Da li kosovski mediji ponavljaju greške iz 2004?

KFOR na mostu
FOTO: NATO/KFOR

Piše: Anđela Milivojević

Kosovski mediji ponavljaju greške iz 2004.

Dve decenije nakon nasilnih nereda koji su zahvatili Kosovo u martu 2004. godine, analiza načina izveštavanja kosovskih medija pokazuje pokušaj relativizacije targetiranja Srba i prikrivanje činjenica o razmerama nasilja.

Čitajući vesti kosovskih medija objavljene 17. marta 2024. o neredima od pre dvadeset godina malo ljudi bi moglo da razume šta se zapravo desilo. Nema informacija o tome kako je počelo nasilje, nema informacija o tome ko je palio crkve i kuće, nema informacija o tome čije su to crkve i kuće bile, ko je bio meta.

Izveštaj OEBS-a iz 2004. oštro je kritikovao kosovske medije, naročito RTK, zbog njihovog senzacionalističkog i pristrasnog izveštavanja o neredima u martu 2004. godine. Problem koji je naglašen je bila tendencija medija da umanje ili ignorišu slučajeve u kojima su Srbi bili žrtve nasilja i štete na imovini.

Analiza medijskih članaka kosovskih medija povodom obeležavanja 20. godišnjice pokazuje da je većina ponovila grešku iz 2004. i da mediji, namerno ili slučajno, nisu prikazali razmere patnje i gubitaka koje je srpska zajednica pretrpela tokom nemira, niti dali relevantan kontekst.

Od sedam analiziranih medijskih članaka uticajnih kosovskih medija, ni jedan nije spomenuo činjenicu da je nasilje prema Srbima počelo nakon objavljivanja lažne vesti nacionalnog servisa RTK.

Nekoliko medija je usputno spomenulo da je „spaljeno nekoliko srpskih kuća i crkava“ bez spominjanja ko je to uradio. Nijedan članak ne daje informacije o srpskim žrtvama, broju uništenih domova ili oštećenju pravoslavnih crkava i drugih srpskih kulturnih objekata oštećenih tokom dva dana nemira.

U nekim tekstovima su informacije o nasilju, ubistvima i kulturnom razaranju sa kojima su se suočili Srbi potpuno izostavljene, kao da se nisu desile.

Nedostatak konteksta o srpskim stradanjima je prilično očigledan kada se uporedi sa činjenicom da većina članaka sadrži detalje o smrti troje albanske dece koja su bila katalizator nereda, kao i o smrti i povredama Albanaca tokom nereda.

Ovakav način izveštavanja izgleda kao pokušaj da mediji pojačavaju narativ koji daje prednost samo perspektivi i patnji jedne zajednice. Uz to se dehumanizuje “druga strana” što je u suprotnosti sa osnovnim novinarskim principima nepristrasnog i uravnoteženog izveštavanja o svim činjenicama.

Ovakvo jednostrano izveštavanje koje minimizira ili izostavlja detalje o nasilju nad jednom manjinskom zajednicom može poslužiti za relativizaciju tih zločina u javnosti i stvariti novu generaciju mladih koji nemaju jasnu sliku o tome šta se zapravo dogodilo 2004. ili imaju potpuno iskrivljenu sliku tog događaja.

Šta su mediji prećutali?

RTK: Članak posredno spominje da je tokom nereda došlo do paljenja “pravoslavnih verskih objekata i kuća” bez ikakvog objašnjenja ko je to uradio, pa se čini da su se oni sami od sebe zapalili. 

RTK je izostavio činjenicu da je vest o ubistvu dečaka bila lažna vest, da je misija OEBS sačinila izveštaj u kojem se kaže da su albanski mediji pogrešno predstavili ili preuveličali izjave jednog od preživele dece i ignorisali pozive na oprez od UNMIK-a i policije UN-a.

RTK nema informacije o broju stradalih Srba, njihove imovine i ostećenih crkava.

RTK je inicijalno ponovio sopstvenu lažnu vest. Nakon kritike novinarskih udruženja i preko 50 novinara srpskog dela redakcije RTK je izmenio vest, koja i dalje ne sadrži informacije iz kojih bi osoba koja ne zna ništa o martu 2004. – mogla jasno i nedvosmisleno da zaključi ko je započeo nerede i ko je bio meta napada.

ZERI: Članak ne daje nikakve konkretne detalje ili kontekst o nasilju nad Srbima tokom nereda. Kao i u vesti RTK, sporedno se spominje da je došlo do paljenja nekih kuća i verskih objekata, ne piše čije su to kuće, ne piše da su verski objekti zapravo crkve i ne piše ko ih je zapalio. 

