„Meja, žalosna livada bola koji nikad ne vene“, ovim se rečima Vjosa Osmani prisetila današnjeg dana, koji Albanci obeležavaju kao najveću tragediju ’99.
Na Kosovu se danas obeležava Dan nestalih osoba uz godišnjicu zločina počinjenog u selu Meja u blizini Đakovice 1999.
Zločin koji se desio 27. aprila u selu Meja u kosovskoj javnosti se pamti kao „najmasovnije pogubljenje i najveći masakr u ratu na Kosovu tokom 1998-1999″.
Prema dostupnim dokumentima, a koje je sakupio Fond za humanitarno pravo, ubijeno je 376 ljudi.
Srpske snage su tada opkolile Lošu Reku (Rekën e Keqe) i dolinu Caragoja (Ligun e Carragojëj) u okolini Đakovice, a stradali su muškarci u grupama od 15 do 60 godina iz 15 sela u okrugu Đakovice, kao odmazda za prethodno ubistvo grupe srpskih policajaca, navode iz FHP.
Prema presudama Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u slučajevima protiv srpskih vojnih i policijskih zvaničnika, napadi na sela bili su deo vojne operacije zvane „Reka“, u kojoj su pripadnici Vojske Jugoslavije, srpske policije i paravojne jedinice ubile najmanje 377 civila, od kojih je 36 bilo mlađe od 18 godina. Hiljade je proterano u Albaniju, koji su se u rekordno kratkom vremenu vratili na Kosovo nakon ulaska međunarodnih civilnih i vojnih snaga.
„Meja je mesto naše istine, to je tužna priča o 376 zverski pocepanih ljudskih sudbina, to je Srebrenica Kosova. Danas smo zajedno sa članovima porodice podelili veliku bol koja je bol celog Kosova. Kosovo nikada neće odustati od istine i pravde! Slava svima palim za slobodu!“, poručila je kosovska predsednica.
Ona je u društvu premijera u Prištini – Aljbina Kurtija, prisustvovala komemoraciji u Meji, uz potpredsednicu kosovske skupštine i sama preživele zločin u Podujevu, kada joj je ubijena porodica a ona sama bila teško ranjena – Sandru Bogujevci.
Aljbin Kurti se opredelio za uživo prenos sa ove komemoracije
Prema Fondu za humanitarno pravo Srbije i Fondu za humanitarno pravo Kosova, koji su razvili bazu podataka u vezi sa ratnim dešavanjima – od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. ukupno je 13.535 osoba ubijeno ili nestalo tokom i u kontekstu oružanog sukoba na Kosovu.
Žrtve su 10.812 Albanaca, 2.197 Srba i 526 žrtava romske, bošnjačke, crnogorske i drugih zajednica.
Od završetka rata, na zahtev članova porodica, u Međunarodnom komitetu Crvenog krsta i Komisiji kosovske vlade za nestale osobe, identifikovano je 6.057 slučajeva nestalih osoba kao posledica rata na Kosovu, naveli su u nedavnom izveštaju FHP.
Sudbina većine njih već je otkrivena, ali se za više od 1600 osoba još uvek ne zna ništa.
Prema jučerašnjim navodima YIHR-a, na spisku nestalih je 1.615 osoba.
Sa druge strane, Stejt department je u nedavno objavljenom izveštaju o ljudskim pravima za prošlu godinu, pozivajući se na izveštaj komisije kosovske vlade za nestala lica, naveo da je broj nestalih 1.616.
Dan nestalih na Kosovu: „Glavni zahtev je bio i ostaje razjašnjenje sudbine nestalih osoba“
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
