Kosovski lideri u Prizrenu obeležili 145. godišnjicu Prizrenske lige: Veza je živa

„Veza je živa“, poručio je kosovski ministar za kulturu i sport Hajrula Čeku danas u Prizrenu na 145. godišnjicu Prizrenske lige. Kosovski ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svećlja se pohvalio istoimenim logoom.

Ova rečenica je precizno opisala upravo ono kako su u Prizrenu obeležili dan na koji je pre skoro vek i po osnovana „najznačajnija panalbanska skupština“, kako ju je opisao kosovski ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svećlja.

Svećlja: Liga artikulisala borbu protiv rasparčavanja naših zemalja

„Ova skupština je artikulisala brige Albanaca okupljenih iz svih naših zemalja i ponovila odlučnost protiv rasparčavanja albanskih zemalja. U slavnoj istoriji našeg naroda, Prizrenska liga ostaje najupečatljivija i po organizaciji i po nameni“, naglasio je Svećlja.

Objasnio je da, kao i svake godine, i danas se kosovsko, odnosno albansko rukovodstvo, 145 godina kasnije okupilo u u ovom gradu da se:

„Setimo istorijskog značaja Lige, velike žrtve između generacija naših aktivista i našeg naroda za slobodu i oslobođenje, protiv invazije i rasparčavanja“.

Poručio je da će Albanci zauvek pamtiti Prizrensku ligu, kao najjasniji putokaz njegovih vođa u „svakodnevnim obavezama“ prema albanskom narodu.

Kurti: Borba protiv panslovenske i proruske države

Obavezu da danas bude u Prizrenu imao je i kosovski premijer Aljbin Kurti, koji je danima pod snažnim međunarodnim pritiskom što se oglušuje o pozive svojih najjačih saveznika da popusti u upravljanju najnovijom krizom na Severu, za koju je označen kao neko ko ju je pokrenuo krajem maja.

Naglasio je da je u Prizren danas došao da i lično: „Kao premijer Vlade Republike Kosovo, obeležim političke korene vlasti Albanaca i da ojačam veze vlade sa političkom filozofijom Prizrenske albanske lige“.

Naglašavajući takođe da se Albanci neprekidno vraćaju „telom i duhom“ Prizrenskoj Ligi, to čine da bi obnovili svoje političke veze između sebe i drugih.

U svom govoru o davnoj istoriji i danas je govorio ponovo o onome što vidi kao problematičnost ruske uloge – tada ruskog carstva, čak i uz činjenicu da je ta zemlja tada pobedila Otomansko carstvo.

„Pre vek i po, Evropa se suočila sa novom fazom onoga što je nazvano Istočna kriza, koja je uglavnom uključivala ratove i rivalstva između Otomanskog carstva i velikih evropskih sila. Među njima je, kao i danas, posebno problematično bilo Rusko carstvo, koje je, nakon što je uspelo da vojno porazi Osmansko carstvo, 1878. godine nametnulo Sanstefanski ugovor kojim su na Balkanu predviđene velike panslovenske i proruske države. Uznemireni ovim velikim razmerama direktnog ruskog uticaja na poluostrvu, Britanija, Nemačka, Austrougarska, Francuska i Italija organizovale su diplomatski kongres u Berlinu, gde će zajedno sa Rusima i Osmanlijama revidirati svoj ugovor“, objašnjavao je Kurti.

Naglasio je da je Prizrenska Liga formirana upravo u susret Berlinskom kongresu sa okupljanjem 300 albanskih delegata iz, kako je kazao „čitave Albanije“ – „bez obzira na region ili religiju“, koji su imali nameru da iskažu svoju političku volju za međunarodnu arenu.

„Od tog dana postepeno su organizovani u političku organizaciju poznatu kao Albanska liga, koja je takođe formirala svoje komisije za unutrašnje i spoljne poslove, kao i za finansije, pre nego što je napravila i svoje naoružane trupe, do tela izvršne vlasti. Tokom naredne četiri godine, Albanska liga je bila veoma aktivna, s jedne strane – u zaštiti albanskih teritorija od njihovog zaposedanje i okupacije od strane balkanskih država, kao i sa druge strane – u zalaganju za unapređenje prava i političke pozicije Albanaca u Osmanskom carstvu“, kazao je Kurti u govoru.

