U mnogim predmetima visokog profila nije zabeležen nikakav značajan napredak, i dalje se previše ročišta odvija takođe bez značajnog napretka, mera pritvora se sistematski primenjuje bez odgovarajućeg obrazloženja i često se automatski produžava, nalazi su misije EULEX u novom izveštaju o nadgledanju pravosuđa na Kosovu. Ova misija, međutim, konstatuje i napredak u vezi sa ratnim zločinima i bavljenju pitanjem rodno zasnovanog nasilja.
Od 2018. godine, tj. od postepenog ukidanja izvršnog mandata EULEX i prelaska na nadzorni, ova misija je izradila ukupno šest izveštaja o nadgledanju pravosuđa. Prva tri su podeljena isključivo sa pravosudnim organima i institucijama nadležnim za vladavinu prava, dok su tek od 2020. godine ovi izveštaji dostupni i javnosti.
U izveštajima za period od 2020. do 2022. godine ocenjivao se kosovski sistem krivičnog i građanskog pravosuđa i davale konkretne preporuke, kako bi se pomoglo institucijama vladavine prava u postizanju bolje usklađenosti sa kosovskim zakonima i standardima ljudskih prava.
U novom izveštaju, međutim, ocenjuje se sprovođenje prethodnih preporuka. Zaključci su, kako su naveli iz EULEX-a, zasnovani na „robusnom“ praćenju kroz celi lanac pravosuđa, uključujući preko 300 odabranih predmeta na nivou policije, tužilaštva i sudova, koji pokrivaju i sistemske i tematske teme.
Naglašava se napredak u određenim oblastima, dok se u drugim konstatuje ograničen napredak ili nedostatak napretka.
Napredak
Kada je reč o ratnim zločinima, EULEX tvrdi da je zabeležen napredak u pogledu institucionalnog uređenja i kapaciteta Kosovske policije i Specijalnog tužilaštva Kosova, da se bave ovim zločinima.
Napredak su uočili i u bavljenju pitanjem rodno zasnovanog nasilja i u implementaciji zahteva u skladu sa Istanbulskom konvencijom, uključujući korišćenje međuagencijske baze podataka o nasilju u porodici.
Ova misija kao pozitivan razvoj ocenjuje to da su, kako kažu, „SSK i Specijalno odeljenje razvili svest o važnosti upravljanja predmetima i planiranja ročišta“.
Takođe su pohvalili to što je u većini sudova instalirana audio i video oprema kako bi se osiguralo snimanje sudskih postupaka.
Nedostatak napretka
Sa druge strane, kada su u pitanju negativne strane, EULEX poručuje da u mnogim predmetima visokog profila nije zabeležen nikakav značajan napredak, iako je nekoliko suđenja već godinama u toku.
„I dalje se previše ročišta odvija bez ikakvog značajnog napretka, što uzrokuje nepotrebna odlaganja postupaka“, dodaju iz misije.
Konstatuju i da još uvek postoji prekomerna upotreba mere pritvora, odnosno:
„Ona se i dalje sistematski primenjuje bez odgovarajućeg obrazloženja i često se automatski produžava, a znatno je povećan broj pritvorenih lica u suđenjima koja traju dugo, ako ne predugo“.
Kao negativnu stavku označili su i borbu protiv korupcije, ipak, uz konstataciju da je zabeležen izvestan stepen poboljšanja.
„Iako je zabeležen izvestan stepen poboljšanja, borbi protiv korupcije treba dati prioritet i u potpunosti iskoristiti sve raspoložive pravne instrumente“, ocenili su.
Strateški rizik za evropski put Kosova
U izveštaju EULEX navodi da ih „zabrinjava to što i dalje uočavaju jaz između sveobuhvatnog pravnog okvira, koji je u velikoj meri usklađen sa međunarodnim i evropskim standardima i njegove praktične primene“.
„Ovo naglašava potrebu za kontinuiranom podrškom i savetima kosovskim institucijama vladavine prava, kako bi se premostio ovaj jaz i osigurala efikasna i odgovorna primena“, naveli su.
Pored toga, precizira se da je od suštinskog značaja da kosovska vlada nastavi da daje prioritet borbi protiv korupcije, zaštiti ranjivih grupa i sprovođenju ljudskih prava, posebno u oblastima poput rodno zasnovanog nasilja i ratnih zločina.
