Piše: Saša Janković
Dragi Iljire,
Nadam se da si dobro. Mada – u ovakva vremena, ko uopšte može biti stvarno dobro?
U pravu si za mržnju. Privlačna je kao svetlo leptiricama. Uz strah, to je najjači i najdestruktivniji alat za kontrolu ljudi i njihovo svođenje sa slobodnih, mislećih bića na podanike. Današnje vladajuće stranke liče jedna na drugu upravo po mržnji i strahu kojima vladaju. Mržnjom preusmeravaju bes zbog njihove korupcije i bahatosti na „dežurnog neprijatelja“ (kod nas su to Albanci, Hrvati, stranci – obično oni sa Zapada – ili opozicija). Strahom odvraćaju od promena: „posle nas nema ko, biće haos“. Ili: Kosovo, Albanija, Hrvatska i Slovenija su, kaže sa svojih televizija ovdašnji šef svih stranaka na vlasti, upravo potpisali vojni pakt protiv Srbije… Samo, mi vas se ne bojimo, ostaje vam samo da nas mrzite…
„Stranka naše mržnje – SNM“ bio bi najiskreniji naziv za skoro svaku vladajuću partiju unaokolo (dodaš li nacionalnu oznaku, dobiješ SSM – Stranka srpske mržnje, SAM – albanske, SHM – hrvatske i td…). Govor mržnje je formalno zabranjen, ali za vlast – zakoni ne važe.
Pratim šta se dešava na Kosovu, naravno. Pišeš, nemate skupštinu. Suštinski, nemamo ni mi, iako je ovde konstituisana. U korenu te izvorno engleske reči ja vidim „ustav“ (konstitjušn). Oni nemaju ni jedan, a mi imamo čak dva: formalni i stvarni. Stvarni ima samo dva člana:
1. Za vlast zakoni ne važe.
2. Pa šta.
Taj je praktičniji od onog formalnog, velikog i zastarelog. Lako se razume, ne treba pravni fakultet, pogotovo ne državni – ovde vlast preti da će da ih ugasi, da postoje samo privatni. Eto rešenja i za vaše i za naše “konstituisane” i „nekonstituisane“ skupštine – raspustiti ih, dati svakoj vladajućoj stranci odgovarajući udeo vlasništva nad državom, podeliti im njene akcije, pa da na poslovnim ručkovima donose zakone, sude, kupuju i prodaju svoje udele u vlasti. Ne trebaju ni izbori, ionako su svedeni na formalnost – menjaju se samo podružnice SNM. A uz njih idu i SPO – stranka profesionalne opozicije, MMV – Mi mrzimo više, RSV – Rezervna stranka vlasti, SJP – Stranka jeftinih preletača, SJU – Stranka za jednokratnu upotrebu, MNH – Mene nisu hteli… I, naravno, dve sa „globalnim ambicijama“: ZSZ – Zapad sve zna, i SRG – Stranka ruske gubernije.
Ružno je ovo pismo. To je moj bes, prerušen u loš humor. Izvini. Satira na stranu, istina je gorka – vraćeni smo u pred-političko stanje. Mržnja i strah nisu političke, već animalne kategorije.
Kako onda nešto promeniti? U slikama odmazde nad funkcionerima u Nepalu možda ima neke starozavetne, predhristovske, surove pravde zbog prethodne državne egzekucije mladih koji su protestovali, ali zar smo u 21. veku posle Hrista zaista osuđeni da tako menjamo vlasti? Možda vlastodršci i ne zaslužuju bolje, ali valjda mi – ako verujemo da smo bolji – moramo znati bolje. Do stvarno boljeg može se doći samo političkim projektom, kuka i motika nisu dovoljni, čak i ako ih od moći obnevidela vlast učini neophodnim. Taj projekat mora takođe imati temelj u primalnom ljudskom, pra-političkom domenu, ali ne u mržnji i strahu. Možda ga još uvek možemo naći u iskonskom porivu da se nešto čini za opšte dobro, i osećaju unutrašnje ispunjenosti zbog toga? I istovremeno nam treba i prava politička nadgradnja: kojim tačno putem ići ka najvećoj dobrobiti za sve građane i zajednicu?
Imamo li snage da takvu političku budućnost trasiramo i gradimo?
Iskreno,
Saša
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
