Predsednik Demokratskog saveza Kosova (LDK) Ljumir Abdidžiku obustavio je angažmane u razgovorima o formiranju novih institucija nakon što je unutar njegove stranke pokrenuta inicijativa za sazivanje vanredne skupštine i njegovu smenu. Do njegovog povlačenja dolazi istog dana kada su objavljene informacije o načelnom dogovoru Pokreta Samoopredeljenje (LVV) i LDK o formiranju institucija, koji još nije zvanično potvrđen.
Kriza unutar Demokratskog saveza Kosova otvorila je novo pitanje oko formiranja institucija na Kosovu, nakon što je predsednik ove stranke Ljumir Abdidžiku saopštio da prekida sve angažmane u političkim pregovorima.
Abdidžiku je naveo da ga najnoviji događaji unutar stranke primoravaju da se privremeno povuče iz procesa pregovora, nakon što je pokrenuta inicijativa za njegovu smenu sa mesta predsednika LDK.
„Zbog ove inicijative moram da vas obavestim da sam prinuđen da prekinem sve angažmane za formiranje institucija Republike“, rekao je Abdidžiku.
On je ocenio da u okolnostima u kojima je njegov mandat za vođenje stranke doveden u pitanje ne bi bilo ni ozbiljno ni odgovorno da nastavi pregovore u ime LDK.
„U ovim okolnostima, zbog ove inicijative, ne bi bilo ozbiljno ni odgovorno da pregovaram u ime LDK, pošto je moj mandat da njome rukovodim doveden u pitanje unutar moje kuće“, naveo je.
Prema njegovim rečima, inicijativa za njegovu smenu dolazi u trenutku kada bi politička pažnja trebalo da bude usmerena na formiranje institucija.
„Dolazi tokom razgovora o formiranju institucija, kada ne bi trebalo da imamo nijednu drugu brigu niti da trošimo vreme na druga pitanja osim izgradnje institucija države“, rekao je.
Abdidžiku je naveo da poštovanje pokrenute procedure ne znači da neće govoriti o okolnostima u kojima je ona nastala.
„Nisam tražio ovu bitku, ali neću otići. Nijedna funkcija nije veća od poverenja ljudi i niko od nas nije veći od LDK“, poručio je predsednik LDK.
Inicijativa za smenu nakon izbornog rezultata, predati potpisi za vanrednu skupštinu
Inicijativa za smenu Ljumira Abdidžikua pokrenuta je nakon što je LDK na vanrednim parlamentarnim izborima 7. juna ponovo završio kao treća politička snaga.
U sredu su u sedištu Demokratskog saveza Kosova predati potpisi za sazivanje vanredne skupštine stranke, na kojoj bi trebalo da se razmatra pitanje poverenja predsedniku LDK.
Potpise su predali izabrani poslanik LDK Armend Zemaj i predsednik druge prištinske filijale stranke Fljorian Duši.
Prema statutu LDK, vanredna skupština mora biti održana u roku od 60 dana od dana predaje pisanog zahteva.
Potpredsednik LDK Lutfi Haziri rekao je da će potpisi biti provereni, a zahtev razmotren kroz stranačke procedure.
„Politički zahtevi se ne rešavaju procedurama, ali pošto postoje norme koje uređuju način našeg funkcionisanja i organizacije, mi ćemo ih do kraja poštovati“, rekao je Haziri.
On je naveo da će se proces odvijati kroz dva pravca – razmatranje zahteva delegata koji su potpisali inicijativu i istovremeno nastavak rada predsednika LDK sa punim ovlašćenjima.
„Prvi pravac je razmatranje zahteva potpisnika koji su delegati i predstavnici biračkog tela LDK, a drugi je predsednik LDK koji je na funkciji sa punim ovlašćenjima da upravlja političkim procesima“, rekao je Haziri.
Nezadovoljni poslanici: „Niko nije iznad LDK“
Nakon predaje potpisa oglasili su se i pojedini poslanici LDK koji su ranije tražili promene u rukovodstvu stranke.
Izabrani poslanik Avdulah Hoti poručio je da snaga LDK proizlazi iz volje članstva, a ne ambicija pojedinaca.
„Snaga LDK je volja članstva, a ne ambicija pojedinaca. Niko nije iznad LDK i njenog članstva“, napisao je Hoti.
Izabrani poslanik Arben Gaši, jedan od prvih koji je tražio odgovornost Abdidžikua zbog izbornog rezultata, ocenio je da je zahtev za sazivanje skupštine izraz unutrašnje demokratije i političke odgovornosti.
„Posle tri izborna procesa, poruka birača je jasna: LDK ima potrebu za preispitivanjem, donošenjem odluka i vizijom za povratak kao vodeća snaga na Kosovu“, naveo je Gaši.
On je dodao da, prema njegovom mišljenju, ovo nije borba protiv pojedinca, već zahtev za veću odgovornost i jaču stranku.
Načelni dogovor LVV i LDK o institucijama ostao bez potvrde
Kriza u Demokratskom savezu Kosova izbila je u trenutku kada su se pojavile informacije o mogućem dogovoru ove stranke sa Pokretom Samoopredeljenje (LVV) o formiranju novih institucija.
Koha je ranije večeras objavila, pozivajući se na svoje izvore, da su predsednik LVV Aljbin Kurti, predsednik LDK Ljumir Abdidžiku i bivša predsednica Kosova Vjosa Osmani na sastanku nekoliko dana ranije postigli načelni dogovor o formiranju institucija i raspodeli ključnih funkcija.
