Izvor: RTK2 (tekst je izvorno preuzet i nije lektorisan)
Kosovski Srbi danas, na sedmu godišnjicu od proglašenja nezavisnosti Kosova, dele sudbinu celog kosovskog društva, a to su siromaštvo i nezaposlenost.
Jedan od predstavnika Srba u kosovskim institucijama 2008. godine, kada je proglašena nezavisnost Kosova, bio je i sadašnji poslanik u Skupštiini Kosova, Nenad Rašić. On u izjavi za program na srpskom jeziku Radio Kosova 2 kaže da su Srbi tada pokušavali da nađu kompromisno rešenje.
“Naši poslanici tada nisu učestvovali u radu Skupštine. Mi smo insistirali na kompromisu kako bi naše učešće u kosovskim institucijama bilo dinamičnije i oraganizovanije. Nakon ceremonije jedno mesec i po, dva, naše učešće je bilo pod znakom pitanja. Shvatili smo da moramo da nastavimo da radimo u institucijama, jer da nismo uzeli učešće ne bi mogli ni da odlučujemo o našim životima", kaže Rašić.
Bivši član Predsedništva Skupštine Kosova, Petar Miletić ocenjuje da za Srbe 17. februar 2008. godine nije bio lep dan.
“Među srpskom zajednicom je postojala zebnja da to može da donose pogoršanju položaja srpske zajednice na Kosovu”, kaže Miletić. On ističe i da sada srpska zajednica, sedam godina od proglašenja nezavisnosti Kosova, deli sudbinu celog kosovskog društva, a to je siromaštvo i nezaposlenost.
“Moram reći da je danas bezbednost bolja, nego što je bila. To je veoma bitna stvar jer se Srbi svake godine sve slobodnije kreću Kosovom i slobodnije mogu da žive. Ono što i dalje jeste problem su prilično zatvorene i ponekad neprijateljski raspoložene institucije, kojima Srbi treba da pristupe – to su policija, sud, neke od opština, Vlada… teži pristup tim institucijama imaju Srbi. Ipak mislim da to može da se prevaziđe, a ono što je teže da se prevaziđe je to teško socijalno i ekonomsko stanje.”
I poslanik u Skupštini Kosova Nenad Rašić smatra da sloboda kretanja više ne predstavlja problem za srpsku zajednicu na Kosovu. On međutim, ocenjuje da su odnosi Srba i Albanaca pogoršali.
"Odnosi Srba i Albanaca bi bili mnogo bolji da ne postoje avanture pojedinaca koje mogu da ugroze ceo sistem međusobne međuetničke komunikacije. Ima još puno posla pred nama, ima još puno da se radi samo ukoliko budemo svesni da sve moramo da uradimo sami.”
S druge srane, bivša poslanica u Skupštini Kosova Rada Trajković smatra da se sada Srbi plaše Briselskog sporazuma, jer kako kaže, ukoliko Beograd prestane da finasira određene institucije, srpska zajednica na Kosovu može da izgubi egzistenciju.
“Na kraju će im sudbina biti identična sa Albanicma koji, kroz institucije Kosova, nisu mogli da obezbede sigurnost i opstanak”, kaže Rada Trajković. Ona napominje i da se Kosovo, i sedam godina od proglašenja nezavisnosti, nalazi u institucionalnom problemu.
“Suštinski je pokazano da nezavisnost Kosova nije zadovoljila potrebe stanovništva sa ovog područja. To se pre svega vidi po Albancima, koji kroz rešavanje teritorijalnog pitanja nisu sredili životna pitanja i svoju egzistenciju. Od početka se pitanje Kosova postavilo pogrešno, rešavalo se kao teritorijalno pitanje, a trebalo je da se postavlja kao pitanje opstanka i organizacije života ljudi.”
Petar Miletić smatra da institucije Koosva nisu dovoljno učinile u proteklih sedam godina. Miletić kaže da je u Skupštini Kosova doneto puno dobrih zakona, ali da je izostala njihova implementacija.
“Ono što je hroničan problem kosovskog društva jeste neimplementacija sopstvenih zakona, ali i nekih sporazuma koji su u međuvremenu postignuti. Da sam ja neko ko vodi Kosovo, ja bih insistirao da se ti zakoni, koji su doneti u Skupštini, moraju implemetirati, ne samo zbog Srba, već zbog celog kosovskog društva.”
Petar Miletić ističe i da je podrška zvaničnog Beograda Srbima u kosovskim institucijama dobra, ali naglašava da nije dobro to šsto su predstavnici Srba na Kosovu potpuno inferiorni.
“Oni nemaju svoje ideje, svoj način rada, niti svoj pristup rešavanja problema na Kosovu. Oni samo čekaju da iz Beograda stigne naređenje i meni se to ne dopada,” kaže Miletić.
A Rada Trajković kaže da su u poslednjih sedam godina u kosovskim institucijama bili Srbi koje su podržavali Albanci, a sada imamo one koje podržava Beograd. Ona ocenjuje da su i jedni i drugi samo pokušavali da nametnu rešenje.
“Beograd sada isto, preko "Srpske liste" nama nameće rešenje. Ja mislim da je nama potrebna neka nova organizacija Srba, koji bi ispunjavali potrebe stanovništva koji su ostali ovde,” zaključuje Rada Trajković.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
