Teško je oteti se utisku da su kosovski Srbi ostavljeni u prostoru između zvaničnog Beograda, zvanične Prištine i njihovih igara moći koje nemaju mnogo veze sa svakodnevnim problemima ljudi koji žive na Kosovu. Ovo doprinosi tome da se osećaju napušteno, frustrirano i nepoverljivo prema obema vladama. Nedoslednost prilikom sprovođenja zakonskih akata i česti izostanak istih nije pokazatelj toga da Kosovo ima snažne institucije, da su srpske vlasti uključene u živote svojih građana u ovim institucijama, niti da je međunarodna zajednica odgovorna po ovom pitanju. Dok se srpske institucije na terenu povlače, kosovske institucije deluju nespremno i/ili nevoljno da preuzmu situaciju i obezbede fer ophođenje prema ljudima koji ostaju na prostoru Kosova – zaključak je izveštaja nevladine organizacije Aktiv – "Zona posebnih pasoša". Izveštaj, koji je izrađen u sklopu platforme za zastupanje "Empirica", bavi se pasošima za građane Republike Srbije sa trajnim prebivalištem na Kosovu i Metohiji, ali i procedurama izdavanja kosovskih pasoša za ove građane. Predstavljen je u četvrtak, u Centru građanske energije u Sevevernoj Mitrovici. Penelisti su bili – pravne savetnice Kancelarije ombudsmana Kosova, Miljana Šćekić i Merita Gara i ispred Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, istraživač Bojan Elek.
Diskriminacija i za srpske i za kosovske pasoše
| Izveštaj na srpskom, albanskom i engleskom pročitajte OVDE |
Državljani Srbije na Kosovu i Metohiji se suočavaju sa diskriminacijom po pitanju i srpskih i kosovskih pasoša. Dodatne procedure bezbednosnih provera, nepravilno tumačenje podzakonskih akata, njihovo selektivno primenjivanje – neke su od prepreka tokom njihovih pokušaja da promene prebivalište u sistemu Republike Srbije kako bi dobili pasoš koji podleže bezviznom režimu, odnosno dobiju kosovski pasoš. Uz to kosovske institucije ne priznaju pasoše Koordinacione uprave izmeštenih uprava MUP-a Srbije sa KiM-a, čiji su imaoci upravo državljani Srbije na Kosovu – ukazuje se u ovom izveštaju.
O nevaženju pasoša saznali iz medija
A da su pasoši Koordinacione uprave nevažeći za Prištinu, građani su, podseća se, saznali iz medija:
"Nije bilo odluke nadležnih institucija koja bi najavila, ili ponudila zakonski osnov za ovakav potez."
Ipak, "nije jasno kako kosovske institucije mogu da diskriminišu pasoše svojih građana koje su izdale druge države, tačnije, jedna država – Srbija", iako je prema kosovskom zakonu omogućeno da "kosovski državljani poseduju i državljanstava drugih država".
Pitanje nije regulisano Briselskim sporazumom, već "protokolom". Zvaničan Brisel nem
|
Odgovori Beograda i Prištine o nevažećim pasošima Koordinacione uprave "Ministarstvo za dijalog je saopštilo da čak EU smatra pasoše Koordinacione uprave nevažećim, zasnivajući ovakvu tvrdnju na pismu koje im je EK poslala 2010, gde se navodi da su kosovski stanovnici sa srpskim biometrijskim pasošima koje izdaje posebna koordinaciona uprava u Beogradu izuzeti od bezviznog režima koji važi za Srbiju." KP: Protokol važi od 2011. Као zvanični odgovor na zahtev NVO AKTIV, Policija Kosova navodi da je Protokol o slobodi kretanja između "Kosova i Srbije" na snazi od 27. novembra 2011., te da su, prema slovu ovog dokumenta, pasoši „koordinacione uprave“ nevažeći: "Važeća dokumenta su u skladu sa Protokolom o slobodi kretanja razmenjena između strana – primerci sa tehničkim specifikacijama dokumenata, a to su lične karte, vozačke dozvole i izvodi rođenih". "Štaviše, ni Ministarstvo za dijalog, ni Policija Kosova nisu bili u mogućnosti da pokažu dokument koji nazivaju Protokolom o slobodi kretanja. Takođe, ovakav dokument nije dostupan na veb-sajtovima vlada Kosova i Srbije" – stoji u izveštaju. Stefanović: Protokola nema Borko Stefanović, koji je vodio pregovore o slobodi kretanja i IBM-u 2011. godine, sa druge