Prema tim informacijama, dogovor nije zvanično potvrđen ni iz jedne stranke, ali bi LDK trebalo da bude deo buduće vladajuće koalicije.
Kako je prenela Koha, LDK bi trebalo da dobije mesto prvog potpredsednika vlade, tri ministarstva, kao i mesto predsednika Skupštine.
Ime kandidata za predsednika Kosova, prema istim informacijama, predložio bi Pokret Samoopredeljenje.
„Dogovor je postignut, ali saglasnost među stranama još nije ozvaničena zbog problema unutar LDK“, preneo je izvor Kohe.
Međutim, deo poslanika LDK nije potvrdio da takav dogovor postoji.
Izabrana poslanica LDK Janina Jmeri odbacila je navode o sporazumu između Kurtija i Abdidžikua o zajedničkom upravljanju, pozivajući birače da se oslanjaju isključivo na zvanične stavove stranke.
„Koalicije se ne prave niti pokreću na osnovu medijskih naslova, bez obzira iz kog medija dolaze, bili oni bliski vlasti ili ne. Pozivam birače da uzmu u obzir samo zvaničan stav poslanika Demokratskog saveza Kosova i organa stranke“, navela je Jmeri, javljaju mediji u Prištini.
LVV: Inicijativa za smenu Abdidžikua pokušaj da se spreči dogovor
Iz Pokreta Samoopredeljenje ocenili su da unutrašnja kriza u LDK komplikuje završetak razgovora o formiranju institucija.
Vršiteljka dužnosti ministarke trgovine Mimoza Kusari rekla je da grupa unutar LDK koja traži smenu Abdidžikua pokušava da spreči finalizaciju dogovora između dve stranke.
Prema njenim rečima, deo nezadovoljnih članova LDK ranije se protivio saradnji sa LVV, zbog čega smatra da su ta dva procesa povezana.
„Logika tako govori – da unutrašnja dešavanja u LDK udaljavaju od dogovora o predsedniku. Ne kažem da imam informacije kakvo je opredeljenje druge grupe koja želi povlačenje Abdidžikua, ali izgleda da to komplikuje situaciju“, rekla je Kusari.
Ona je dodala da se, prema njenoj oceni, radi o pokušaju da se spreči finalizacija zajedničkog dogovora dve stranke.
Za izbor predsednika potrebno više od dogovora LVV–LDK
Pitanje mogućeg sporazuma LVV i LDK posebno je važno zbog izbora predsednika Kosova, za koji je potrebna šira podrška u Skupštini.
Prema informacijama Kohe, dogovor dve najveće stranke trebalo bi da obezbedi 71 poslanički glas. Sa poslanicima manjinskih zajednica taj broj bi mogao da dostigne prag potreban za izbor predsednika.
Međutim, unutar LDK postoji grupa poslanika koja je izrazila nezadovoljstvo rukovodstvom stranke i politikom Ljumira Abdidžikua.
Među njima su Avdulah Hoti, Hikmete Bajrami, Kujtim Šalja, Armend Zemaj, Janina Imeri i Arben Gaši.
Koha je kontaktirala ove poslanike sa pitanjem da li bi omogućili kvorum za izbor predsednika u slučaju dogovora LVV i LDK. Odgovorila je samo Janina Imeri, koja je negirala da je sporazum postignut.
„Ima vremena za taj odgovor. Do sada nije postignut nikakav dogovor“, rekla je Imeri.
Ukoliko deo poslanika LDK ne bi podržao proces ili ne bi prisustvovao sednici, dogovor o formiranju institucija mogao bi se dodatno komplikovati.
Na izborima 7. juna Pokret Samoopredeljenje osvojio je 53 mandata i bio prvoplasirana stranka, dok je LDK završio kao treći sa 18 poslaničkih mesta.
Borba za rukovodstvo LDK traje od izbornog poraza
Zahtevi za promene u vrhu LDK nisu novi.
Tri ogranka stranke – u Peći, Lipljanu i druga prištinska filijala – prošlog meseca tražila su ostavku Ljumira Abdidžikua, ali je on taj zahtev odbio.
Od 1. jula počelo je prikupljanje potpisa sa ciljem pokretanja procedure za njegovu smenu.
LDK je vanrednu skupštinu već održala i ranije – 31. januara, nakon izbora 28. decembra, kada je Abdidžiku sam ponudio ostavku. Tada mu je na glasanju poverenja potvrđena funkcija predsednika stranke.
Ovoga puta, nakon predaje potpisa za novu vanrednu skupštinu, Abdidžiku je poručio da neće napustiti stranku niti funkciju bez obzira na pritiske.
„Nisam tražio ovu bitku, ali neću otići. Nijedna pozicija nije veća od poverenja ljudi i niko od nas nije veći od LDK“, rekao je.
Mogući zastoj u formiranju institucija
Politička kriza u LDK dolazi u trenutku kada Kosovo i dalje čeka formiranje novih institucija nakon izbora.
Prema statutu LDK, vanredna skupština mora biti održana u roku od 60 dana od dana predaje zahteva, što znači da bi unutrašnji proces u stranci mogao da utiče i na šire političke pregovore.
Dok deo LDK smatra da je potrebno preispitivanje rukovodstva nakon tri izborna procesa, iz LVV poručuju da unutrašnji sukob u stranci ugrožava dogovor koji bi mogao da omogući formiranje nove vlasti.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
