Jasper Džefers, komandant Međunarodnih stabilizacionih snaga u Gazi, objavio je da se Kosovo obavezalo da pošalje trupe kako bi se obezbedila bezbednost u Gazi, javlja Koha.
Pored Kosova, kako se navodi, na isto su se obavezale i Indonezija, Maroko, Kazahstan i Albanija.
Džefers je, navodno, rekao da je svrha prve faze raspoređivanja početi sa obezbeđivanjem bezbednosti i obukom policije, dok se ne postigne cilj potpune bezbednosti.
U završnoj fazi, na ratom pogođenom području, ove međunarodne snage će imati do 25.000 američkih vojnika i 12.000 policajaca.
Kupina: Trenutno postoji samo politička obaveza
Ove navode za za RTV 21, prokomentarisao je savetnik za medije kosovske predsednice, Bekim Kupina.
Što se tiče mogućnosti slanja KBS-a u Gazu, Kupina je rekao da trenutno postoji, prema njegovim rečima, samo politička obaveza po ovom pitanju.
A obaveza je, kazao je dalje, data na osnovu preporuke KBS.
Međutim, naglasio je da će se sporazum o konkretnom doprinosu u međuvremenu pregovarati, a zatim poslati na odobrenje kosovskoj skupštini – „kako je predviđeno važećim zakonskim procedurama“.
Šta podrazumeva učešće u Odboru za mir?
Prema dokumentu koji je ranije objavila Koha, a koji je Osmani potpisala sa Trampom, navodi se da iako dokument formalno ne nameće automatsko učešće u konkretnim misijama bez saglasnosti potpisnice, članice ipak preuzimaju više obaveza. One moraju da podrže i pomognu operacije Odbora za mir, da sarađuju u okviru svojih unutrašnjih nadležnosti, da učestvuju u odlučivanju o budžetu, misijama i političkim opredeljenjima.
Drugim rečima, članice su politički obavezane da podrže primenu Trampovog mirovnog plana za Gazu, ali bez automatske obaveze slanja trupa ili osoblja. Tu su i finansijske obaveze. Iako mandat članstva u ovom Odboru traje do tri godine, one članice koje u prvoj godini doprinesu sa više od milijardu dolara u gotovini dobiće poseban status, odnosno za njih ne važi ograničenje trogodišnjeg mandata. Ovo zapravo implicira da bi finansiranje obnove Gaze mogao zapravo da bude ključni element delovanja Odbora.
Takođe, tu je i učešće u odlučivanju o Gazi. Drugim rečima, članice glasaju o budžetu, odobravaju međunarodne sporazume, pokreću nove mirovne inicijative i daju smernice izvršnom odboru. Ipak, iako svaka članica ima jedan glas, odluke zahtevaju odobrenje predsednika.
Ovim sporazumom se ne nameće jurisdikcija; drugim rečima, Odbor za mir nema jurisdikciju unutar država članica i one nisu obavezne da učestvuju u pojedinačnim mirovnim misijama bez sopstvene saglasnosti. Suštinski, članstvo u Odboru za mir predstavlja političku i finansijsku obavezu, ali ne i automatsku vojnu i bezbednosnu obavezu.
Konačno, Tramp kao inauguracioni predsednik Odbora ima posebno ovlašćenje: pravo da osniva i raspušta pomoćna tela, ključnu ulogu u odobravanju odluka, odlučujući glas u slučaju izjednačenja, i pravo da imenuje naslednika. Svime ovime, struktura Odbora je snažno centralizovana.
Šta piše u Povelji Odbora za mir (dokument) koju je Osmani potpisala sa Trampom
Odbor za mir – prvi sastanak
Podsetimo, danas je u Vašingtonu održan prvi sastanak Odbora za mir. Tamo se nalazi i kosovska predsednica, Vjosa Osmani.
Ovo je prvi put da se Odbor za mir sastaje od ceremonije potpisivanja njegovog osnivanja na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu prošlog meseca. Učešće u Odboru potpisale su desetine zemalja u januaru, tokom ceremonije u okviru Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, u Švajcarskoj.
U međuvremenu, zemlje zapadne Evrope oklevale su da postanu deo Odbora, pozivajući se na različita obrazloženja.
Inače, govoreći o globalnim dešavanjima, Tramp je danas ovu priliku iskoristio da se pohvali kako su se, zahvaljujući njemu, stabilizovali odnosi na relaciji Srbija – Kosovo.
Tramp o Kosovu i Srbiji: „Ako se ne slažete, pozovite mene i mi ćemo to rešiti“
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