strane, dodaje se – objašnjava da ne postoji sporazum pod nazivom „Protokol o slobodi kretanja“ i dodaje da je protokol, u stvari, bio sastanak organizovan kao deo tehničke primene sporazuma o IBM-u. Ni u izveštajima nema pasoša Koordinacione uprave "Štaviše, ni u jednom od 11 izveštaja o primeni Briselskog sporazuma koje je Vlada Kosova podnosila Evropskoj službi za spoljne poslove od 2011. do dana današnjeg ne spominje se tvrdnja da se pasoši Koordinacione uprave ili bilo koji drugi pasoši smatraju nevažećim," dodaje se dalje: Kancelarija za KiM: Počeli smo pregovore sa EK da se bezvizni pasoš odnosi na sve pasoše "Sličan odgovor je dala Kancelarija za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije koja, takođe, tvrdi da pitanje pasoša Koordinacione uprave nikada nije bilo tema dogovora postignutih u Briselu. U zvaničnom odgovoru se, takođe, navodi da se ne postavlja pitanje toga da li EU ove pasoše smatra validnim: „ne samo da EU ne postavlja pitanje njihove (pasoša koordinacione uprave) validnosti, već smo počeli i pregovore sa Evropskom komisijom da se bezvizni režim odnosi na sve pasoše." Kancelarija za KiM da informiše građane o pregovorima sa EK A upravo se jedna od preporuka u izveštaju tiče ove poruke: "Kancelarija za Kosovo i Metohiju mora da informiše građane Srbije sa stalnim prebivalištem na Kosovu o naporima uloženim u proces pregovaranja sa Evropskom komisijom o bezviznom režimu za državljane Srbije sa stalnim prebivalištem na Kosovu." |
Ovo pitanje, sa druge strane, nije regulisano ni briselskim sporazumima. Priština se poziva na "protkol o slobodi kretanja":
"Očigledno je da su sporazumi postignuti u Briselu namerno labavi, ostavljajući previše prostora stranama i njihovoj političkoj volji da ih tumači i zloupotrebljava. Ukoliko, pored sporazuma, postoje protokoli koji dodatno pojašnjavaju obaveze strana, onda oni nisu transparentni i dostupni javnosti. Posledično, celom procesu fali inkluzivnost. Dok su građani ostavljeni u mraku s pitanjem o tome koje je tumačenje pravilno, zvanični Brisel, iako pozvan, ostao je nem po ovom pitanju."
Za pasoš uprava iz centralne Srbije: Brojne bezbednosne provere, nenajavljene posete, život na "čekanju"
A kada su u pitanju srpski pasoši za državljane koji imaju prebivalište u užoj Srbiji – "i ovde se državljani Srbije koji žive na Kosovu suočavaju sa diskriminacijom".
"Dok za državljane Srbije koji žive u bilo kom gradu uže Srbije promena stalnog prebivališta predstavlja rutinsku administrativnu proceduru, državljani Srbije koji žive na Kosovu, a na osnovu odluke Vlade Srbije, obavezni su da se podvrgavaju brojnim bezbednosnim proverama i da ispune određene kriterijume koji ne važe za druge državljane Srbije," dodaje se.
Suočeni sa procedurama koje implicitno određuju redovne i nenajavljene policijske provere kako bi se utvrdilo da li osoba zaista živi na adresi koja se navodi kao adresa novog prebivalište, lica sa Kosova imaju tri opcije:
"Napuštanje Kosova na određeni vremenski period (ovo odsustvo može da bude u trajanju od nekoliko meseci) i preseljenje na novu adresu, što podrazumeva da osoba mora na čekanje da stavi svoje obrazovanje i posao; ili da zatraže kosovsko državljanstvo."
Kršenje zakona o borbi protiv diskriminacije
"Podrazumeva se da je ovo jasno kršenje člana 16 Zakona o borbi protiv diskriminacije koji zabranjuje diskriminaciju u pružanju javnih usluga, na primer, u slučaju da pravni (u ovom slučaju država) ili privatni entitet odbije da pruži uslugu na osnovu ličnih karakteristika pojedinca ili grupe osoba, ili ako navedeni entitet, kako bi obezbedio uslugu o kojoj je reč, zahteva ispunjavanje nekog uslova koji se ne zahteva od drugih pojedinaca ili grupe ljudi, ili ako navedeni entitet neopravdano daje prednost drugom pojedincu ili drugoj grupi osoba kada je reč o pružanju usluga."
