru

Kurti je tokom posete Americi govorio u znak sećanja na trojicu braće Bitići – Ila, Agrona i Mehmet Bitićija (Yll, Agron, Mehmet Bytyqi), američke državljane albanskog porekla, koje su srpske snage, kako se veruje, ubile u julu 1999. godine:

„Želeli su slobodu, za slobodu su se borili, slobodu danas uživamo. Delo braće Bitići je jedan od najslavnijih primera ljubavi prema otadžbini, dok je njihovo ubistvo nepobitan dokaz zločina genocidne Srbije“, rekao je Kurti.

Podsetio je da su braća Bitići osuđena na 15 dana zatvora jer su „nehotično prešla granicu“ dok su iz Prizrena pratili romsku porodicu ka Srbiji, te da su nakon odslužene kazne navodno ubijeni u bazi srpske policije. Njihovi posmrtni ostaci pronađeni su 2001. godine u masovnoj grobnici u Petrovom selu.

„Sećanjem na ove heroje podsećamo se koliko je visok bio ceh koji smo platili za slobodu koju danas uživamo i državu koju imamo“, dodao je Kurti.

Posetu je započeo obilaskom Memorijala žrtvama 11. septembra u Njujorku, istakavši da je „posebno potresno videti kako je jedan živahan grad pogođen takvim uništenjem“. „Sećanje živi, sloboda pobeđuje!“ poručio je Kurti nakon posete memorijalu.

Osmani: Poruke u sličnom tomu u susretima sa svetskim liderima i javnim govorima

Vjosa Osmani za sada nastupa diplomatski aktivnije od Kurtija no ona je svoju posetu i ranije započela, uoči zasedanja Generane skupštine Ujedinjenih Nacija.

Na prijemu koji je organizovala prva dama SAD povodom 80. godišnjice UN, Osmani se pohvalila susretima i razgovorima sa brojnim svetskim liderima.

U više je navrata isticala ove fotografije, posebno sa američkim državnim sekretarom Markom Rubijom, koji se prethodno oglasio nakon oficijelnog sastanka sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučiće.

Kada je objavila protokolaru fotografiju para Sadriju-Tramp, saopštila je i da se „planirani protokolarni sastanak sa predsednikom Trampom pretvorio u dug i veoma sadržajan razgovor“.

Na skupu GCERF-a (Global Fund for Community Engagement and Sustainability) naglasila je kosovsku posvećenost u borbi protiv terorizma i radikalizacije.

„Kosovo je postalo model za region – pokazujući da se kroz saradnju, otpornost i zajedničke vrednosti mogu prevazići čak i najveći globalni izazovi“, poručila je.

Boravak je započela okupljanjem sa albanskom dijasporom u Njujorku, tačno na dvogodišnjicu Banjske, gde je govorila o „heroizmu“ ubijenog policijskog narednika Afrima Bunjakua u Banjskoj i isticala da „istorija slobode i državnosti Kosova ne može biti ispričana bez američke i albanske zajednice, ili podrške SAD“.

Partnerstvo Albanaca i Amerikanaca opisala je kao „porodicu koja se nikad ne napušta“, odnosno kao „čvrsto kao gvožđe“. Albancima iz celog sveta, Albanije i Amerike, zahvalila se što su i na sednici Generalne skupštine, preko predsednika Begaja, podigli glas da se Kosovo prizna.

Tokom boravka u Njujorku, učestvovala je Klintonovoj globalnoj inicijativi gde je, u prisustvu bivšeg američkog predsednika Bila Klintona, izjavila:

„Bila mi je čast da podelim priču Kosova, od oslobođenja do danas, sa predsednikom Klintonom u Njujorku. Večna zahvalnost našem istorijskom saveznika, Sjedinjenim Američkim Državama.“

U svim govorima kontinuirano je naglašavala ključnu ulogu SAD u NATO bombardovanju 1999. godine, „genocid Srbije“, te isoriju „težnje za slobodom i oslobođenjem Republike Kosovo“, uz spominjanje Boga.

U zavisnosti od toga da li se sastajala sa evropskim, ili američkim liderima, prenosila je poruke da je Kosovo – „najproevropskija„, odnosno „najproameričkija nacija“.

To je učinila i na vojnom koledžu, gde je govorila sličnim porukama, o tome da ne samo da je SAD „donela slobodu“ Kosovu, već Kosovo „doprinosi svetskom miru“, i gde je ponovila da ne dolazi samo kao predsednica Kosova vec kao neko ko je odrastao „tokom genocidnog rata“ na Kosovu.

Tokom boravka u UN, srpski ministar spoljnih poslova Marko Đurić tvrdio je da se Osmani „prošvercovala“ koristeći propusnicu druge delegacije. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uporedio je njeno prisustvo sa „turističkim obilaskom“ zgrade UN.

Ipak, Osmani i Đurić pojavili su se zajedno na tradicionalnom sastanku lidera Zapadnog Balkana sa visokom predstavnicom EU Kaja Kallas, učestvujući u razgovorima o evropskoj integraciji i regionalnoj stabilnosti.

Novi udarac u savezništvo SAD sa Prištinom

Sjedinjene Američke Države 12. septembra suspendovale su Strateški dijalog sa Kosovom – planirani mehanizam za produbljivanje političkih i ekonomskih veza. Razlog: „akcije i izjave privremenog premijera Kurtija povećale su tenzije i ograničile produktivnu saradnju“.

Bivši ambasador Džefri Hovenijer ocenio je da je reč o „dubokom razočaranju Vašingtona“ i „velikom gubitku prilike za jačanje partnerstva“. Bivši diplomata Džonatan Mur dodao je da je prekid dijaloga rezultat „veoma negativnog ponašanja Aljbina Kurtija“ koje traje godinama.

Osmani je tada poručila da će kosovsko predsedništvo uložiti sve napore da se Strateški dijalog sa Sjedinjenim Američkim Državama nastavi, uprkos odluci Vašingtona da ga obustavi na neodređeno vreme. Kurti se, međutim, oglasio tek nekoliko dana kasnije, sa porukom da odnosi sa SAD „nisu narušeni“, već da „postoje razlike oko paralelnih institucija Srbije“. Nakon toga se na srpskom obratio Srbima sa Kosova, uz poruke da integracija školstva i zdravstva mora da usledi.

Kriza institucija u Prištini

Kosovo se suočava sa institucionalnom krizom: skoro osam meseci nakon izbora, Skupština nije u potpunosti konstituisana. Novoizabrani predsednik parlamenta, Dimalj Baša, 30. avgusta proglasio je skupštinu konstituisanom, ali Srpska lista osporava postupak. Ustavni sud doneo je privremenu meru koja obustavlja rad poslanika i formiranje vlade do kraja septembra.

Predsednica Osmani smatra da parlament može funkcionisati i bez jednog potpredsednika, dok opozicija upozorava da je parlament bez srpskog potpredsednika nelegitiman.

Kosovo tako uoči lokalnih izbora 12. oktobra, i u iščekivanju novog oglašavanja Ustavnog suda, ostaje bez stabilne vlade, sa privremeno blokiranim parlamentom i sa zamrznutim Strateškim dijalogom sa ključnim saveznikom – SAD.