Kurti u Londonu uzvratio Brnabić na spominjanje Kosova i Metohije: Moja zemlja se zove Republika Kosova

Kosovski premijer Aljbin Kurti, zamerio je srpskoj premijerki Ani Brnabić na spominjanju termina „Kosovo i Metohija“ na današnjem Investicionom samitu za Zapadni Balkan u Londonu. 

U cilju da se istaknu potencijalne investicione i poslovne mogućnosti u regionu Zapadnog Balkana i da promoviše regionalni i prekogranični projekti, u Londonu je danas održan šesti Investicioni samit Zapadnog Balkana 2024 – Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

Prisustvovala je ovom samitu i predsednica EBRD, Odil Reno Baso, kao i evropski predstavnici, a sa Balkana su u London otputovali i premijeri sa Zapadnog Balkana:

Ana Brnabić premijerka Srbije, kosovski premijer, Aljbin Kurti, Milojko Spajić predsednik vlade Crne Gore i Talat Džaferi, premijer Severne Makedonije. Borjana Krišto predsednica saveta ministara BiH i albanski premijer, Edi Rama na Samit su se uključili video prenosom.

Prva se na ovom samitu obratila predsednica Vlade Srbije, a potom i kosovski premijer.

Oboje su u većem delu svojih govora, pričali o ekonomskim razvojima na teritorijama koje  predstavljaju.

Brnabić je isticala rast Srbije u tom smislu, a Kurti se hvalio uspesima posebno u smislu bezbednosti, odnosno reda, zakona i borbe protiv korupcije.

I Brnabić i Kurti smatraju da su teritorije koje predstavljaju – najbolja mesta za investitore.

„Srbija je zemlja koja se u potpunosti promenila u poslednjih 10 ili 12 godina u smislu ekonomskog razvoja. Plan rasta do 2027. koji je Vlada predstavila zajedno sa predsednikom Vučićem i pozvala investitore je sledeći – naš BDP će biti skoro 100 milijardi evra do 2027. Imamo izvanrednu radnu snagu, ulažemo u obrazovanje više nego ikada, ulazemo u infrastrukturu. Novi izveštaj Fajnenšel Tajmsa pokazuje da je šest lokalnih samouprava iz Srbije među prvih 10 koje se preporučuju kao najbolja mesta za ulaganje u 2024. godini i da je njena država pravo mesto za ulaganje u oblastima nauke, biotehnologije i informacionih tehnologija“, kazala je srpska premijerka.

U sličnom tonu govorio je i Kurti.

„Kosovo predvodi na Zapadnom Balkanu u pogledu projekata u periodu 2024-2025. Takođe, imamo napredak u pogledu zakona i reda i napredak u političkim i građanskim pravima i izbornoj demokratiji. Ovo pozicionira Kosovo u povoljnu situaciju na globalnoj mapi. Imamo radnu snagu, prosečna starost Kosova je 31 godina. Imamo otvorenu tržišnu ekonomiju koja stvara dobro okruženje za poslovanje. Dobro smo pozicionirani za tehnološke investicije, od 23 evropske zemlje, Kosovo je na 11. mestu, ostavljajući iza sebe zemlje kandidate za članstvo u EU. U ove tri godine povećali smo i izvoz i direktne strane investicije, a još su nam potrebne investicije ovog tipa“, kazao je Kurti.

Kurti je jedini predstavnik sa Zapadnog Balkana koji se na ovom samitu, u okviru priče uspeha Kosova, dotakao i bezbednosnih pretnji, institucionalne stabilnosti, vladavine prava itd. 

Kazao je da je Kosovo za poslednje tri godine zabeležilo privredni razvoj, demokratski napredak i institucijalnu stabilnost, a zbog čega je „uspelo da se lakše izbori sa bezbednosnim pretnjama, ali i da se bavi pitanjem klimatskih promena, i društvenim nejednakostima“.

Kurtijeva replika na spominjanje termina „Kosovo i Metohija“ od strane srpske premijerke

U drugom delu Samita usledila su pitanja novinara.

Jedan od njih upitao je srpsku premijerku o ulaganjima u biznise, posebno one manje u Srbiji, kao državi koja, kako je kazao, „privlači najviše investicija na Balkanu, čak 60 odsto“.

Nastavio je odmah potom i pitanjem za Aljbina Kurtija – na koji način može na Kosovu da se trguje s obzirom na to da postoje države koje ne priznaju Kosovo i i dalje ga gledaju kao deo Srbije?

Srbija podržava male biznise, tvrdi Brnabić odgovorivši na ovo pitanje, iznesevši podatak da se u tom smislu svake godine, u poslednjih 12 godina, postavlja novi rekord, izuzev godine kovid pandemije.

A te male kompanije omogućile su tokom prošle godine otvaranje oko 550,000 novih radnih mesta. Iznela je i podatak da je Srbija više od 53,000 radnih dozvola izdala strancima takođe u tom periodu.

„U odnosu na 2015. kada je izdato 6,300“, precizirala je.

Kako je navela dalje, to je deo podataka za centralnu Srbiju, a kako već drugi put koristi taj termin, objasnila je:

„Mislim na Srbiju koja u osnovi ove statistike nije uključila našu autonomnu pokrajinu, Kosova i Metohije, što očigledno mi smatramo da je deo Srbije. To je politika, sada pričamo o ekonomiji. Važno je, za mene, da pričam samo o ekonomiji“, kazala je ona.

Na ovo je nakon njenog izlaganja, reagovao Kurti:

„Ime moje zemlje je Republika Kosovo. To nije Kosovo i Metohija, kao što smo ovde čuli. Ako bih nastavio istim ovih redom, onda bih vam oduzeo mnogo vremena. Onda bih umesto samo Srbija, morao da kažem Srbija i Vojvodina, Sandžak, Toplica, i Raška, i preševska dolina, i provincija Timok“.

Moderatorka događaja potom je kazala da je bolje da se kosovski premijer – fokusira na ekonomiju, a srpska premijerka je kratko na njegovu izjavu kazala: „U zabludi ste“.

U nastavku odgovora na postavljeno pitanje, Kurti je isticao to da je za njega – glavni partner za saradnju Evropska unija.

Izneo je ovde i podatak da je Kosovo priznalo 117 zemalja na svetu ili, kako je precizirao, 22 članice EU od ukupno 27, 26 od 30 članica NATO-a i tri od četiri „suseda Kosova“.

Sa Rusijom, kaže, nemaju nikakve odnose, a to Kosovo ne bi ni htelo „čak i kad bi Rusija to poželela“, jer podržavaju Ukrajinu.

Kosovo ima neku vrstu uvoza iz Kine, priznao je, ali ponovo ponovivši da je EU glavni strateški partner u trgovini.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.