Čelnik Minhenske bezbednosne konferencije, Kristof Hojsgen, (Christoph Heusgen) izrazio je zabrinutost zbog rastućih podela između Evrope i SAD-a, rekavši da zajedničke vrednosti više nisu toliko zajedničke, piše Index.hr.
Hojsgena su u jednom trenutku obuzele emocije, te je prekinuo govor.
On je bio savetnik za spoljnu politiku bivše kancelarke Angele Merkel između 2007. i 2017. godine. Nakon toga je imenovan za ambasadora Nemačke pri UN-u pre preuzimanja dužnosti na Minhenskoj konferenciji.
„Evropu nije lepo imati. Evropu moramo imati“
„Moramo strahovati da naša zajednička baza vrednosti više nije tako zajednička. Veoma sam zahvalan svim onim evropskim političarima koji su progovorili i potvrdili vrednosti i principe koje brane“, rekao je Hojsgen u završnom govoru koji je označio kraj njegovog mandata.
Naglasio je potrebu da evropski lideri budu čvrsti u odbrani zajedničkih principa kao što su demokratija, sloboda i vladavina prava.
Njegove izjave usledile su nakon govora američkog potpredsednika Džej Di Vensa u petak, koji je, prema Hojsgenu, naglasio promenu u transatlantskim odnosima.
Hojsgen je pohvalio evropske lidere, posebno ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, jer su, kako je rekao, potvrdili posvećenost osnovnim demokratskim vrednostima.
„Poruka iz Minhena je jasna: Evropu nije lepo imati. Evropu moramo imati“, poručio je Hojsgen, pozivajući kontinent da preuzme proaktivniju ulogu u globalnoj sigurnosti.
On je ponovio mišljenje glavnog sekretara NATO-a Marka Rutea, pozivajući evropske države da iznesu konkretne ideje i obećanja o potrošnji, umesto da se žale i drže po strani.
Hojsgen je takođe upozorio na pasivnost u suočavanju sa bezbednosnim pretnjama, povlačeći istorijske paralele s 1938. „Putin nanjuši slabost. On reaguje samo na snagu“, rekao je.
Na konferenciji učestvovalo više od 50 država
Trodnevna Minhenska bezbednosna konferencija završena je juče nakon razgovora na visokom nivou o pitanjima globalne sigurnosti, posebno o evropskoj sigurnosti, tekućem ratu Rusije i Ukrajine i transatlantskim odnosima.
Intenzivne rasprave o ukrajinskom ratu i potencijalnim mirovnim pregovorima s Rusijom, kao i kontroverzne izjave američkog potpredsednika Vensa o Evropi, dominirale su skupom.
Bilo je to 61. izdanje Minhenske konferencije kojoj je prisustvovalo više od 50 šefova država i vlada, kao i 150 ministara iz celog sveta.
Pročitajte još:
Tadić: Srpska delegacija u Minhenu potura da iza protesta stoje ruske službe
Prvi sastanci zvaničnika BG i PR sa izaslanikom EU: „Složili smo se da je potreban napredak“
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
