Izvor: RTK (Tekst je izvorno preveden sa albanskog, sinoćno izdanje)
Nora Visoka Veler (Leonora Visoka Weller, prim.red.), pravnik i istraživač Univerziteta u Kembridžu, rekla je za „RTK Prime” da kosovske institucije treba da upravljaju imovinom srpskih manastira i crkava.
Govoreći o odluci Ustavnog suda o imovini manastira Dečani, ona je rekla da je ta odluka trebalo da bude sprovedena ranije. Prema njenim rečima, Kosovo mora da dokaže da je država koja primenjuje svoje pravo.
Međutim, Veler kaže da problem postoji u upravljanju ovim zemljištem u budućnosti.
„Ono što sada treba da se uradi je da se razgovara o upravljanju ovim zemljištem, šta će se raditi na tom zemljištu. Jer crkva i sada na zemljištu koje poseduje, proizvodi vino, proizvodi razne stvari, ali niko ne zna koliko, koliko i šta se tu radi, jer je crkva potpuno zatvorena“, izjavila je ona.
Prema rečima Velerove, sada bi trebalo uspostaviti otvorenu komunikaciju između crkve i lokalnih i centralnih vlasti Kosova.
„Vrata se više ne mogu držati zatvorenim i nema potrebe da se komunicira preko različitih ambasada. Sada nije moguće imati takvu komunikaciju da bi se videlo kako će se upravljati zemljištem“, naglasila je Nora Visoka Veler.
Govoreći o objektu koji je izgrađen na imanju Prištinskog univerziteta, Nora Veler je ponovila da se taj objekat ne može nazvati crkvom, jer je izgrađen na nasilan i nezakonit način i ne smatra se objektom koji ima bilo kakvu vrednost, već simbolom metoda nakon Miloševićevog režima da se zauzme što više teritorije.
„To nije crkva, to je objekat koji predstavlja nasilje 90-ih, više od toga. Naravno, u SPC mogu da tvrde da je crkva, ali šta ova crkva može da predstavlja? Da li se tu desilo nešto istorijski važno? Jedina činjenica koja se desila je da je izgrađena u vreme kada je postojao nasilni režim iz Srbije“, naglasila je ona u „RTK Prime“.
Veler je, između ostalog, kazala da cilj Srpske Pravoslavne Crkve nije samo zaštita objekata, već stvaranje srpskog identiteta u svim zemljama u kojima postoje srpske pravoslavne crkve.
Veler je dalje rekla da je glavni problem to što su ove srpske crkve na Kosovu zaštićene od strane Uneska kao teritorije Srbije, jer Unesko ne priznaje Kosovo i tretira te objekte kao da su oni na teritoriji Srbije.
„Jedan od najvećih promašaja Kosova poslednjih godina je pasivnost prema pitanju članstva u Unesku. Zaista ne razumem zašto poslednjih godina ništa nije urađeno u vezi sa Uneskom“, rekla je ona.
Veler je govorila i o uništavanju kosovskog nasleđa tokom rata, pri čemu je podsetila na to da su uništeni verski predmeti, artefakti i persijska literatura. Ona je naglasila da Kosovo nije uradilo mnogo na dokumentovanju uništavanja kulturnog nasleđa tokom rata.
„Došlo je do sistematskog uništavanja svake istorije osim srpske. A to najbolje dokumentuju dva američka istraživača koji su takođe bili svedoci protiv – na suđenju Miloševiću. A tu je i dokumentacija Kosova“, rekla je Veler, koja je istakla da je dokumentovanje uništavanja kulturnog nasleđa veoma važno nacionalno pitanje.
Ona je, između ostalog, govorila i o svojoj studiji o „zaostavštini zverstva“, koja se odnosi na tragične ratne događaje, kao što su masovna groblja i mesta na kojima se otkrivaju ostaci masakriranih tokom rata na Kosovu.
Govoreći o masovnim grobljima u Srbiji, istraživačica je rekla da u Batajnici možda još ima ostataka masakriranih na Kosovu.
Povodom izjava da će Kosovo podneti tužbu za genocid protiv Srbije, ona je rekla da Kosovo treba da se nauči diskretnom metodu, da ne donosi brze zaključke i da ih ne objavljuje.
„Stalno pričamo šta ćemo, kako ćemo, kako ćemo tužiti Srbiju, s druge strane, Srbija dolazi prva u Savet Bezbednosti UN i tuži nas ili osužuje za slučajeve koji nismo uradili“, naglasila je Nora Visoka Veler.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