KALLXO: Ni pomena o nasilju nad Srbima, o činjenici da su kosovski mediji objavili lažnu vest, o tome da su neki Albanci širom kosova napadali i targetirali građane srpske nacionalnosti.

KOHA: Članak ponavlja lažnu vest da je do nasilja došlo “nakon što se troje albanske dece udavilo u reci Ibar dok su pokušavali da izbegnu napad grupe srpskih mladića” – ne kaže da je bila u pitanju lažna vest. Nije dat kontekst o srpskim žrtvama ili oštećenju srpske imovine i kulturnih objekata. Ne daje kontekst da je deo albanske zajednice izazvao nerede i palio imovinu.

KLANKOSOVA: Nema informacije o lažnoj vesti, niti konteksta da su albanski protestanti targetirali Srbe. Naslov sugeriše suprotno, da protesti nemaju veze sa Srbima već da su bili protiv UNMIK. Tekst kaže da je poginulo 19 osoba, od toga 12 Albanaca, bez informacija da su poginuli i Srbi i da je njihova imovina spaljena, kao i srpske crkve.

GazetaExpress: Nema konkretnog konteksta u vezi sa srpskim žrtvama ili materijalnom štetom nad njihovom imovinom i crkvama. Nema objašnjenja da se radilo o lažnoj vesti, koja je ponovo ponovljena kroz citiranje premijera Kurtija.

ATVLIVE: Ovo je jedan od članaka koji na kraju vesti kaže: „Tokom ovih nereda spaljeno je nekoliko srpskih kuća i crkava.” Članak nastavlja sa: “Nešto slično se desilo i sa albanskim kućama u većinski srpskim krajevima.” Nema infromacije o lažnoj vesti RTK, niti je dat kontekst ko stoji iza paljenja crkava i kuća Srba, niti o razmerama nasilja prema manjinskoj zajednici. Stavlja se u isti konktest nasilje na Kosovu sa nemirima koji su se desili u Srbiji.

Na osnovu analiziranih medijskih članaka, glavni narativ koji se čini da se forsira u većini medija o 20. godišnjici martovskih nereda 2004. je onaj koji se prvenstveno fokusira na albansku perspektivu i žrtve.

Nekoliko ključnih aspekata narativa u kosovskim medijima:

Prikazivanje nereda kao opravdane „narodne pobune“ protiv UNMIK-a

Nekoliko članaka, uključujući i one iz KOHA, KLANKOSOVA i ATVLIVE, karakterišu martovske nemire kao „narodni revolt“ ili „ustanak“ usmeren protiv misije UN na Kosovu (UNMIK) i njene politike. Ovaj narativ prikazuje nasilje kao razumljiv izliv javnog gneva, a ne kao kršenje reda i zakona i targetiranje manjinske zajednice.

Isticanje albanskih žrtava 

Većina članaka sadrži detaljne izveštaje o troje albanske dece koja su se udavila u reci Ibar, što je izazvalo nerede. Imena i uzrast dece su istaknuti. Neki članci se takođe fokusiraju na žrtve i povrede među Albancima tokom sukoba sa snagama bezbednosti. Međutim, gotovo ni jedan ne navodi slične detalje o srpskim žrtvama ili šteti srpskoj imovini i verskim objektima.

Umanjivanje nasilja nad Srbima

Nijedan od članaka ne pruža adekvatan kontekst ili statističke podatke o razmerama nasilja, ubistava i razaranja sa kojima se srpska zajednica suočila tokom nemira. U nekoliko članaka u kojima je spomenuto da su crkve i imovina spaljeni, nema nikakvog objašnjenja da su to učinili Albanci koji su izašli na proteste.

Prećutkivanje informacija o lažnoj vesti

Nijedan od članaka ne daje informaciju da je RTK objavila lažnu vest 2004, da je misija OEBS u svom izveštaju potvrdila da se radilo o lažnoj vesti.

Prebacivanje krivice na Srbe

Iako nisu otvoreno optužilii, neki članci potkrepljuju percepciju da su nemiri izazvani izveštajima o srpskom nasilju nad albanskom decom, što implicira da su Srbi bili početni provokatori, a time da je nasilje i zasluženo.

Dominantni narativ koji projektuje većina ovih medijskih članaka je onaj koji se usredsređuje na albanske žrtve, umanjuje ili ignoriše srpsku patnju, kritikuje UNMIK, a nemire predstavlja kao razumljiv ispad protiv nepravde – u suštini pruža opravdanje ili relativizuje nasilje dela albanskog stanovništva protiv Srba na Kosovu.

Dvadeset godina kasnije, ovi članci potvrđuju kritike OEBS-a o pristrasnom, jednostranom izveštavanju kosovskih medija koje je podstaklo tenzije tokom marta 2004. godine.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.