Kosovsko društvo ne treba poricati zločine pojedinačnih pripadnika OVK-a

Izvor: Tjednik Novosti/Jerko Bakotin

Škeljzen Gaši (Shkëlzen Gashi), bivši savetnik premijera Kosova Aljbina Kurtija, govori za Novosti o okolnostima svoje smene: Izjavio sam da su i pojedinci iz redova OVK-a, i to čelnici u njenoj strukturi, vršili ratne zločine, nakon čega je protiv mene organizovana linč-kampanja. Albanci i Srbi pamte samo zločine suprotne strane.

Analitičar i autor više knjiga, Škeljzen Gaši je u političkom i javnom životu Kosova jedan od retkih koji ne ćute o zločinima nad tamošnjim Srbima. Do pre nekoliko nedelja bio je politički savetnik premijera Kosova Aljbina Kurtija. Međutim, nakon što je Gaši u televizijskom intervjuu 24. aprila govorio o zločinima „određenih pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova“ nad srpskim i ostalim ne-albanskim civilima, ali i nad Albancima koji su bili kritični nastrojeni prema OVK-u, te dodao da su neki od pripadnika OVK-a umešani u ove zločine „bili na rukovodećim pozicijama“ — Kurti ga je već sledećeg dana smenio, rekavši da je „bolje da tu raspravu ne vodi s pozicije njegovog savetnika“. Gašijeve izjave uzrokovale su izuzetno žestoke reakcije u kosovskoj javnosti te je zbog njih dobijao i pretnje smrću.

Decenijama poznajete Kurtija, 2004., bili ste jedan od suosnivača njegove stranke Samoopredeljenje. Pokazuje li činjenica da Vas je otpustio da se vaši pogledi na prošlost – odnosno zločine pripadnika OVK-a – razlikuju?

U jednom sam televizijskom intervjuu izjavio da su prema izveštajima prestižnih međunarodnih organizacija i odlukama međunarodnih sudova, i pojedinci iz redova OVK-a, i to čelnici u njenoj strukturi, vršili ratne zločine. U nalazima Fonda za humanitarno pravo iz projekta „Kosovska knjiga pamćenja“ — koji je vodila Nataša Kandić — tvrdi se da je od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. na Kosovu izgubilo živote ili nestalo 10,093 civila. Među njima je 8,645 Albanaca, 1,013 Srba, 262 Roma, Aškalija i Egipćana, 84 Bošnjaka, i 203 pripadnika ostalih etničkih grupa.

Odmah nakon mog intervjua, mediji bliski ‘političkim partijama’ koje su vladale Kosovom već gotovo dve decenije, u divljoj linč-kampanji protiv mene, po društvenim su mrežama i televizijskim kanalima masovno razdelili montirane isečke iz te emisije, propraćene klevetom da sam izjavio da je OVK izvršila zločine. U ovoj orkestriranoj kampanji se nije radilo o mojim stavovima, koji su tačni i kojih se držim već dve decenije, već o aktuelnom političkom trenutku.

Radi se o kampanji usmerenoj u prvom redu protiv premijera Kurtija, organizovanoj od strane njegovih spoljnih protivnika, kojima su se pridružili i zlobni nacionalisti unutar njegove partije. Džordž Orvel (George Orwell) jasno ih opisuje kad kaže da „nacionalisti ne samo što ne priznaju zločine počinjene od vlastite strane, već imaju čudnovatu sposobnost da se na njih i ne obaziru“.

Zbog ovog pritiska je premijer Kurti od mene zatražio da dam ostavku. Nisam pristao pošto sam govorio istinu, samo istinu, i ništa osim istine. Tako da je na kraju on mene otpustio, ali ne verujem da on ne zna da su i pojedinci iz redova OVK-a, čak i njeni čelnici, bili upleteni u zločine. Stoga ne mogu reći da me je otpustio zbog razlike u pogledima na to pitanje. Bio je to prosto način na koji je on odabrao da manevriše unutar nastalih političkih turbulencija.

Rekli ste da je ubijeno 1,013 srpskih civila, te istakli da izveštaj Dika Martija (Dicka Marty), izvestitelja Saveta Europe – koji govori i o trgovini organima — ne može biti ‘smatran za anti-albanski’. Vaše su izjave prouzrokovale bes javnosti, čak ste prilikom gostovanja na TV Klan Kosova imali zaštitu policije. Čini se da kosovsko društvo nije spremno da prihvati kako su počinjeni brojni zločini protiv Srba i ostalih ne-Albanaca, zločini usled kojih je polovina od 200 hiljada Srba koji su do juna 1999. bili na Kosovu napustila svoje domove?

Kosovsko društvo ne treba poricati da su tokom – a osobito nakon okončanja rata na Kosovu – pojedinci frustrirani zbog strašnih zločina srpskih snaga, te pripadnici OVK-a, čak i visokorangirani, bili upleteni u ubistva civila razne etničke, a i političke pripadnosti. Na ova ubistva reagovale su mnoge prestižne organizacije za ljudska prava, koje su prethodno izveštavale o gaženju ljudskih prava kosovskih Albanaca od strane srpskih vlasti — ubistvima 8,645 nedužnih albanskih civila, silovanjima hiljada žena, proterivanju gotovo jednog miliona Albanaca, paljenju i uništenju gotovo stotinu hiljada kuća, i tako dalje.

