Nasilje nad ženama postalo je normalizovano u društvu na Kosovu, koje ostaje duboko patrijarhalno, a situacija se iz godine u godinu pogoršava, ocenili su učesnici debate „Rešavanje rodno zasnovanog nasilja za sve zajednice na Kosovu“, koju je organizovala orgnaizacija Fridrih Ebert Štiftung u Medija centru u Čaglavici.
Istaknuto je i da se žene iz nevećinskih zajednica suočavaju sa dvostrukom diskriminacijom, dok institucije poput policije i sudstva ne pružaju adekvatan odgovor na njihove zahteve za zaštitom.
Na debati je takođe naglašen i problem seksualnog uznemiravanja, koje je sveprisutno u mnogim delovima Kosova, uključujući Gračanicu i Severnu Mitrovicu, ali se o tome retko govori, a slučajevi ostaju neprijavljeni.
Duboko ukorenjeno nasilje i patrijarhalne norme na Kosovu
Bješka Guru iz Inicijative mladih za ljudska prava rekla je da je nasilje nad ženama postalo toliko prisutno u kosovskom društvu da se na njega sve više gleda kao na „normalan“ deo svakodnevice.
Uprkos zakonima i međunarodnim standardima koji štite ženska prava, kosovsko društvo ostaje duboko patrijarhalno, sa ukorenjenim stereotipima o rodnim ulogama.
Guru naglašava da se žene iz nevećinskih zajednica suočavaju s dvostrukom diskriminacijom – kao pripadnice marginalizovanih zajednica i kao žene.
„Imajući u vidu da živimo u veoma patrijarhalnom društvu gde postoji opresija i nasilje nad ženama, opšte je poznato da institucije zakazuju u svim karikama, imajući u vidu sudstvo, tužilaštvo, ministarstvo pravde i istovremeno i policiju. Imajući u vidu da se takođe bavimo raznim zajednicama, primetili smo na terenu, u kontaktu sa mnogim ženama, da se žene, posebno iz raznih zajednica, suočavaju sa dvostrukom diskriminacijom, posebno kad je reč o odgovoru na rodno zasnovano nasilje. Osim srpske zajednice, romska, aškalijska i egipćanska zajednica, kao i LGBT zajednica, takođe se suočavaju sa dvostrukom stigmatizacijom. U policiji imamo mnogo slučajeva gde se njihove prijave ne uzimaju u obzir, niti ih uzimaju za ozbiljno. Kada se govori o odgovoru od strane tužilaštva i sudstva, izriču se minimalne kazne, što obeshrabruje žrtve rodno zasnovanog nasilja da prijave i postupe dalje po predmetima“, rekla je Bješka Guru.
Stereotipi u obrazovnom sistemu
Bješka Guru ističe da se nasilje nad ženama normalizuje i u obrazovnom sistemu, kroz školske udžbenike.
„Nasilje se normalizuje u školi, imamo školske udžbenike koji su prepuni rodnih stereotipa čak i diskriminacijom. Sada smo u procesu izrade drugog izveštaja što se tiče diskriminacinog jezika u udženicima i dalje stoji da su žene stvorene za kuhinju, a muškarci da govore i mnogi drugi stereotipi koji samo sve više vode vodenicu na stranu diskriminacije i nasilje koje se diskriminiše i nastavlja da reprodukuje i institucionalno i kulturalnorno. To je opšte i na Balkanu i u našem kontekstu je veoma normalizovano i na zabrinjavajućim nivoima“, rekla je Guru.
Kultura ćutanja o nasilju i društveni pritisak
Novinarka Radija Kim-a, Zorica Vorgučić, ukazuje na zabrinjavajući nedostatak svesti među ljudima na Kosovu, bez obzira na etničku pripadnost, o važnosti prijavljivanja nasilja kada mu svedočimo.
„Kao što reče koleginica, i dalje živimo u patrijarhalnom društvu gde se o problemu nasilja nad ženama i dalje ćuti. Ako se to dešava unutar porodice, onda postoji nepisano pravilo: ‘ćuti i trpi,’ a postoje i ona pitanja: ‘čime si ga izazvala? Šta si ti uradila da bi došlo do toga?’ i pravilo da to što se dešava unutar porodice ostaje unutar porodice, da se o tome ne govori. Ako se to dešava, recimo, u komšiluku ili na poslu, onda se ćuti da se ne bismo zamerali komšiluku ili kolektivu, i sve se vrti u krug, pa se nasilje ponavlja“, navela je Vorgučić.
Dvoslojna diskriminacija žena iz nevećinskih zajednica
Avni Mustafa, pravni zastupnik u NVO „Roma Versitas Kosovo,“ ukazuje na specifičan problem nasilja nad ženama iz ovih zajednica, gde žene ne trpe nasilje samo od svojih supružnika, već često od gotovo svih članova porodice.
Mustafa ističe da policajci često gledaju na žene iz ovih zajednica kao na deo kulture u kojoj je nasilje normalizovano, što dodatno otežava njihov položaj. Žrtve nasilja, koje se obraćaju institucijama za pomoć, vrlo često bivaju vraćene kući sa nasilnikom, uz ružne opaske ili umanjivanje ozbiljnosti situacije. Ovaj pristup doprinosi daljoj marginalizaciji žena i onemogućava im pristup zaštiti koja im je potrebna.