Istakao je da su Albanci i naredne tri decenije nastavili da bore za iste ciljeve – do 1912. godine kada proglašavaju, kako kaže, Albansku državu.

„Tako je 10. jun, u istom registru važnih datuma kao 28. novembar i 17. februar“, naveo je, dodajući da se zato Prizrenska liga smatra početkom strukturiranog političkog puta Albanaca, koji traje i danas“.

„Zato svakog 10. juna dolazimo u Prizren da se setimo naše Lige sa mesta gde je začeta i potom zaživela, da se proširimo na ceo albanski prostor i dalje u vremenu do danas“, kazao je na kraju govora Aljbin Kurti.

Osvrnuo se i na prisustvo rukovodstva iz Albanije i drugih zemalja.

„Svojim istorijskim i političkim značajem, Prizrenska liga nas je danas ovde ujedinila kao šefove institucija, kao što je Liga ujedinila Albance i njihovo rukovodstvo tada, upravo ovde. Ostajući povezani jedni sa drugima i održavajući naše veze sa političkim idealima Albanske lige u Prizrenu, održavamo zdravu političku tradiciju našeg svakodnevnog angažovanja, da unapredimo naše političke interese uvek kao evropska nacija. Samo vezani zajedno i verno oko Lige, kao načina razmišljanja i političke svesti, možemo napredovati na našem putu ka političkom jačanju naših država, zajedno sa našim evropskim i američkim saveznicima i strateškim partnerima“. (Kurti)

Begaj: Prizrenska Liga stvorila albansku naciju

U Prizrenu je bio i predsednik Albanije Bajram Begaj.

Begaj potvrđuje da je Prizrenska Liga „stvorila albansku naciju“ i suprotstavila se „rasparčavanju albanskih teritorija“.

Oni koji su stvorili Ligu bili su „patriote i vizionari“ – ujedinjeni da stvore „panalbanski otpor ugnjetavanju i vladavini“.

„Istorija našeg drevnog naroda je bogata trenucima koji nas ispunjavaju ponosom na ono što smo mi Albanci i na vrednosti koje zastupamo. Prizrenska albanska liga je jedan od izuzetnih događaja, gde su se vizionarske patriote ujedinile da stvore panalbanski otpor, protiv ugnjetavanja i vladavine nad albanskim etničkim zemljama. Upravo je ovaj sporazum osmislio stvaranje slobodne i nezavisne albanske države“, rekao je on.

„Imamo sreću da su naši preci, pored jezika i kulture, nasledili i stara prijateljstva i pouzdane strateške partnere, na koje uvek možemo i treba da se oslonimo. Nije sve bilo lako, ali budućnost našeg naroda biće sve uspešnija, ako se borimo protiv podela među sobom, ako zadržimo svoju moralnu vertikalu, ako ne zaboravimo prošlost, ako prenesemo mladoj generaciji vrednosti patriotizma i prijateljstva, vrednosti mira i jedinstva“, istakao je Bajram Begaj.

Osmani: Sprečeno da nas susedi rasparčaju

Vjosa Osmani je kazala da Prizrenska Liga simbolizuje približavanje Albanaca „velikom cilju nacionalne slobode“.

Ona je ujedinila i artikulisala albanske zahteve, od „opasnosti rasparčavanja albanske zemlje od suseda“, kazala je.

„Upravo na ovaj datum, 10. juna 1878. godine, okupili su se albanski rodoljubi sa sve četiri strane i demonstrirali visoku nacionalnu svest, odbijajući da ostanu pod okupacijom, niti da postanu plen proždiranja susednih država“, rekla je Osmani.

Pohvaljujući Albance, naglasila je da se oni nisu samo borili za nezavisnu državu, već da su bili orijentisani ka, kako tvrdi, visokim zapadnim civilizacijskim vrednostima.

