Američki Stejt department izrazio je zabrinutost zbog upotrebe špijunskih softvera za praćenje novinara i disidenata, ali je odbio da direktno komentariše izveštaj Amnesti internešenala da su vlasti u Srbiji koristile softvere da špijuniraju aktiviste i novinare, piše Glas Amerike.
„Ne mogu da komentarišem taj izveštaj, jer nisam u poziciji da ga potvrdim, ali šire gledano, ova administracija je od početka jasno izražavala zabrinutost zbog vlada koje koriste špijunske softvere da prate novinare, disidentske grupe i druge koji se legitimno protive vladinim aktivnostima ili izveštavaju o njima. SAD su preduzele korake da zaustave upotrebu tih softvera“, rekao je portparol Metju Miler na konferenciji za novinare, u odgovoru na pitanje Glasa Amerike.
“Svaki potvrđeni pokušaj nelegalnog pristupanja podacima građana, uključujući novinare i političke neistomišljenike, je neprihvatljiv”, reakcija je Evropske komisije povodom navoda nevladine organizacije Amnesti internešenel.
Na upit Glasa Amerike, Evropska komisija je saopštila da je na području Evropske unije istraga takve vrste pitanja odgovornost država članica.
Jedan od novinara na čiji je telefon instaliran špijunski softver – što je utvrdila nevladina organizacija Amnesti internešenel i objavila u izveštaju „Digitalni zatvor: Nadzor i suzbijanje civilnog društva u Srbiji“ je i Slaviša Milanov, novinar dvojezičnog nezavisnog lokalnog portala „Far“ iz Dimitrovgrada – mesta na granici Srbije i Bugarske. Čitajte o tome u posebnoj vesti.
“EK očekuje da nacionalne vlasti temeljno da istraže takve optužbe i povrate poverenje građana. To se odnosi na Srbiju, kandidatkinju za članstvo u EU, koja se posvetila usaglašavanju sa pravnim tekovinama Unije, kao i evropskim starndardima i vrednostima. Komisija će blisko nastaviti da prati oblast vladavine prava i osnovnih ljudskih prava u Srbiji”, navedeno je u odgovoru Evropske komisije na upit Glasa Amerike o upotrebi špijunskih softvera za nadzor novinara i nevladinih aktivista.
U izveštaju pod nazivom „Digitalni zatvor: Nadzor i suzbijanje civilnog društva u Srbiji“ dokumentavni su načini na koji se mobilni forenzički proizvodi izraelske kompanije Selebriti koriste za izvlačenje podataka sa uređaja novinara i aktivistima.
Takođe, u dokumentu Amnestija se ukazuje da su policija Srbije i Bezbednosno-informativna agencija (BIA) koristile prilagođeni Android špijunski sistem, „NoviSpaj“ (NoviSpy), da prikriveno instaliraju viruse u uređaje pojedinaca tokom dok su boravili u pritvoru ili tokom razgovora sa policajcima.
Bezbednosno-informativna agencija (BIA) je u svojoj reakciji utvrdila da radi isključivo u skladu sa zakonima Srbije, a navode o hakovanju mobilnih uređaja novinara i aktivista odbacila je kao besmislice.
Pavol Salaj, predstavnik nevladine organizacije Reporteri bez granica, kaže za Glas Amerike da saznanja o prismotrama novinara u Srbiji izuzetno zabrinjavaju.
“Špijunski softver i nadzor ubijaju novinarstvo bez prolivanja krvi novinara. Prisluškivanje podriva poverljivost izvora – što je osnova medijskih sloboda”, upozorava Salaj – koji je u okviru Reportera bez granica zadužen za praćenje stanja u državama Balkana i Evropske unije.
“Kada je reč o reakciji srpske bezbednosne službe, ona je obeshrabrujuća. Očekivao sam da saopšte da planiraju istragu da istraže je li bilo zloupotrebe nadzora u slučaju novinara. Srbija bi zbog ovoga trebalo da odgovara pred međunarodnim telima čiji je član i čijih bi principa trebalo da se pridržava, a posebno pred Savetom Evrope i Ujedinjenim nacijama u vezi sa slučajevima proizvoljnog nadzora novinara”, zaključuje za Glas Amerike Pavol Salaj – predstavnik Reportera bez granica usredređene na zaštitu slobode medija i novinara.
U reakciji nevladine organizacije Fridom haus za Glas Amerike ukazano je da je u poslednjem izveštaju te organizacije o slobodama na internetu notirana upotreba takozvanih špijunskih softvera.
„Vlada Srbije treba da sprovede nepristrasnu istragu i obezbedi pravdu za oštećene građane. Takođe, potrebno je izmeniti zakone kojima se reguliše nadzor, kako bi bili usklađeniji sa odlukama Evropskog suda za ljudska prava i Međunarodnim principima u vezi sa ljudskim pravima i nadzoru komunikacija. Uz to, međunarodna zajednica jasno može da ukaže da bi nadzor u nekim slučajevima mogao predstavljati pretnju demokratiji“, ocenio je za Glas Amerike Grent Bejker – istraživač i analitičar tehnologije i demokratije u vašingtonskoj nevladinoj organizaciji Fridom haus.
Medijske slobode u Srbiji dostigle su najniži nivo od kreiranja Svetskog indeksa slobode medija 2002, jedan je od zaključaka izveštaja međunarodne nevladine organizacije Reporteri bez granica (RSF).
Srbija se nalazi na 98. mestu, od ukupno 180 država, kao pretposlednja u konkurenciji svih zemalja članica i kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji.
U izveštaju je navedeno da se Srbija suočava sa izazovima nekažnjivosti zločina počinjenih nad novinarima, netransparentnom i pristrasnom medijskom regulacijom.
Takođe, kao razlog za nazadovanje naveden je i sveukupni politički ambijent – neprijateljski nastrojen prema novinarima.
Tome je, kako navodi RSF u protekle dve godine, pridodata i ruska ratna propaganda.
Takođe, prema merilima Evropske komisije, Srbija nije dovoljno odmakla u reformskim procesima pokazuje nedavno objavljeni izveštaj o napretku.
Evropski partneri Srbiju učestalo upozoravaju na neusklađenost sa spoljnom politikom EU i sankcijama prema Rusiji, nejasno geopolitičko opredeljenje Beograda, problemi u vladavini prava, kao i odnosi sa Kosovom – sa kojim, uz posredstvo EU, pregovara o normalizaciji odnosa.
Pročitajte još:
UNS: Istražiti navode o špijuniranju novinara i aktivista
Amnesti: Srpske vlasti špijunskim softverom na novinare i aktiviste
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