„Na Kosovu, pripadnici romske, aškalijske i egipćanske zajednice su apsolutno izgubili poverenje u policiju, pravosuđe i tako dalje. Kada se dešavaju slučajevi nasilja u porodici, a ima ih bezbroj, problem je gde da žena ode i kaže da je nejednako tretirana, da je pretučena od strane svog supruga ili bilo koga drugog iz suprugove porodice, jer se nasilje uglavnom dešava između muža i žene. Kod pripadnika RAE dešava se da svekrva bije svoju snaju, dever i tako dalje. To se i dalje dešava. Za ove zajednice je jedan od najvećih problema što se ovi slučajevi ne beleže, jer ako se oni ne beleže, onda ti slučajevi ne postoje kao takvi“, navodi Mustafa.
Senzacionalističko izveštavanje o femicidu
Učesnici debate složili su se da pojedini mediji senzacionalistički izveštavaju o slučajevima femicida, ali i nasilja uopšte.
„Izveštavanje je skandalozno, užasni su naslovi vesti nakon jedne tragedije koja se desi, a kada se radi o slučajevima femicida, nivo senzacionalizma koji se pridaje ovim slučajevima je izrazito zabrinjavajući. Žene se predstavljaju kao problem, a sistematski problem u kojem zakazuju sve institucije svodi se na opravdanja poput ‘ubio ju je iz ljubomore’ ili nekog drugog opravdanja, što samo dodatno viktimizuje žrtve. Taj senzacionalizam služi kao obeshrabrenje za druge žrtve“, rekla je Bješka Guru.
Novinarka Zorica Vorgučić ističe i da u medijima nema dovoljno empatije prema žrtvama, jer da je ima, prema njenom mišljenju, ne bi bilo mesta za senzacionalizam.
„Kada se dogodi femicid ili ubistvo, ne mora nužno biti ubistvo žene, imali smo takvih primera i u Srbiji, ali i ovde, da se senzacionalistički izveštava. To nije slučaj sa svim medijima, moram to naglasiti, uglavnom na taj način izveštavaju tabloidi, kojima nije bitno da li će njihovo izveštavanje možda povrediti članove porodice ili negativno uticati na širu zajednicu. Objavljuju se fotografije i gnusni detalji koji ne bi trebalo da budu u medijima prema etičkim standardima. Cilj je samo pribaviti što više klikova i povećati tiraž, ne vodeći računa o tome kako bi to moglo da utiče na porodicu žrtve, prijatelje ili širu zajednicu. Treba voditi računa kako se izveštava o femicidu, kao i o bilo kom drugom ubistvu“, navela je Zorica Vorgučić.
Avni Mustafa dodaje da tema nasilja nad ženama, koja bi trebalo da bude prisutna u cilju podizanja svesti, nema dovoljno prostora u medijima.
“Sve vreme se radi o nekoj politici Kosovo-Srbija, Srpska napredna stranka, Samoopredeljenje i tako dalje, ne postoje teme koje se bave ovom temom o kojoj pričamo mi danas”, kaže Mustafa.
Seksualno uznemiravanje u Gračanici i Severnoj Mitrovici
Zorica Vorgučić skreće pažnju na to da se o seksualnom uznemiravanju nedovoljno govori, iako su takvi slučajevi prisutni u mnogim delovima Kosova.
“Seksualno uznemiravanje žena na ulici je i te kako prisutno. U Gračanici takođe. Znam da postoji seksualno uznemiravanje i u drugim sredinama na Kosovu. O tome su pisali i mediji, i sećam se da je Kosovo 2.0 o tome pisalo, a i Mreža žena Kosova se bavila ovim problemom. Ovde u Gračanici prolazi magistralni put Priština–Gnjilane i vrlo često se dešava da ženama, devojčicama i devojkama, posebno onima koje pohađaju osnovnu i srednju školu, dobacuju iz automobila, upućuju im neprimerene komentare, neprimerene gestikulacije i čak pokazuju polne organe. Mislim da se o tome ne govori dovoljno. I meni se dešavalo da doživim takvo uznemiravanje, a dešavalo se i mojim ćerkama, koje su tinejdžerke. Sada sam u poziciji da ne mogu da dozvolim da se one uveče vraćaju kući same, jer se to stalno dešava, i nažalost, postalo je opšte prihvaćeno. Ti incidenti se često ne prijavljuju, jer se dešavaju brzo, a žene vrlo često nemaju vremena da reaguju, uključe telefon, snime tablice ili automobile kako bi to prijavile“, kaže ona.
Vorgučić ističe da ovakvi incidenti nisu ograničeni samo na Gračanicu, već se dešavaju i u Severnoj Mitrovici, ali i širom Kosova. Zbog toga smatra da se ovom temom treba aktivnije baviti na svim nivoima kako bi se problem adekvatno rešavao.
“Kako sam pre dva dana saznala, u Severnoj Mitrovici je to učestali problem i o tome postoje zapisi. Time se bavi grupa žena civilnih aktivistkinja, članica nevladinog sektora. Prikupljeno je 30 svedočenja žena iz Severne Mitrovice i uopšte sa severa Kosova, koje su doživele seksualno uznemiravanje na ulici od strane muškaraca. Neki od njih su dolazili sa južne strane, a neke su prijavile seksualno uznemiravanje i od strane policajaca. Ta svedočenja su zaista strašna i treba vam jak želudac da ih podnesete. Sve to je prijavljeno KFOR-u i delu međunarodne zajednice, ali ne i policiji Kosova, jer, nažalost, ima primera da su i policajci učestvovali u ovim incidentima”, navodi Zorica Vorgučić.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.