|
Kako pasoši izdati 2009. ističu 2019., građani će "najverovatnije birati između izmeštanja svog stalnog prebivališta u neke gradove u Srbiji kako bi dobili srpski pasoš (koji izdaje srpska PU građanima Srbije sa prebivalištem u centralnoj Srbiji, koji su oslobođeni viza od 2007. i važe svuda u svetu, uključujući Kosovo, ili će, pak, uzeti kosovsko državljanstvo kako bi dobili kosovski pasoš (sa obavezom izdavanja viza i njihova validnost je promenljiva od države do države)" – dodaje se. |
Prema ovom izveštaju, između 16.08.2007. i 03.06.2016. Koordinaciona uprava je izdala 76.807 pasoša, dok broj pasoša izdatih pre 2009. nije poznat.
Srbi sa KiM-a nemaju ista prava kao drugi građani Srbije
”Kada imate jednu grupu građana koja je diskriminisana, samo na osnovu toga gde živi, gde joj je prebivalište, vi nemate ista prava kao drugi građani, konkretno građani Srbije," objašnjava istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, Bojan Elek, prenosi RTK2.
U Ustavu Srbije sloboda kretanja zagarantovana, ali…
|
Na predstavljanju izveštaja iznet je i podatak da, od ukupnog broja anketiranih ispitanika u januaru ove godine, 22% građana Kosova poseduje pasoš gradova centralne Srbije. To je zabrinjavajuće s obzirom na to da sve više građana menja mesto prebivališta zarad posedovanja bezviznih pasoša, što za posledicu povećava statistiku iseljavanja sa severa Kosova, navode iz NVO Aktiv. To nadalje, ističe Elek – stvara ogroman prostor za korupciju, jer se za fiktivno prijavljivanje boravišta ponekada nadležni podmićuju. |
"Kada imate ovakvu situaciju, vi podstičete te građane da pronađu način da ostvare svoja prava. Jedan problem stvara drugi – onda građani menjaju mesto prebivališta, prebacuju se u centralnu Srbiju, a da bi se to zaustavilo, uvodi se zabrana promene prebivališta u Srbiji, gde policija proverava da li ste zaista na toj adresi – koji su razlozi? – što ne rade nikom drugom. U Ustavu Srbije sloboda kretanja je zagarantovana, to je osnovno pravo," dodaje.
Dvostrana diskriminacija
Miljana Šćekić iz Kancelarije Ombudsmana na Kosovu kazala je da su građani sa Severa Kosova više diskriminisani u odnosu na ostale, jer diskriminacija dolazi od dve strane.
"Srbije – koja ograničava mogućnost promene prebivališta svojih građana sa teritorije Kosova u neke od gradova centralne Srbije radi dobijanja bezviznog srpskog pasoša i Kosova, ali i Evropske Unije – kao treće strane, jer su svi u regionu dobili viznu liberalizaciju sem Kosova," kazala je.
Za Sever situacija "komplikovanija"
Kada su u pitanju građani sa Severa Kosova i dobijanje kosovskih dokumenata, činjenica je, kaže – da je na Severu "situacija nešto komplikovanija".
"Kažu da je mnogo lakše izvaditi dokumentaciju u Prištini, ili u nekim drugim mestima, nego u Mitrovici, gde se traži više dokumentacije, nego u drugim centrima. Ako znamo da oko 30.000 ima dokumenta, a znamo da je broj stanovnika mnogo veći, jasno je da veliki broj ljudi nema kosovska dokumenta, njima je onemogućeno da dobiju kosovske pasoše i tu dolazi do jaza između prava i realnosti, a čini mi se da je uzrok politika," kazala je, prenosi RTK2.
Preporuke
Na kraju izveštaja iznesene su i preporuke:
"Kosovske institucije moraju da ponude jasno objašnjenje zakonske osnove za zabranu korišćenja pasoša koje izdaje Srbija, zajedno sa razjašnjenjem o pravima kosovskih državljana koji imaju više od jednog državljanstva."
"Srbija mora da obezbedi ravnopravan tretman svih građana i da ukine sve administrativne procedure koje se specifično odnose na njene građane sa prebivalištem na Kosovu."
"Kao posrednik u procesu pregovora u Briselu, EU mora da preuzme odgovornost i da se pozabavi kršenjem prava građana koje proističe iz samih razgovora."
"Organizacije civilnog društva bi trebalo da podignu svest o važnosti ovih pitanja kod međunarodnih aktera i da edukuju i ohrabre građane da zahtevaju svoja prava, te da o eventualnim kršenjima obaveštavaju Instituciju Ombudsmana Kosova i Srbije."
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
