Godišnji izveštaj kosovskog Ombudsmana o stanju ljudskih prava i sloboda za kalendarsku 2022. godinu nije usvojen na nedavno održanoj sednici kosovske Skupštine, saopštili su juče iz Kancelarije za zaštitu građana. To vraća zabrinutost u pogledu razumevanja koje zakonodavna vlast ima za Instituciju Ombudsmana, mandat koji vrši, neprikosnovenost u pogledu evaluacija pitanja koja pokreću u svakodnevnom radu i načinu na koji odlučuje da postupi po predmetima koje obrađuje – reakcija je kosovskog Ombudsmana.
Sednica kosovske Skupštine na kojoj se pred poslanicima našao izveštaj o stanju ljudskih prava i sloboda i to za pretprošlu godinu – održana je u četvrtak, 23. maja.
Većinom poslanika, iako je početkom ove objavljen i za prošlu godinu – izveštaj iz prethodne nije usvojen.
To nije ustaljena praksa, prva je reakcija Naima Ćaljaja, kosovskog Ombudsmana koji je i izvestio o tome da mu je izveštaj za 2022. odbijen. Dosadašnja je, kaže, bila da se izveštaj odmah usvoji.
„Za razliku od dosadašnje prakse, kada su Godišnji izvještaji dobili odobrenje poslanika (ili njihove većine), ovaj put je većina prisutnih poslanika glasala protiv“, naveo je u svojoj reakciji Ćaljaj.
Zbog toga je zabrinut:
„Ombudsman izražava zabrinutost zbog odsustva velikog broja poslanika u sali kada je trebalo da se raspravlja o Godišnjem izveštaju Ombudsmana, izostanka rasprave o nalazima Izveštaja, a potom poziva na glasanje protiv i zatvaranja sednice prema ovom pozivu, suziće prostor u izveštavanju o napretku zemlje po pitanjima ljudskih prava, jer se ovakvo parlamentarno delovanje smatra mešanjem i pritiskom u rad Nacionalnih institucija za ljudska prava i jasno označava trenutak kada treba pozvati vlasti za razmišljanje i zrele institucionalne postupke“.
Tvrdi da je izveštaj, kako i nalaže zakon – dostavljen skupštini na vreme. A osim što negoduje zbog neusvajanja izveštaja, ukazao je i na, po njemu, sporan proces stavljanja podnešenog izveštaja na skupštinski dnevni red koji traje godinama.
„Godišnji izveštaj Ombudsmana koji se dostavlja Skupštini do 31. marta je ustavna i zakonska obaveza. Ova obaveza je ispunjena i za izveštaj za 2022. godinu, čije se pozivanje na plenarnoj sednici vrši prema dnevnom redu zakonodavnog tela, a ne prema zahtevu Ombudsmana. Štaviše, Ombudsman je godinama tražio da se odgovarajući godišnji izveštaji uzmu u obzir odmah po podnošenju i stave na skupštinsku raspravu na bilo kojoj sednici na prolećnim sednicama, što nije uzeto u obzir“, naveo je Ćaljaj.
Ujedno, u ovoj reakciji Ombudsman tvrdi da je u kontinuitetu pokušavao da skrene pažnju poslanicima da se svrha podnošenja godišnjeg izveštaja Skupštini smatra postignutom, tek onda kada pokrenuta pitanja u njemu – postanu predmet rasprave i tretmana Skupštine, a to su stanje ljudskih prava i sloboda u zemlji i njihovo poštovanje od strane vlasti:
„Jer je Skupština ta koji ima ovlašćenja i dužnost da promoviše preporuke Ombudsmana, zahtevajući polaganje računa i odgovornost državnih organa, svaki put kada je to potrebno“.
Na sednici u četvrtak, kažu, dogodilo se suprotno, a time je, poručuje Ombudsman – ponovo doveden u pitanje njegov rad.
„Način na koji je tretiran Godišnji izveštaj Ombudsmana na sednici od 23. maja – glasno vraća zabrinutost u pogledu razumevanja koje zakonodavna vlast ima za Instituciju Ombudsmana, mandat koji vrši, neprikosnovenost u pogledu evaluacija pitanja koja pokreću u svakodnevnom radu i načinu na koji odlučuje da postupi po predmetima koje obrađuje, bilo da se radi o predmetima na osnovu žalbi, bilo onih pokrenutih po službenoj dužnosti“.
Situacija nastala na Parlamentarnom zasedanju prošle nedelje signalizira nepoštovanje najpre međunarodnim standardima, odnosno:
„Pariske principe, koje je usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija, kao i Venecijanske principe koje je usvojio Savet Evrope, što su bili osnova osnivanja i rada Nacionalnih institucija za ljudska prava odnosno Institucije Ombudsmana na Kosovu“.
„Ovi standardi definišu neophodnost da nacionalne institucije za ljudska prava deluju nezavisno, bez bilo kakvog neprimerenog uticaja ili pritiska, kako bi efikasno ispunile svoj mandat u zaštiti prava pojedinaca, naglašavajući zahtev da se države uzdrže od radnji koje ometaju delotvorno funkcionisanje“, naveo je kosovski Ombudsman.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