Šta je Prizrenska liga

Prema albanskom tumačenju istorije, 10. juna 1878. počela je sa radom Generalna skupština albanske Prizrenske lige, na kojoj se „podigao glas protiv podele albanskih zemalja“, sve dok na glavnom sastanku nije odlučeno da se stvori „organizacija političkog i vojnog karaktera, sa sedištem u Prizrenu i relevantnim filijalama u različitim albanskim pokrajinama“.

Tako je, prema albanskim istoričarima, nastao „Zavet“ (itifak), koji je kasnije nazvan „Albanska liga“ ili „Prizrenska liga“.

„Političko-vojna organizacija Prizrenske lige u ratu koji je trajao postala je državni organ sa svojom upravom, vojskom, resorima i teritorijom, te stoga uživa status značajnog događaja u istoriji borbe albanskog naroda za nacionalnu slobodu i nezavisnost“, pisala je prošle godine Koha.

U širem istorijskom tumačenju, pre svega na srpskoj strani, uvreženo je tumačenje da se Prizrenska liga smatra začetkom ideja o Velikoj, ili kako je Albanci nazivaju, etničkoj Albaniji čiju su nezavisnost proglasili u Valoni 1912.

Osnovana je neposredno nakon završetka Rusko-turskog rata (1877—1878) između Rusije, Srbije i Crne Gore protiv Osmanskog Carstva, sa ciljem da spreči pripajanje oblasti na kojima je bilo nastanjeno muslimansko ili albansko stanovništvo da pripadnu ovim državama.

Na primer, Prizrenska liga se tada suprotstavila odlukama Berlinskog kongresa da preda Gusinje i Plav Kneževini Crnoj Gori, nakon čega je i došlo do oružanih sukoba sa Crnogorcima, dok su Srbiji predata četiri okruga (Niš, Pirot, Leskovac i Vranje) u kojima je do tada živeo veći broj Albanaca.

Međutim, izvorno Prizrenska liga nije osnovana kao organizacija koja se borila za nezavisnost albanskih teritorija, ukazuje istoričar Petar Ristanović.

„Oni su na početku bili osmanski lojalisti. Želeli su stvaranje velikog albanskog vilajeta, kojim bi Albancima bila garantovana neka prava koja su u praksi imali. Na primer – oko odlaska/ne odlaska u vojsku, poreza, itd. Iz Istanbula su u početku podržavali Prizrensku Ligu kao ‘oruđe’, jer su imali zajedničkog protivnika – Srbe i njihovo širenje. Odnos se tek kasnije menja, i kvari. A stavovi vođa lige postepeno evoluiraju i kreću se ka zahtevu za nezavisnost 1912“, objasnio je za KoSSev.

Kako je Turska kapitulirala na Berlinskom kongresu, Prizrenska liga na Kosovu započinje oružane akcije i protiv Turske, koja sada pokušava da baš na Kosovu uspostavi, odnosno povrati, svoj poredak. Oružani ustanak Albanaca Turska privremeno guši prvo 1884, potom novi oko 1910, pre nego što Turska i na Kosovu bude kapitulirala u Balkanskim ratovima 1912.

Albanci kao godinu svoje nezavisnosti upravo uzimaju 1912. kada je grupa albanskih prvaka u Valoni 28. decembra proglasila nezavisnost teritorija pod tadašnjom osmanskom vlašću, obuhvativši četiri osmanska vilajeta (Skadarski, Kosovski, Bitoljski i Janjinski), a uoči Londonske mirovne konferencije, od koje su zatražili međunarodno priznanje, pozivajući se na pravo na samoopredeljenje.

To nije, međutim, bilo priznato Londonskim ugovorom o miru (potpisan 30. maja 1913). Znatan deo teritorije na koju su albanski prvaci imali pretenzije, Londonskim ugovorom podeljen je između država pobednica u ratu – Srbije, Grčke i Crne Gore.

Ugovorom je potvrđeno postojanje Kneževine Albanije kao međunarodnog protektorata, sa nemačkim plemićem Vilhelmom Vladom kao vladarom, u granicama sličnim današnjim. Potom, 29. jula iste godine na snažno insistiranje Italije i Austrougarske, u suštinski istim granicama današnje Republike Albanije stvorena je autonomna Albanija.