Izvor: Koha (Deo teksta je izvorno preveden sa albanskog)
Penzioneri ne mogu da računaju na kredite, čak i ako imaju hitan slučaj za koji im je potreban novac koji nisu uspeli da uštede. Penzioneri su naveli da su ih banke više puta odbijale. Ombudsman je ovu praksu opisao kao diskriminatornu, ali preporuke date bankarskim institucijama do sada nisu sprovedene.
Iz Lige penzionera ukazali su na to da ista praksa važi za sve građane starije od 65 godina.
Sekretar ove organizacije, Šerif (Sherif) Kastrati, rekao je da banke diskriminišu penzionere.
„Nijedna banka ne daje kredite penzionerima. To znači male kredite, na primer za renoviranje kupatila, ili za kupovinu kreveta, ili za nešto drugo. To jest minimalno, za rešavanje problema“, kaže Kastrati.
On je ukazao na to da samo jedna bankarska institucija nudi kredite, ali za manju kategoriju penzionera.
„Pruža kredite do 3,000 evra pod uslovom da je penzija preko 200 evra. Poznato je da do sada nije bilo penzija preko 200 evra, osim za negde 20-30 odsto onih koji su imali preko 200 evra, što znači da je cela klasa penzionera diskriminisana”, rekao je Kastrati.
Diskriminatorska praksa
Ombudsman je 2019. preporučio Centralnoj banci Kosova da banke preispitaju svoju kreditnu politiku, kako bi sprečile diskriminaciju starijih građana.
Šest godina kasnije, iz ove institucije kažu da je situacija ista.
„Građani stariji od 65 godina i dalje su diskriminisani od strane banaka koje ne nude kredite ovim građanima. Smatramo da starost ne treba da bude kriterijum za odobravanje ili neodobravanje kredita“, rekao je Naim Ćeljaj (Qelaj), Ombudsman.
Ćeljaj je kazao da institucije moraju pronaći mehanizme da primoraju subjekte da postupaju u skladu sa preporukama Ombudsmana.
„To je naša stalna briga. Kontinuirano smo govorili o važnosti sprovođenja preporuka Ombudsmana, a možda je ovde izostala pokretačka snaga, mehanizam koji nadgleda sprovođenje preporuka i tera nadležne organe da sprovedu ove preporuke“, rekao je Ćeljaj.
Banke koje posluju na Kosovu nisu odgovorile na pitanja Kohe o nesprovođenju preporuke Ombudsmana.
Bez odgovora su ostala i pitanja upućena Udruženju banaka, kao i Centralnoj banci.
Penzioner Rahmon Bejta izražava razočaranje ovim pristupom.
„Mi nismo protiv propisa koje imaju banke, ali nas zaobilaze, misleći – ’odradili su svoj deo posla i više nemaju nikakvu vrednost‘“, žali se on.
Osim banaka, osiguravajuća društva ne nude zdravstveno i životno osiguranje za osobe starije od 65 godina.
Po odlasku u penziju ugovor nije produžen čak ni onima koji su u okviru grupnih ugovora bili osigurani za vreme zaposlenja.
Građani stariji od 65 godina žalili su se i na još jedan problem, vezan za zdravstveno osiguranje. Neke kompanije nude veće cene za njih prilikom izdavanja kratkoročnog osiguranja za putovanje u inostranstvo.
Ombudsman smatra da je i ovo diskriminatorska praksa, te je dao preporuke CBK-u u vezi sa osiguravajućim društvima. Međutim, izostala je akcija i u vezi sa ovim slučajem.
Javni sistem pruža besplatne zdravstvene usluge penzionerima, ali im se ne pokrivaju troškovi lekova koji nisu na listi osnovnih lekova, a isto tako i cene usluga koje dobijaju u privatnim klinikama.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