„Ovo nisu samo tehnička pitanja, već pitanja koja su duboko isprepletena sa političkom stabilnošću Kosova i njegovom međunarodnom reputacijom. Nalazi EULEX-a sugerišu da je napredak u ovim oblastima bio neujednačen i to treba tumačiti kao strateški rizik za evropski put Kosova“, naveli su
Ova misija ujedno poručuje da je neophodno da Kosovo pokaže političku volju, nezavisnost pravosuđa i aktivno angažovanje sa civilnim društvom, kako bi se zatvorio jaz između pravnih standarda i njihove primene u svakodnevnoj praksi.
„Sposobnost da se zakoni prevedu u delotvornu i pravičnu pravdu nije samo uslov za pristupanje EU, već i strateški imperativ za dugoročnu stabilnost, prosperitet i demokratsku održivost Kosova. Takođe je važno zapamtiti da pristupanje EU nije samo odgovornost institucija, već proces koji vode svi segmenti i sektori društva, kako se videlo u svim prethodnim procesima pristupanja“, poručili su.
230 od 821 praćenog saslušanja bilo neproduktivno
Ovaj izveštaj je predstavljen juče u hotelu Swiss Diamond u Prištini na događaju kojem su pored šefa EULEX-a i drugih zvaničnika ove misije, prisustvovali i direktor Kosovske policije, predsedavajući Tužilačkog saveta Kosova i Sudskog saveta Kosova.
Šef EULEX-ove Jedinice za praćenje slučajeva, Ek Koster, naveo je da je u periodu od septembra 2022. do maja 2024. godine 230 od 821 praćenog saslušanja bilo neproduktivno.
„Što se tiče postupanja po predmetima visokog profila, mnogi od njih nisu postigli nikakve rezultate i suočeni su sa rizikom zastarelosti. Sudovi ne određuju kazne za ove slučajeve. Primetili smo prekomernu upotrebu mere pritvora, na sistematski način bez odgovarajućeg opravdanja, a često se i nastavlja na sistematski način. 61 osoba je u pritvoru duže od 2 godine, u poređenju sa 37 osoba 2022. godine“, rekao je Ek Koster, prenosi Radio Kim.
Šef misije EULEX, Đovani Pjetro Barbano, zahvalio se kosovskim institucijama na otvorenosti i saradnji, ali je i kazao da put ka članstvu u Evropskoj uniji zahteva više od reformi u pravosuđu, a da same reforme zahtevaju saradnju i inkluzivnost.
Akcija Srpske demokratije
U vreme kada je EULEX predstavljao izveštaj o nadgledanju pravosuđa u hotelu u Prištini, Srpska demokratija na čelu sa liderom ove stranke, Aleksandrom Arsenijevićem, održala je simboličnu akciju ispred objekta.
Oni su razvili transparent na kom su se nalazile navodne fotografije pripadnika Kosovske policije u raznim pozama, pretežno onim u kojim ovi policajci u uniformi ili civilu – ističu albanske nacionalne simbole.
Optužili su službenike za „nedolično ponašanje“ i EULEX upitali da li će to da uključi u svoj izveštaj.
Drugo pitanje odnosilo se na prijave građana protiv pripadnika Kosovske policije zbog ophođenja prema njima.
Ujedno su EULEX optužili za „fabrikovanje istine“, označivši ovu misiju ponovo kao koalicionog partnera Samoopredeljenja“.
Kritike na račun EULEX-a
Članovi Srpske demokratije nedavno su takođe sproveli akciju protiv EULEX-a, odnosno lepili su nalepnice „EULEX VETËVENDOSJE! Police“ na kapiju baze misije u južnom delu Mitrovice. Tada su ih takođe optužili da „služe Samoopredeljenju“.
EULEX je ujedno nedavno bio na meti kritika nevladinih organizacija sa Severa Kosova, nakon hapšenja meštanina severnog dela Mitrovice, koji je tvrdio da su ga policijski službenici fizički zlostavljali.
Pet nevladinih organizacija je tada osudilo incident, te potom i obustavilo saradnju sa EULEX-om, sve dok se ne izjasni o „hapšenju i prebijanju“ i objavi izveštaj. U jednoj od reakcija koje su usledile, takođe su EULEX-u poručili i „nečinjenje je saučesništvo“.
Šef ove misije, Đovani Pjetro Barbano, potom je kazao da EULEX ne sprovodi istrage o pojedinačnim slučajevima, te da žali zbog odluke navladinih organizacija da ne razgovaraju sa EULEX-om, jer time „propuštaju priliku da u otvorenoj diskusiji podele svoje stavove“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