U izveštaju Dika Martijaa nema nikakve težnje izjednačavanja zločina državne mašinerije Srbije nad kosovskim Albancima sa zločinima određenih pripadnika OVK-a nad civilima srpske i drugih etničkih ili političkih pripadnosti. Na kraju krajeva, ovi se zločini čak ne mogu ni upoređivati. Očigledan cilj ovog izveštaja je bio da se ovi zločini ne prećute. Dakle, ne. Izveštaj Dika Martija ne treba smatrati protivalbanskim. To je prosto dokument koji izveštava o zločinima.

Šta su najveće prepreke u suočavanju kosovskog društva s prošlošću i kako bi trebalo pristupiti tom problemu — Vi, primera radi, pokušavate uspostaviti i muzej koji bi se bavio tom temom?

Albanci i Srbi pamte samo zločine suprotne strane. Najbitnije tačke istorije Kosova pod srpskom vladavinom – u vremenskom razdoblju od 1912. do 1999. – zločini su srpske strane počinjeni nad Albancima, te organizovani od strane redovne milicije i vojske, kao i zločini Albanaca nad Srbima, koji uglavnom nisu bili organizovani.

Tačno je da sam se u toku prethodne godine zalagao za osnivanje Muzeja ratnih zločina na Kosovu od 1998. do 1999. Ciljevi tog muzeja bili bi spomen žrtava kosovskog rata, bez obzira na nacionalnost, jezik, veru, rod, političku svrstanost, i tako dalje, kao i odavanje priznanja porodicama žrtava rata na Kosovu. Potom, da služi kao deo kolektivnog pamćenja, da narednim pokoljenjima služi kao obrazovna i informativna ustanova, ali da i novinarima, diplomatama, političarima, naučnim istraživačima, i turistima posluži takođe i kao izvor informacija. Planiram da do kraja godine dovršim predstavljanje masakara koji su se događali tokom rata na Kosovu.

Često se tvrdi da su danas vodeći političari na Kosovu, a nekadašnji zapovednici OVK-a ucenjeni time što se njihova imena spominju u vezi s ratnim zločinima. To je, navodno, razlog zbog čega poslušno izvršavaju želje zapadnih sila — a zauzvrat im Zapad omogućava slobodu te toleriše korupciju i zloupotrebu kosovskih institucija. Kako biste ovo komentarisali?

Dovoljno govori to što su, odmah nakon moga intervjua, zastupnici političkih partija koje već dve decenije vladaju Kosovom — a koji se kriju pod krinkom novinara i analitičara – izjavili da se trebaju amnestirati zločini iz 1998 i 1999. Dakle, ‘političari’ o kojima vi govorite bi, radi vlastitog spasenja, da oproste zločine koje smo pretrpeli od strane Miloševićeve Srbije. Stoga narod Kosova u celini, a pogotovu porodice žrtava — ubijenih, nestalih, silovanih, uhapšenih, i tako redom — čijom se sudbinom igrala politika tako što je iskrivljena moja izjava, ne bi ni na koji način trebalo da prihvati amnestiju, i ne treba da bude plen ovih koji već dvadeset godina zloupotrebljavaju njihove patnje i pravednu borbu OVK-a.

Međunarodna zajednica bi nam trebala pomoći da oslobodimo Kosovo po drugi put, ovoga puta od političara koje je iznedrio rat, i koji do, koliko juče, nisu imali prebijene pare u džepu, a danas su milioneri, jer im je putem kriminalnih metoda dopalo kandža i ono malih privrednih grana preostalih na Kosovu. Ali, na žalost, izgleda da je jedan deo međunarodne zajednice sklopio ugovor s ovim kriminalizovanim političarima, jer ga je jedino zanimala politička stabilnost.

Ove su godine na Specijalnom sudu u Hagu podignute prve optužnice protiv članova OVK-a, iako je sadržaj tih optužnica još uvek tajan. Napisali ste da je osnivanje tog suda posledica nevoljnosti Kosova da samo procesuira zločine. Šta očekujete od rada Specijalnog suda?

Neki se, da bi branili sebe, trude da oslikaju Specijalni sud kao nasrtaj na rat Kosova za slobodu, ili na OVK kao organizaciju. Ovo je, najblaže rečeno, besmisleno. Mi treba da iskoristimo Specijalni sud da bi očistili Kosovo i OVK od kriminalaca, ali i za moralno udovoljavanje porodicama žrtava. Uvek sam imao neku vrstu suzdržanosti prema Specijalnom sudu, jer bi se mogao koristiti za ucenjivanje kosovskih ‘političara’, ali sam se od početka slagao s njegovim osnivanjem, pošto treba biti pravde za žrtve svih zajednica. Ovime se takođe šalje jasna poruka za ubuduće, da će u slučaju eventualnih oružanih sukoba — nadajmo se i radimo na tome da ih nikada ne bude — svi koji budu vršili zločine nad civilnim stanovništvom biti kažnjeni.

Istrage i tužbe nisu namenjene OVK, već pojedincima. OVK nije bila zločinačka organizacija, ali su, nažalost, pojedinci iz njenih redova, čak i čelnici, bili upleteni u zločine. Kao što kaže i američki tužilac, Klint Vilijamson (Clint Williamson), ove individue su zloupotrebile oružje i infrastrukturu OVK-a da bi izvršili nedela. Činjenica da su visoki službeni predstavaici OVK-a bili upleteni u zločine ne čini sve pripadnike OVK-a kriminalcima, kao što činjenica da su kosovski političari korumpirani ne čini celi narod Kosova korumpiranim. Pripadnici OVK-a se trebaju ograditi od pojedinaca koji su bili upleteni u zločine.

Tjednik Novosti
 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.