Kosovo na poslednjem mestu u Evropi po prosečnim mesečnim primanjima

Izvor: Zeri (Tekst je izvorno preveden s albanskog jezika; jučerašnje izdanje)

Kosovo se i dalje suočava sa značajnim disparitetom u platama u poređenju sa zapadnom Evropom, na poslednjem mestu po prosečnim mesečnim prihodima, piše Zeri.

Prema izveštaju Svetske banke pod nazivom „Održavanje tempa rasta“, ekonomski motivi bili su glavni pokretač bekstva građana u potrazi za boljim prilikama.

Izveštaj pod nazivom „Održavanje stope rasta“ svrstava Kosovo na poslednje mesto po prosečnim godišnjim zaradama, dok su plate zapadnih zemalja procenjene na tri puta veće, čak i nakon prilagođavanja pokazatelja kupovne moći i troškova života.

„Poslednjih godina ekonomski motivi su glavni pokretač emigracije. Većina migranata se seli u potrazi za boljim mogućnostima zaposlenja i većim platama. Stopa zaposlenosti u zemljama Zapadnog Balkana je znatno niža u poređenju sa drugim zemljama (60,3 odsto u 2023. godini, u poređenju sa 70,4 odsto u EU)“, navodi se u izveštaju.

Inflacija bez presedana poslednjih decenija, koja je dostigla vrhunac od 14,2 odsto u leto 2022. godine, zadala je veliki udarac kupovnoj moći Kosova, a međunarodni izveštaji ističu da su vladine mere nedovoljne da zaštite oštećene slojeve.

Ova ogromna razlika u platama gura građane da migriraju radi boljih ekonomskih prilika. U zapadnoj Evropi, bolje plaćeni poslovi u zemljama kao što su Nemačka, Švajcarska i Austrija ostaju glavna destinacija za građane s Kosova koji traže bolji kvalitet života.

Izveštaj konstatuje veliku rodnu neravnotežu u migracijama sa Kosova. Dominacija muškaraca u migraciji pripisuje se upravo ekonomskom faktoru, jer je – ocenjuje se u izveštaju – veća verovatnoća da će tražiti sezonski ili privremeni posao u inostranstvu.

Izazov migranata ostaje posao ispod njihovih kvalifikacija. Ova neusklađenost u veštinama i ulogama naglašava izazove sa kojima se suočavaju posebno građani Kosova i Albanije da se integrišu u tržišta rada zemalja domaćina, bez obzira na njihov visok nivo obrazovanja.

„Među imigrantima sa visokim obrazovanjem, 46 odsto muškaraca i 41 odsto žena je prekvalifikovano za svoje poslove, što je posebno rasprostranjen izazov za one koji potiču sa Kosova i iz Albanije“, navodi se u izveštaju.

Dok mnogi s Kosova odlaze radi boljih ekonomskih izgleda, migracija nije uvek trajna odluka. Izveštaj Svetske banke pokazuje da se značajan deo emigranata sa Zapadnog Balkana vraća u svoje zemlje.

Međutim, u Bosni i Hercegovini i na Kosovu broj povratnika se smatra malim u poređenju sa veličinom dijaspore.