„Pisma bliskom neprijatelju“

Piše: Iljir (Ilir) Deda

Dragi gospodine Jankoviću,

Hvala puno na pismu! Veliko mi je zadovoljstvo da smo deo platforme dijaloga na KoSSev-u.

Dugo razmišljam o odgovoru – a u međuvremenu su se desile odvratne stvari, od oštećenja privatnog automobila direktorke KoSSev-a, do hapšenja mladog političara sa Severa Kosova Aleksandra Arsenijevića. Onaj pravi Dijalog, sa velikim D, je u komi – a nama ostaje da se potrudimo da pokažemo da su razgovor, razmena mišljenja ili neslaganje mogući uz uzajamno uvažavanje.

Da u ovom ponovnom procvatu ludila nacionalšovinizma, pokažemo svu farsu i bedu te ideologije zla i nesreće. Čudim se našim društvima koja nisu ama baš ništa naučila od ratova devedesetih. I kao da priželjkuju još jednu mogućnost sukoba, koji bi ovog puta doneo (samo)uništenje.

Slažem se da smo “neprijatelji” – neprijatelji mržnje, autoritarizma, populizma, šovinizma, sukoba, netrpeljivosti, neprijatelji svega onoga što se kosi i što onemogućava izgradnju otvorenih, slobodnih, liberalnih i demokratskih društava.

Kroz našu razmenu verujem da ćemo moći da podelimo dosta informacija koje mogu da, nadam se, razbiju ovu stvorenu crno-belu sliku o Kosovu i Srbiji.

Nasuprot populizmom otrovane javne sfere, na Kosovu je ove godine napravljen “Multietnički karavan za mir i toleranciju”, sastavljen od vodećih organizacija civilnog društva u Prištini i Severnoj Mitrovici. Moja malenkost je deo ovog Karavana, kao č̣oveka dobre volje, sa iskustvom da veruje u pozitivan rezultat ove inicijative.

Nadam se da ću na kraju naše prepiske biti u mogućnosti da nabrojim nekoliko pozitivnih primera našeg zajedničkog rada.

Verujem da je trenutno stanje nekoliko koraka dalje od Vašeg opisa – imamo “Osnovni Sporazum” 2023. i Ohridski Aneks. To su pravne i političke obaveze kojima će se meriti ozbiljnost i posvećenost Beograda i Prištine ka transformaciji uzajamnog odnosa.

Za mene su, osim svih Briselskih sporazuma, osnovna i sledeća pitanja:

Da li naša društva mogu da se pomire sama sa sobom i uzajamno?

Konkretnije, da li Srbija moẓ̌e da se pomiri sama sa sobom, u smislu prihvatanja posledica ratova 90-ih i da se pomiri sa svojim susedima?

Da li Srbija svojim susedima može da pruži ruku poštovanja, uvažavanja i saradnje?

Da li Kosovo moẓ̌e dubinski da shvati, razume i prihvati da je ono dom i za Srbe, i da potpuno prigrli ravnopravnost Srba i Srpske Pravoslavne Crkve?

Da poštuje pravo Srba da osete i vole Kosovo onako kako oni ẓ̌ele, i da razumeju važnost osmovekovnog postojanja i nasleđa SPC?

U biti, da li Kosovo može da pruži ruku kosovskim Srbima? Kao svetli primer imamo gradonačelnika Peći.

Dalje, da li možemo da iskoristimo obaveze Berlinskog procesa č̣iji je cilj brisanje “kineskih zidova”, tj. granica, i potpune primene “č̣etiri slobode”?

Regionalna integracija je, prema mom mišljenju, osnova za širu normalizaciju odnosa, i prelazak od trenutnog neprijateljskog drẓ̌anja, do izgradnje partnerstva. Zato što regionalna integracija stvara jedinstven ekonomski prostor, gde između ostalog, državljanstvo spada u drugi red.

Jako se radujem našem dijalogu. Možda nekome posluži jednog dana kao primer razgovora dve dobronamerne osobe.

Srdačno Vaš,
Iljir (Ilir)

„Pisma bliskom neprijatelju“